Predstojeće povećanje FED-ove kamatne stope ranije je podupiralo rast dolara.
LONDON - Valute osetljive na rizik su oslabile, a one koje važe za sigurna utočišta su ojačale na današnjem azijskom trgovanju, nakon izjave izvršnog direktora Moderne, Stefana Bansela, da vakcine protiv kovida-19 verovatno neće biti tako efikasne protiv omikron soja kao što su bile protiv drugih mutacija virusa.

Australijski dolar je pao 0,65 posto na novi 12-mesečni minimum od 0,7093 američkih dolara, a novozelandski dolar se spustio za 0,6 odsto na 0,6783 američkih dolara, i na putu je da zabeleži najgori mesec od maja 2015, nakon objave Banselovog intervjua u Fajnenšel Tajmsu, prenosi Rojters.

"U ovom momentu sigurno niko od njih nema jeftiniji gas, ali gasni biznis je trka na duge staze i pokazalo se da i "Gasprom" funkcioniše drugačije u uslovima konkurencije", objasnio je direktor Sekreterijata Energetske zajednice Janez Kopač.
BEOGRAD - Nijedan kupac ruskog gasa u ovm momentu nema povoljniju cenu od Srbije, ocenio je direktor Sekreterijata Energetske zajednice Janez Kopač i ocenio da je to dokaz da gas nije samo ekonomsko pitanje, već je i stvar politike.

Kopač je istakao da je cena od 270 dolara za 1.000 kubika gasa neverovatno povoljna u uslovima kada vlada svetska energetska kriza.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodau imovine AD Autotransport iz Kraljeva.

Na prodaju su ponuđeni autobusi iz četiri celine, montažni objekti u Ušću, poslovni prostori u Kraljevu i Kruševcu, kao i oprema za hranjenje rotacionih peći.

Javno nademtanje održaće se 29. decembra.

Telekom Srbije juče je isplatio dividendu u ukupnom bruto iznosu od 4,16 milijardi dinara, objavljeno je na Centralnom registru hartija od vrednosti.

To paktično znači da stiže još novca od besplatnih akcija i da uplatu treba očekivati danas. Novac će dobiti, i država kao većinski akcionar, ali i mali akcionari.

Građani koji imaju pravo na besplatne akcije svojevremeno su dobili po 31 deonicu kompanije Telekom. Njima u međuvremenu nisu mogli da trguju na berzi, ali po osnovu svake deonice do sada su dobijali dividendu.

Za 31 deonicu, koliko ih poseduje najveći broj građana, treba računati na tačno 137 dinara neto.

- Dividende će biti isplaćene svim akcionarima, a iznos zavisi od broja akcija koje svaki akcionar poseduje. Neto iznos dividende po jednoj akciji iznosi 4,42 dinara. Akcionarima Telekoma Srbija koji imaju po 31 akciju (najveći broj građana) biće isplaćena dividenda u iznosu od 137 dinara neto - potvrdili su nedavno u Telekomu za "Blic Biznis".
Kako navode, akcionaru Republici Srbiji dividenda će biti isplaćena po državnim instrukcijama, a svim ostalim akcionarima preko Centralnog registra hartija od vrednosti. Imajući u vidu ranije iskustva sa isplatom dividende građanima, oni bi na svojim računima novac mogli da očekuju sutra.

Telekom Srbija ima milijardu akcija od čega domaća fizička lica imaju 218,8 miliona akcija, a strana fizička lica 33,4 hiljade akcije.

Neto dividenda za te dve kategorije iznosi 4,42 dinara po akciji.

Dividenda za domaća pravna lica koja imaju 3,3 hiljade akcija je 5,2 dinara u neto iznosu.
Novac od dividende građani mogu da podignu na šalteru preduzeća Pošta Srbije uz obavezno pokazivanje lične karte. Dakle, sve što je potrebno jeste lično prisustvo, lična karta i usmeni zahtev za podizanje novca po osnovu dividende. I novac dobijate odmah. Građani koji nemaju račun za besplatne akcije u Pošti, novac od dividende mogu da podignu u svojoj banci.

Ono što je važno znati jeste da ukoliko podignete novac od dividende ne gubite pravo na akcije. To praktično znači da po podizanju novca od dividende, ostajete vlasnici akcija, a po osnovu kojih i nadalje imate pravo na isplatu nove dividende, što kompanije praktikuju da rade svake godine. Iznos dividende zavisi od dobiti kompanije.
S druge strane, novac od akcija moguće je dobiti samo ukoliko deonice prodate, a to je moguće takođe u Pošti davanjem naloga za prodaju. Novac pritom ne dobijate odmah, već kada vaše akcije budu prodate, a tome informaciju takođe možete dobiti u Pošti.

Važno je znati da u slučaju da prodate deonice, gubite pravo i na dividendu i na akcije.
Ukoliko se pitate da li prodati besplatne akcije ili imate još nedoumica ovde su odgovori na sve dileme.

The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.5738 dinars for one euro on Tuesday, which is a slight change from Monday, the National Bank of Serbia said.
BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.5738 dinars for one euro on Tuesday, which is a slight change from Monday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m, y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar was down by 0.2 pct to 104.3894 dinars for one dollar on Monday.

The dinar was down by 3.5 pct against the dollar m-o-m and by 5.9 pct y-o-y, declining by 8.4 pct relative to the beginning of the year.

· Kredit EBRD od 25 mil EUR za podršku privatnim preduzećima u Srbiji

· Nova sredstva odobrena Erste Banci za jačanje otpornosti lokalne privrede

· Finansiranje je deo odgovora EBRD-a na ekonomske posledice pandemije Covid-19

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrava novi kredit od 25 mil EUR Erste Banci Srbija u cilju podrške otpornosti malih i srednjih preduzeća (MSP).

