Prilikom nedavne posete, misija Međunarodnog monetarnog fonda zadržala je prognozu da će pad bruto domaćeg proizvoda u Srbiji ove godine iznositi tri odsto.
Nakon prvog tromesečja u kome je ekonomska aktivnost povećana za oko pet odsto usledio je veliki pad. Zvanična statistika objaviće procenu kvartalnog BDP-a tek krajem avgusta, a procene ekonomista se za sada, na osnovu nepotpunih informacija, poprilično razlikuju.

Autori Kvartalnog monitora procenjuju da će pad BDP-a u drugom tromesečju iznositi osam do 10 odsto. Najveći pad privredne aktivnosti desio se u aprilu, što pokazuje i međugodišnji pad industrije za skoro 17 odsto. U maju je pad skoro prepolovljen na 9,3 odsto.

Ekonomista Dragovan Milićević je još pesimističniji i ocenjuje da je u drugom tromesečju pad veći od 10 odsto.

„Ostajem pri proceni da na kraju godine pad neće biti manji od 4,9 odsto“, napominje Milićević.

Urednik Makroekonomskih analiza i trendova Ivan Nikolić je nešto optimističniji.

„Nakon rasta od pet odsto u prvom tromesečju, u aprilu je pad iznosio 11-12 odsto. U maju je krenuo oporavak i pad je prepolovljen u odnosu na april. Dvocifreni pad je zabeležen u tri sektora, saobraćaj i telekomunikacije od oko 11-12 odsto i turizam i ugostiteljstvo od preko 80 odsto. Takođe je i građevinarstvo imalo dvocifreni pad. Ostali sektori su prešli u zonu jednocifrenog pada u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je trgovina na malo zabeležila rast. U junu, prema istraživanjima, imamo naznake da je oporavak nastavljen. Ako se on realizuje, očekujem da će BDP u prvoj polovini godine završiti na istom nivou kao u istom periodu prošle godine“, ocenjuje Nikolić, što znači da u drugom tromesečju očekuje pad od oko pet odsto.

„Proletos su pravljene projekcije na očekivanjima da će šok trajati jedan ili dva kvartala, posle čega kreće oporavak. Međutim sada imamo srednjeročnu neizvesnost sa još lošijim zdravstvenim stanjem nego proletos. Uz to možemo očekivati drugi talas na jesen i prisustvo virusa na zimu, pa ćemo videti šta će biti“, napominje Nikolić.

Analiza objavljena u MAT-u urađena na bazi odgovora dobijenih sredinom juna od 900 industrijskih preduzeća procenjuje rast industrije u junu u odnosu na maj za 4,3 odsto.

Proizvođači u prehrambenoj industriji i proizvodnji pića očekuju veću proizvodnju. Ovo je posebno izraženo u proizvodnji sladoleda, proizvodnji žestokih alkoholnih pića, proizvodnji piva i proizvodnji osvežavajućih pića, mineralne i ostale flaširane vode, što je u skladu sa dolaskom toplijeg vremena.

S druge strane, automobilska industrija, koja je bila izrazito pogođena pandemijom, nije se u potpunosti stabilizovala. To se naročito odnosi na proizvodnju motornih vozila i prikolica, kao i karoserije, dok je proizvodnja ostalih delova i dodatne opreme za motorna vozila povećala kapacitet rada.

Cena zlata je juče prvi put od septembra 2011. premašila vrednost od 1.800 dolara za uncu od 31,1 grama.

Samo ove godine cena zlata porasla je za gotovo 19 odsto. Na taj način cena zlata sve više cilja svoj rekordni iznos koji je u septembru 2011. dostigao 1.921 dolara.

Izračunato u evrima, cena zlata već je dostigla novi rekordni iznos od 1.633 evra u maju.Glavni pokretači cena zlata su zabrinutosti zbog ekonomskih posledica korona-krize i izuzetno labava monetarna politika vodećih centralnih banaka. Ulagači se ponekad boje da bi velika poplava novca pre ili kasnije mogla dovesti do porasta inflacije. Zlato se tradicionalno koristi za zaštitu od inflacije.

"Strah od posledica daljnjeg povećanja broja slučajeva zaraze tera investitore u sigurna utočišta", rekao je Alexander Zumpfe, trgovac dragocenim metalima u trgovačkoj kući Heraeus, opisujući raspoloženje na tržištu.Na finansijskim tržištima, veliki broj novih infekcija u Sjedinjenim Državama, a posebno u Južnoj Americi, stvara nervozno raspoloženje.

Uz to, ulagači su i dalje zabrinuti zbog ekonomskih posledica korona-krize. Komisija EU je nedavno upozorila da će recesija u evrozoni ove godine verovatno biti jača nego što se pre mislilo.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 procenata.
BEOGRAD - Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 procenata.

U saopštenju Narodne banke Srbije se kaže da je donoseći takvu odluku, Izvršni odbor, pre svega, imao u vidu očekivane efekte već preduzetih mera monetarne politike radi ublažavanja negativnih efekata širenja virusa korona (Covid-19).

Direktne strane investicije u Srbiji u aprilu, kada je svet zahvatila zdravstvena kriza, smanjene su za preko 30%, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.

On je za Betu rekao da su aprilu ove godine neto direktne strane investicije u Srbiji iznosile 240 mil EUR, a da su u istom mesecu 2019. godine ta ulaganja iznosila 355 mil EUR.

- Taj trend opadanja direktnih stranih investicija će se nastaviti i zato je neophodno stvoriti uslove za rast domaćih privatnih ulaganja - rekao je Brčerević.

Dodao je da će se na taj način umanjiti šokovi u privrednom rastu u velikim krizama kada padaju direktna strana ulaganja.

- Ukupne investicije, strane i domaće u Srbiji i pre krize nisu bile dovoljne za veći privredni rast i tek u poslednje dve godine su premašile 20% bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u zemljama centralne i istočne Evrope u periodu značajnog rasta bile su 25