Only one bid was sent in response to the public invitation for the selection of a strategic investor for Akcionarsko drustvo za proizvodnju petrohemijskih proizvoda, sirovina i hemikalija HIP-Petrohemija Pancevo, made by NIS, the Ministry of Economy announced.

On September 9, this ministry invited all interested local and foreign legal entities to take part in the process of privatization by the model of a strategic partnership through the recapitalization of the company HIP-Petrohemija and to make their bids for the selection of a strategic investor.

The subject of the public invitation, which closed two days ago at noon, was to select a strategic investor that would become the owner of a 90% stake at the most through the recapitalization of the subject of the privatization in the amount of EUR 150 million.

– The committee for the execution of the model of the strategic partnership, appointed by the Government of Serbia, will undertake activities toward assessing the submitted documentation and bid, based on which a proposition of the further steps will be sent to the government for deliberation – it is said.

Let us remind that, last year, there were indications that NIS might become the majority owner of Petrohemija through the construction of a polypropylene factory and a recapitalization of EUR 150 million. However, things didn’t go further than forming work groups which considered this possibility.

Even back then, economists warned that a strategic partner was the only salvation for Petrohemija, because the state has no capacities to have this company operate profitably, and there were even propositions for a Russian investor to take over the entire factory.

Banka Sparkasse potpisala je ugovor o kupovini Erste Card-a, koji u Sloveniji ima ekskluzivno pravo izdavanja Diners Club kartica i sklapanja ugovora o prihvatanju kartica na prodajnim mestima, piše Bonitet.com
Transakcija će biti dovršena nakon dobijanja dozvola nadležnih regulatora, navodi Gorenjski glas.
Erste Card tako će postati deo Sparkasse Grupe u Sloveniji, a promena vlasništva neće doneti nikakve promene vlasnicima kartica.

Diners Club najstarija je međunarodna platna kartica na svetu koju koriste milioni vlasnika.

MMF povećao prognozu rasta Srbije za 6,5% za ovu godinu Vašington, 12. oktobra Medjunarodni monetarni fond je povećao prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije za ovu godinu na 6,5 posto, odnosno za 0,5 procentnih poena u odnosu na svoju projekciju iz jula.
U novom, jesenjem Izveštaju o svetskim ekonomskim izgledim, čije je predstavljanje upravo u toku, MMF predvidja da će rast Srbije u idućoj godini iznositi 4,5 odsto, a u 2023. godini 4,0 procenta. Deficit tekućeg računa Srbije će, prema prognozi MMF-a, iznositi u ovoj godini 4,1 posto, a u naredne dve godine će se blago povećati na 4,4, odnosno na 4,6 odsto, respektivno.
Fond procenjuje da će inflacija u tekućoj godini iznositi u našoj zemlji 3,0 procenta, nakon čega će se dogodine spustiti na 2,7 posto, dok stopu nezaposlenosti vidi na nivou od 8,4 posto u ovoj godini, a u narednoj očekuje njen pad na 8,0 procenata.
MMF smanjio procenu rasta svetske ekonomije za 2021.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je umanjio prognozu svetskog privrednog rasta, navodeći da kontinuirani poremećaji u snabdevanju i cenovni pritici ograničavaju oporavak globalne ekonomije od pandemije kovida-19.
U danas objavljenom izveštaju "Perspektive globalne ekonomije", MMF je srezao procenu globalnog rasta na 5,9 odsto u ovoj godini, u poređenju sa julskom projekcijom od 6,0 odsto.

- Međutim, ova skromna revizija maskira veliko obaranje projekcija pojedinih zemalja, navodi se u dokumentu Fonda.

U izveštaju se dodaje da su perspektive za grupu zemalja u razvoju sa niskim prihodima znatno pomračene zbog pogoršanja dinamike pandemije, ali i zbog tmurnijih kratkoročnih prognoza za grupu razvijenih ekonomija.
Za Sjedinjene Države, najveću svetsku ekonomiju, Fond sada predviđa rast od 6,0 procenata u 2021. godini, što je značajno niže u odnosu na julsku projekciju od 7,0 odsto. Takvo obaranje projekcije je posledica usporavanja ekonomske aktivnosti usled porasta slučejava kovida-19 i odlaganja proizvodnje zbog manjka zaliha i posledičnog ubrzanja inflacije.