Kredit će obezbediti kratkoročnu likvidnost klijentima Erste Banke u Srbiji i pomoći da se ublaže negativni efekti pandemije virusa Covid-19. Sredstva bi trebalo da podrže brz oporavak privrede zemlje i ojačaju njenu otpornost na srednji i dugi rok.

- Veliko nam je zadovoljstvo što smo intenzivirali saradnju sa svojim dugogodišnjim partnerom, Erste Bankom Srbija. Ovaj instrument će omogućiti Erste Banci da na pravi način podrži svoje klijente tako što će odgovoriti na njihove potrebe za kratkoročnom likvidnošću, sa snažnim fokusom na mala i srednja preduzeća, koja su posebno teško pogođena tokom krize. Predloženi kredit je komplementaran merama reagovanja na krizu koje je uvela Vlada Srbije, a posebno šemi državnih garancija, i predstavlja važan resurs u kontekstu očekivanog ekonomskog oporavka zemlje na srednji rok - rekla je Aleksandra Vukosavljević, direktorka EBRD-a za finansijske institucije, Zapadni Balkan i Istočnu Evropu.

- Zadovoljstvo mi je što ćemo zahvaljujući našem dugoročnom partnerstvu sa EBRD-om moći da ponudimo malim i srednjim preduzećima finansiranje pod povoljnim uslovima i na taj način pomognemo svojim klijentima da prevaziđu trenutne izazove i nastave da razvijaju svoje poslovanje. Sasvim je jasno da je segment malih i srednjih preduzeća jedan od ključnih pokretača srpske privrede - izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke.

Erste Banka Srbija je članica Erste Bank Grupe i u potpunosti je u njenom vlasništvu. Dugogodišnji je partner EBRD-a i sektor malih i srednjih preduzeća posmatra kao strateški cilj za stvaranje održivog rasta.

EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Banka je do sada uložila više od 6,8 mlrd EUR u 293 projekta u zemlji. Fokus banke u Srbiji je na razvoju privatnog sektora, unapređenju javnih komunalnih usluga i olakšavanju prelaska zemlje na zelenu ekonomiju.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru ove godine veća je za 0,9% nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. U periodu januar - oktobar 2021, industrijska proizvodnja je veća 6,5% nego u istom prošlogodišnjem periodu.

U oktobru je zabeležen ukupni rast u industriji od 1,1% u poređenju sa septembrom, dok je rast prerađivačke industrije bio 2,3%.

Posmatrano po sektorima, u rudarstvu je oktobru ove godine u poređenju sa istim mesecom 2020. rast bio 39,5%, u prerađivačkoj industriji je pad bio 0,2%, a u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji, pad od 10,5%.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-oktobar iznosila je 40,59 mlrd EUR, što je rast od 25% u odnosu na isti period 2020, pri čemu je izvoz skočio za 27% dok je uvoz povećan za 23,5%.

Tokom deset meseci, izvezeno je robe u vrednosti 17,60 mlrd EUR, a uvezeno za 22,98 milijardi, tako da deficit iznosi 5,37 mlrd EUR, i veći je za 13,2% nego u uporednom lanjskom periodu.

Pokrivenost uvoza izvozom je porasla na 76,6% sa nivoa od 74,6% koliko je iznosila prošle godine u istom periodu.

Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena sa svetom je od janaura do kraja oktobra iznosila 48,39 mlrd USD, što je porast od 31,8% na godišnjem nivou.

Izvoz robe je porastao za 33,8% na 20,99 mlrd USD, a uvoz je povećan za 30,3% na 27,40 milijardi, međugodišnje.

Deficit za 10 meseci iznosi 6,40 mlrd USD, što čini povećanje od 19,8% u odnosu na isti period 2020.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (35,1%), a u uvozu Beogradski region (45,5%).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije imale su udeo od 60,8% u ukupnoj razmeni.

Najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partneri nam je bila Nemačka, u koju smo izvezli robu u vrednosti 2,23 mlrd EUR, a uvezli za 3,04 milijarde.

Drugi po važnosti partner su bile zemlje CEFTA, na čija smo tržišta plasirali robu za 2,75 mlrd EUR, a uvezli proizvode u vrednosti 965,1 mil EUR. Suficit iznosi 1,79 mlrd EUR, a pokrivenost uvoza izvozom je 285,9%.

Samo u oktobru ove godine, izvoz Srbije je porastao za 18,5% međugodišnje, na 1,96 mlrd EUR, dok je uvoz iznosio 2,58 milijardi i veći je za 23,5% nego u istom mesecu prošle godine.

Prema desezoniranim podacima, oktobarski izvoz je porastao u odnosu na septembar za 0,1%, a uvoz za 3,5%.


Realni rast BDP-a Srbije u trećem kvartalu ove godine 7,7%

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u trećem kvartalu ove godine u odnosu na isti period 2020. iznosio je 7,7%, saopštio je Republički zavod za statistiku. Rast BDP-a u trećem kvartalu 2021, u odnosu na prethodni kvartal, je 1,6%.

Posmatrano po delatnostima, u trećem kvartalu 2021, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane (17%), sektoru građevinarstva (15,8%) i sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti (13,7%).

U drugom kvartalu ove godine je realni rast BDP-a iznosio 13,4%, a u prvom kvartalu 1,2%.

Budžetom Srbije za 2021. godinu prognoziran je rast BDP od šest odsto.