Privatizacija i tranzicija u Srbiji i "popila je i pojela" mnoga zvučna imena naše industrije uključujući i nekada nadaleko čuvenu Beogradsku industriju piva (BIP), ali i mnoge proizvodne komplekse poput imovine IMT, Beka, Novog Doma...
BIP je od moćnog giganta, nakon višedecenijskog tavorenja, stigao do zaboravljenog brenda, koji je nedavno kupila firma Auto Čačak u konzorcijumu sa nemačkom firmom, i to za oko 17,7 miliona evra.

Kakva sudbina čeka ovu kompaniju, koja je od 2015. godine bila u stečaju, nakon ove najnovije privatizacije za sada je neizvesno. Ono što je izvesno to je da je na lokaciji pored Mostarske petlje u srcu Beograda planirana gradnja komercijalnih sadržaja, što je i navedeno u Planu detaljne regulacije. Cilj izrade plana, kako se navelo u dokumentaciji, jeste formiranje novog gradskog centra uz stanicu “Prokop” i stvaranje uslova za razvoj komercijalnih delatnosti, kao i transformacija stare Vajfertove pivare iz 1873. godine zarad industrijskog turizma.
Na imovini IMT 5.000 stanova
Pre neki dana obelodanjeno je i da će na području koje je zauzimala Industrija mašina i traktora (IMT) na Novom Beogradu biti izgrađen novi stambeno-poslovni kompleks. Kako je predviđeno nacrtom plana, koji je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove stavio na javni uvid, na 48 hektara planirana je izgradnja više od 5.000 stanova i oko 150.000 kvadrata komercijalnog sadržaja.
Kako je precizirano,nakon realizacije ovog projekta, živeće 14.770 stanovnika. Komercijalni sadržaji obuhvatiće poslovne komplekse, trgovačke centre, banke, poslovne lokale, ali i restorane, hotele, komercijalne sportske sadržaje....

I IMT je bio među gigantima koji su se sunovratili. Rekordne 1988. godine proizveo je 45.000 traktora i 35.000 mašina i zapošljavao 9.800 radnika. Avgusta 2015. godine u IMT-u je u potpunosti prestala proizvodnja, a preostalih 360 radnika otišlo je na biro rada.
Stanovi i na imovini "Beka", tržni centar umesto "Rekorda"
Na prostoru nekadašnje fabrike "Beko" na Dorćolu takođe je nikao stambeno-poslovni kompleks, i to na 115.000 kvadrata sa investicijom od 200 miliona evra.
Fabrika je u stečaj otišla 2003. godine. U najsrećnija vremenena zapošljavao je 4.500 radnika. Njeni bivši radnici i akcionari protestovali su prethodnih godina više puta, zbog toga što je stečaj trajao punih 15 godina.

Na mestu Fabrike guma "Rekord" u Rakovici danas se nalazi ritejl tržni centar.

“Rekord” je osnovan davne 1925. godine, a posle Drugog svetskog rata je uspešno poslovao i izvozio gume (pneumatike) u više desetina zemalja Evrope, Afrike i Amerike. Zapošljavao je oko 5.000 ljudi. Izvoz tokom osamdesetih godina dostizao je 22 miliona dolara godišnje, a ovo preduzeće je uspešno radilo i u vreme sankcija, ali i neposredno posle toga.

Usledila je zatim neuspešna privatizacija, kada je firmu za 5,2 miliona evra kupio ruski biznismen, ali je preduzeće uskoro otišlo u stečaj. Imovina se godinama rasprodavala da bi na kraju ceo kompleks smešten na 65.000 kvadratnih metara bio prodat i pripremljen za prvi tržni centar u Rakovici.
Mnogi pamte i fabriku Novi Dom. Umesto njene imovine na Voždovcu, na parceli od 2,2 hektara između Bulevara Oslobođenja i Ulice vojvode Stepe, nikao je pravi stambeni kompleks. Radi se o projektu sa preko 70.000 kvadrata stanova.

Sličnih projekata širom Srbije bilo je na desetine.

Dd svih giganata preživeli su Železara u Smederevu, Valjaonica bakra i aluminijuma u Sevojnu, Galenika, RTB Bor, PKB, hemijski kompleks u Pančevu i Kikindi.

Preživela je namenska industrija, kao i fabrike duvana, cementa i pojedine pivare i šećerane koje su privatizovane na početku privatizacije u Srbiji.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je ojačao danas za 0,1 posto na 101,6347 dinara za dolar.
BEOGRAD - Dinar će vredeti sutra prema evru isto kao danas i zvanični srednji kurs će iznositi 117,5608 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Vrednost dinara prema evru biće ista kao pre mesec i pre godinu dana i nepromenjena u odnosu na početak godine.