MMF predviđa da će grupa razvijenih svetskih ekonomija ove godine ostvariti rast od 5,2 odsto, u poređenju sa rastom od 3,0 odsto koliko je projektovano za grupu zemalja u razvoju sa niskim prihodima.

- Opasna razlika u ekonomskim perspektivama među zemljama ostaje ključna briga, ocenjuje se u izveštaju.

Dalje se navodi da su perspektive za siromasnije zemlje "znatno pomračene", kao odraz porasta slučajeva delta soja korona virusa, koji je povećao broj smrtnih slučajeva od kovida u svetu na skoro pet miliona.

Dok je skoro 60 procenata stanovništva u razvijenim ekonomijama potpuno vakcinisano, taj procenat iznosi samo oko 4,0 odsto u siromašnijim zemljama.

Osim zaostajanja u nivou vakcinacije, siromašnije zemlje se suočavaju sa naglim porastom inflacije i sa najvećim porastom cena hrane, saopštio je MMF.

Ipak, rast globalne ekonomije od 5,9 odsto za ovu godinu je značajan napredak u odnosu na prošlogodišnji pad BDP-a od 3,1 odsto zbog pandemije.
Za 2022. godinu, MMF predviđa rast svetske ekonomije od 4,9 odsto, što je nepromenjeno u odnosu na julsku prognozu.

Za evrozonu, MMF predviđa rast od 5,0 odsto ove godine i od 4,3 odsto u idućoj godini.
Očekuje se da će Kina, druga po veličini svetska ekonomija, ove godine zabeležiti rast od 8,0 odsto, što je neznatno manje od julske prognoze MMF-a od 8,1 odsto, dok je u 2022. godini čeka rast od 5,6 procenata.

Komentara (4)

Brzina poslednjeg povećanja cene nafte je najveća do sada, kaže generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.

Ova cena nije bila još od 2010. godine, kada je iznosila 100 USD po barelu, naveo je Mićović i ocenio da će posle ovako naglog skoka uslediti blagi pad cene.

Cene sirove nafte zabeležile su još jedan skok i probijena je barijera od 80 dolara po barelu, prenosi RTS.

U nekim državama u okruženju već se beleže veća povećanja derivata.

Postavlja se pitanje šta je razlog ovog poskupljenja i kako će da se odrazi na cene na našim pumpama.

Uzrok za ovaj skok je porast ekonomske aktivnosti u državama koje su posle vakcinacije počele da ukidaju restrikcije.

U isto vreme, zalihe velikih proizvođača su ograničene, što je povećalo cene.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Mićović rekao je gostujući u Jutarnjem programu RTS da je energetsko tržište povezano i da uvek dolazi do određenog prelivanja, kao i da je u ovom slučaju sve to uzrokovalo očekivanje trgovaca kakav će ekonomski rast biti.

- Trgovci su počeli da kupuju velike količine nafte stvarajući zalihe da bi se pripremili za taj period. Međutim, došli smo do paradoksa da su izazvali takvu neravnotežu proizvodnje i potražnje za naftom da je za veoma kratko vreme poskupela nafta. Pitanje je sada da li će visoke cene sada sputati ekonomski rast koji trgovci očekuju - naveo je Mićović.

Dodao je da je upravo sve to uzrok za skok nafte u poslednjih mesec i po dana.

Prema njegovim rečima, od početka 2020. do danas zastupljen je trend rasta cene nafte, a poslednjih 50 dana, od 22. avgusta do 12. oktobra dolazi do veoma naglog povećanja rasta cene nafte, što se može videti na veoma strmoj krivoj, 28 odsto je poskupela nafta u ovom periodu.

- Po pravilu iza ovako strmog rasta sledi pad cena nafte, jer sada trgovci gomilaju zalihe da bi imali čime da nastupe na tržištu, a kada budu prepuni zaliha, cene će padati. Zemlje OPEKA su odlučile da ne povećavaju proizvodnju, da ovo nije realna potreba tržišta i ne žele da koriguju svoju odluku o postepenom povećanju proizvodnje - naveo je Mićović.

Dodao je da je prosečna cena sirove nafte za 58% veća ove godine nego prošle godine, kao i da je veće i od cene u 2014. do sada.

