Gigant sa Vol strita sada nudi plaćeno odsustvo za pobačaj, a nude i više vremena za "ožaloščeno odsustvo", kako piše u dopisu koji je analizirao WSJ. Takođe, uvode i neplaćeno odsustvo (sabbatical) za dugogodišnje zaposlene.
Goldman Saks povećava i penzije, pogotovo za one koji zarađuju 125.000 godišnje ili manje.

- Želeli smo da stvorimo podsticajne uslove za naše trenutne zaposlene, kao i za one koji će to tek postati, kazao je Bentli de Bejer, šef ljudskih resursa u Goldman Saksu.

Velike banke trenutno su u procesu borbe za talente, a nastoje i da preduprede "izgaranje" na poslu kod zaposlenih.

Ovo pitanje postalo je aktuelno u pandemiji koja je izbrisala granice između posla i kuće. Širom cele industrije mlađi bankari radili su mesecima bez da su uopšte videli uživo svoje kolege.
U istraživanju koje su interno sproveli u ovoj banci, otkriveno je da su mlađi analitičari u proseku radili 95 sati nedeljno, a stres na poslu prouzrokovao im je fizičke i mentalne tegobe.

Kao odgovor na njihove muke, iz Goldman Saksa poručuju da će zaposliti još bankara te odrediti striktna uputstva oko radnih sati.

Iako je rad od kuće postao standard u pandemiji, iz Goldman Saksa poručuju da su zaposlenima još u junu rekli da se moraju vratiti u kancelarije te da rad od kuće nije dugoročna solucija za ovu banku.

U Goldman Saksu, za razliku od ostalih američkih kompanija, drže i do porodice, prenosi Jutarnji list.

Tako će po novim smernicama zaposleni moći da uzmu plaćeni odmor do pet dana i za gubitak daljeg člana porodice, te 20 dana za gubitak bliskog člana.

Međunarodna bankarska grupacija ima optimistička očekivanja za bankarski sistem u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE), mada ponegde uz neizvesnost i izvesne negativne rizike, navodi se u najnovijem izdanju Istraživanja bankarskog kreditiranja u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEE) za jesen 2021. Evropske investicione banke (EIB).
U ovom izdanju EIB se bavi pitanjem strategija međunarodnih banaka koje su aktivne u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, kao i tržišnim uslovima po oceni banaka koje tamo posluju. Tražnja za kreditima u regionu se oporavila, a i na strani ponude polako se uočavaju blaži uslovi.

“Tražnja stanovništva za kreditima je velika, a ona oživljava i u segmentu fiksnih investicija preduzeća. Uslovi kreditiranja postaju blaži, ali uglavnom za stanovništvo, a ne i za preduzeća, gde su uslovi još uvek oštri, naročito za manja preduzeća”, navodi se u izveštaju.
- Od bankarskih grupa koje posluju u regionu CESEE, 40 odsto namerava da proširi svoje poslovanje. Nakon poremećaja koje je kovid-19 izazvao u 2020. godini, to su dobre vesti, rekao je Luka Gatini, rukovodilac službe za makroekonomski scenario EIB dodajući da i dalje postoje neke neizvesnosti i rizici negativnih kretanja.

Istraživanje bankarskog kreditiranja u CESEE deo je izveštavanja i praćenja koje EIB, MMF, EBRD i Svetska banka redovno rade za „Bečku inicijativu”, okvir za zaštitu finansijske stabilnosti Evrope u nastajanju.
Tokom poslednjih šest meseci, izloženost bankarskih grupa prema regionu je povećana, kao deo strateške obaveze da se poslovanje održi ili čak poveća. Pored toga, one su izjavile da je, nakon privremenog pada u 2020. godini, njihovo poslovanje u CESEE ponovo bilo profitabilno. Oko 60 odsto bankarskih grupa obuhvaćenih istraživanjem namerava da održi svoje poslovanje u CESEE, dok 40 odsto namerava da ga proširi, piše Bankar.rs.