At the Embassy of Serbia in Ankara, an exhibition of the tourism highlights of Belgrade and Serbia will open today, and, on that occasion, Serbia will be promoted as a country for tourists from central Turkey and its capital. At the event, the establishment of a direct flight between Belgrade and Ankara will be announced.

– At the initiative of the Embassy of the Republic of Serbia in Ankara, negotiations about the establishment of a direct flight on the Belgrade-Ankara route, which is already certain, are in progress. The flight will have a direct impact on an even further increase of the number of visits of Turkish tourists to Belgrade – said Miodrag Popovic, the director of the Tourism Organization of Belgrade (TOB).

As he added, as reported on the TOB website, Turkish tourists have been at the top of the list of the most numerous tourists in Belgrade for years now.

– Providing the residents of the central region of Turkey with the possibility to travel for us means the opening of a new tourist market with numerous positive effects.

The TOB organized the first presentation of Belgrade in Ankara in 2019, when a great interest in our tourist offer was shown.

Danas će u Ambasadi Srbije u Ankari biti otvorena izložba slika turističkih lepota Beograda i Srbije, a tim povodom i promocija naše zemlje za turiste iz regije centralne Turske i njenog glavnog grada, na kojoj će biti najavljeno uspostavljanje direktnog leta između Beograda i Ankare.

- Na inicijativu Ambasade Republike srbije u Ankari u toku su dogovori za uspostavljanje direktnog leta na relaciji Beograd-Ankara koje je sada već izvesno, što će imati velikog uticaja na još bolju posetu turskih turista Beogradu - rekao je Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda (TOB).

Kako je dodao, a prenosi sajt TOB, turski turisti su godinama na vrhu najbrojnijih turista u Beogradu:

- Pružanje mogućnosti za putovanja stanovnicima centralne regije Turske za nas znači otvaranje jednog novog turističkog tržišta sa brojnim pozitivnim efektima.

Turistička organizacija Beograda je organizovala prvu prezentaciju Beograda u Ankari 2019. godine kada je pokazano veliko interesovanje za našom turističkom ponudom.

Na računu Petrohemije iz Pančeva trenutno je 11 milijardi dinara, odnosno oko 90 mil EUR, i ta kompanija dobro posluje, rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Petrohemija sada nema problema u poslovanju, ali može da ih ima ubuduće i zato je važno da se što pre završe pregovori sa Rusima o privatizaciji. Onda će najveći deo problema Pančevaca biti rešen - rekao je Vučić novinarima u Pančevu gde je posetio fabriku nemačke kompanije Brose.

Dodao je da će grad imati novca za lokalnu infrastrukturu i biti "jedno od najboljih mesta za život".

Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta, jedina je dostavila prijavu za učešće u postupku privatizacije pančevačke Petrohemije.

Ministarstvo privrede je u septembru ove godine pozvalo sva zainteresovana domaća i strana pravna lica da učestvuju u postupku privatizacije te kompanije modelom strateškog partnerstva, dokapitalizacijom u iznosu od 150 miliona evra, čime se stiče udeo od najviše 90%.

Potpredsednik Škode Zdenko Majer najavio je danas da je ta kompanija donela odluku da do kraja ove godine počne proizvodnju tramvaja u u Kragujevcu.

On je to rekao na sastanku sa zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem, koji je u Pragu, na poziv čeških kompanija predstavio mogućnost investiranja u Beogradu, preneo je Beoinfo.

Vesić je obavestio češke domaćine da će Grad Beograd "u narednih pet godina kupiti 80 novih trolejbusa, kao i 120 tramvaja, tako da će uz kupovinu 500 autobusa na prirodni gas, od koji se prvih sto već nabavlja, značiti potpunu zamenu voznog parka gradskog prevoznika".

On je pozvao je kompaniju Škoda da učestvuje na tenderima koje će Grad narednih meseci da raspiše.

Vesić je posetio i kompaniju EP holding, koja je zainteresovana za ulaganje u energetiku Beograda, toplane, kao i nova postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije. EP holding je jedna od najvećih evropskih kompanija u ovoj oblasti.

Na sastanku sa češkim kompanijama zainteresovanim za investiranje u Beogradu, zamenik gradonačelnika Beograda rekao je da su do sada najveće češke investicije bile usmerene na građevinarstvo i nekretnine.

– Zahvalni smo češkim kompanijama koje ulažu u naš grad i svojim investicijama naš grad čine boljim. Pozivamo i ostale češke kompanije iz drugih oblasti da investiraju u Beogradu – poručio je Vesić.