- Brzina promene cene nafte je najveća sada. Pominje se da u poslednje tri godine nije dostignuta ova cena, 2018. godine je bila jedna epizoda kada je cena nafte dostigla 80 USD po barelu. Ako to izuzmemo, ova cena nije bila još od 2010, 2011. kada je bila 100 dolara po barelu - istakao je generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Istakao je da svetski poznavaoci procene o ceni koriguju na mesečnom nivou, nemoguće je bilo šta predvideti.

Svetska banka je, kako kaže, korigovala rast, što uliva bojazan kod proizvođača nafte i vrlo su oprezni, a visoke cene poput 100 dolara po barelu ne odgovaraju ni njima, jer bi to urušilo ekonomski rast i potrošnju, njihov cilj je postizanje održive cene.

Napominje da se tehnološka rešenja u celom svetu, kada je u pitanju saobraćaj, zasnivaju na nafti, a postupna zamena nafte je nešto što je rešenje, da ne bi došlo do ozbiljnih problema.

Govoreći o posledicama koje ćemo videti na pumpama u Srbiji, kaže da se ovaj rast cena nafte već odrazio na benzinskim stanicama, nedeljno je cena dizela rasla oko dinar, benzina oko 50 para nekoliko poslednjih nedelja i ukupno je benzin od nove godine poskupeo 28 dinara, a dizel 23 dinara, što je značajan rast cene goriva.

- Srpsko tržište deli sudbinu svih drugih tržišta. Znatno jeftinije gorivo u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji se menja. Ono je znatno jeftinije jer su državne dažbine manje, ali promene su i kod njih vidljive - istakao je Mićović.

Veliko poskupljenje goriva je u Hrvatskoj i tamo se čak pominje i mogućnost smanjenja akciza, a Mićović kaže da o tome razmišljaju sve zemlje.

Navodi primer iz 2012. godine kada je država Srbija na određeni period smanjila akcizu.

- U Srbiji osim smanjenja akciza imamo još prostora da razmišljamo o svim drugom troškovima kojim smo opteretili samo tržište naftnim derivatima. Pokrenuta je inicijativa da se razgovara da li možemo učiniti tržište racionalnijim - kaže Mićović.

Dodaje da ne možemo da utičemo na globalno tržište, ali da možemo kod nas da uradimo dosta stvari.

Kada je reč o eventualnom "britanskom scenariju" u Srbiji- da goriva ima u skladištima, a da ga nema na pumpama, naglašava da je svaka karika u lancu od pumpe do naftnih polja bitna i zato je bitno što formiramo obavezne rezerve derivata nafte, koje je počelo, ali ne dovoljnim tempom, sama kupovina nafte se ne odvija kako treba.

Ističe da je doneta Uredba i o formiranju operativnih rezervi, na šta je Ministarstvo obavezalo sve energetske subjekte da moraju o svom trošku da kupe naftu i da u svakom trenutku imaju, što se odnosi na proizvođače i uvoznike, koji će morati na zalihama da imaju po četiri dana isporuka na tržište, što će se povećavati iz godine u godinu dok se ne dostigne 10 dana u rezervama za isporuku na tržište.

- To je jedna ozbiljna količina koja će morati da bude skladištena i to je jedan ozbiljan trošak koji će opteretiti cenu goriva - istakao je Mićović ukazujući da će to obezbediti sigurnost dužu od 10 dana u slučaju krize.

Mićović ne očekuje da će cena nafte ići više, kao i da se nada da će uslediti blagi pad.

Beogradski Strong distribution kupio je za 29 miliona dinara nekretnine leskovačkog Trgoprometa koji je u stečaju, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Za taj novac kupljeni su magacini, zanatska i stolarska radionica, upravna zgrada i prodavnica, objekti na ukupno više od 7.000 m2.

Imovina Trgoprometa u stečaju prodata je na javnom nadmetanju po početnoj ceni.

Na tržištu akcija je dominirao vranjski proizvođač grejnih tela i štednjaka Alfa plam s prometom od oko 11,7 miliona dinara po nepromenjenoj ceni od 29.000 dinara.
BEOGRAD - Ukupan promet na Beogradskoj berzi iznosio je danas 119,6 miliona dinara (1,0 milion evra), koji je najvećim delom ostvaren u trgovanju državnim obveznicama, dok su berzanski indeksi potonuli još dublje.

Indeks BELEX15 je pao za preko 0,5 odsto na 789,67 poena, a BELEXlajn je registrovao gubitak od preko 0,4 procenta i zaključio dan na 1.671,68 poena.