Filijale i lokalne banke u CESEE beleže snažan rast tražnje za kreditima. Nakon oštrog pada u drugom i trećem kvartalu 2020. godine, tražnja je porasla, pre svega zahvaljujući potrebama za obrtnim sredstvima, zajedno sa pozitivnim projekcijama za tržište stambenih nekretnina, poverenjem potrošača i njihovom potrošnjom. Naročito, nakon oštrih padova u 2020. i početkom 2021. godine, podrška tražnji koju su obezbedili investicioni krediti ponovo je postala pozitivna. Taj preokret ukazuje na poboljšanje stvarnih ekonomskih uslova za preduzeća.

Nakon blagog pogoršanja u 2020. godini, kvalitet kredita je ponovo počeo da se poboljšava. Pa ipak, ne očekuje se da će se taj oporavak nastaviti tokom sledećih šest meseci, jer bankarske grupe ukazuju na rast neizvesnosti, piše Bankar.rs.

The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.5759 dinars for one euro on Wednesday, which is a slight change from Tuesday, the National Bank of Serbia said.
BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.5759 dinars for one euro on Wednesday, which is a slight change from Tuesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m, y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar was up by 0.6 pct to 103.3180 dinars for one dollar on Tuesday.

The dinar was down by 1.5 pct against the dollar m-o-m and by 4.8 pct y-o-y, declining by 7.4 pct relative to the beginning of the year.

Fjučersi američkih i evropskih akcija su danas u usponu, rastu i cene nafte, a azijske berze su na putu da zabeleže najbolji trgovački dan u skoro dva meseca, jer su trgovci preokrenuli kurs nakon snažne rasprodaje u utorak, koja je regionalni berzanski indeks gurnula na 12-mesečni minimum.

Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, porastao je za 1,3%, što je njegov najveći dnevni dobitak od početka oktobra, pošto su trgovci zaključili da je rasprodaja akcija u utorak, koja je oborila ovaj referentnu indikator na najniži nivo od novembra 2020, otišala predaleko, prenosi Rojters.

Mada je to pomoglo regionalnom indeksu da se oporavi od ovonedeljne rasprodaje, on je i dalje za oko 2% ispod nivoa na zatvaranju prošlog četvrtak, kada još nije bila objavljena vest o najnovijem soju korona virusa koja je izbacile berze iz koloseka.

Čini se da će se rast vrednosti akcija u Aziji protegnuti na evropsko i američko trgovanje.

Fjučersi akcija u indeksnoj korpi Nasdak 100 su skočili za 1,35%, indeks fjučersa S&P500 je ojačao za 0,78%, fjučersi EuroStoks 50 su porasli za 0,63%, a londonski FTSE za 0,67.

Globalni indeks akcija MSCI juče je pao za 1,5 posto, uzdrman upozorenjem proizvođača lekova Moderne da postojeće vakcine verovatno neće biti tako efikasne protiv Omikron soja kovida kao što su bile protiv drugih mutacija virusa.

Indeksi hongkoške i južnokorejske berze su se oporavili od jučerašnjeg pada na 12-mesečni minimum, s rastom od 1,2 i 2,2% respektivno, predvodeći dobitnike dana.

Na robnim tržištima, nafta je takođe krenula uzlaznom putanjom nakon strmoglavog pada na prethodnoj sesiji, uoči sastanka Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK).

Fjučersi američke nafte WTI porasli su za 2,5%, na 67,86 USD za barel, a fjučersi evropske nafte Brent su ojačali za 2,7%, na 71,12 USD za barel.

Zlato je, uprkos svom entuzijazmu na tržištu, zabeležilo malu potražnju, pri čemu je spot cena ovog plemenitog metala iznosila 1.779 dolara po unci, što je skromno povećanje od 0,3%.

Pored procene da su u utorak preterali s rasprodajom, još dva pitanja zaokupljaju investitore, a to su - brzina kojom će Federalne rezerve SAD smanjivati svoj veliki program podsticaja i kada će povećati kamatne stope.

Predsednik FED-a DŽerom Pauel je sinoć saopštio da će se na sednici centralne banke u decembru razgovarati o tome da li da se program kupovine obveznica okonča nekoliko meseci ranije nego što je planirano, pominjući u tom kontekstu snažnu ekonomiju, prigušen rast tržišta rada i visoku inflaciju, za koju se očekuje da će trajati do sredine 2022.

NJegov govor podstakao je rast prinosa na američke državne dužničke hartije, posebno kratkoročne.

Prinos na dvogodišnje trezorske zapise, koji reflektuje očekivano kretanje kratkoročnih kamatnih stopa, popeo se na 0,6060% u sredu sa minimuma od 0,4410% na koji je pao u utorak, kada su trgovci spekulisali da bi novi soj virusa mogao da navede FED da nastavi s blagom monetarnom politikom.

Referentne 10-godišnje obveznice SAD-a su takođe rasprodate, uz porast prinosa na 1,4800 odsto sa najnižeg nivoa u dva i po meseca od 1,4443% zabeleženog u utorak.

Rast prinosa je doveo do stabilizacije dolara prema većini rivalskih valuta i jačanja prema japanskom jenu na 113,4 jena. Evro se zadržao na nivou od 1,1334 USD nakon rasta od 0,4% u utorak, izveštava Rojters.

Valjevski “Elind”, nekadašnji jugoslovenski lider u proizvodnji termoakumulacionih peći, od proleća sledeće godine biće novi pogon fabrike “Gorenje” u ovom gradu, sa projektovanom proizvodnjom od 750.000 frižidera i zamrzivača godišnje, saznaje “Blic”.
Nekadašnji gigant iz Velenja, koji je u međuvremenu prešao u većinsko vlasništvo kineske korporacije “Hisense”, još je 2016. godine kupio “Elind”, čiji se danas napušteni objekti nalaze u neposrednoj blizini dve fabrike “Gorenja” u Valjevu.
Fabrika koja je svojevremeno proizvodila TA peći po čemu je bila prepoznatljiva na tržištu cele SFRJ, prethodno je bila neuspešno privatizovana i preimenovana u “Novi Elind”, da bi je iz stečaja “Gorenje” pre pet godina kupilo za 86 miliona dinara. Predmet kupovine bili su građjevinski objekti – skoro dvadeset zgrada, izgrađjenih na gradskom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, ukupne površine 4,11 hekatar, a zatim i nepokretna imovina – deo opreme i nenaplaćena potraživanja.

Procenjena vrednost stečajnog dužnika kao pravnog lica bila je 261,2 miliona dinara, s tim što ona nije bila minimalno prihvatljiva, niti obavezujuća. “Novi Elind”, koji je u poslednjim danima imao 94 zaposlena, otišao je u stečaj 2012. godine.

Inače, ubrzo nakon što je “Gorenje” u decembru 2016. godine kupilo “Novi Elind” iz stečaja, sa Vladom Srbije je potpisan Memorandum koji predviđa podršku proširenju pogona ove fabrike. Dve godine kasnije, međutim, iz uprave “Gorenja” su saopštili da, iako su završili postupak kupovine, sproveli sanaciju zemljiša i uklonili opasne materije, “još uvek nisu postigli dogovor sa državom o subvencijama za nova radna mesta”. Te iste 2018. godine kineska grupacija “Hisense” postala je vlasnik 94 odsto udela u slovenačkom “Gorenju” i Valjevo proglasila svojim evropskim centrom za belu tehniku.

“Gorenje”, koje u Valjevu zapošljava oko 1.500 ljudi, prvu fabriku u Valjevu podiglo je 2006. godine, a šest godina kasnije i drugu, tako da će konačnim upodobljavanjem i pokretanjem nekadašnjeg “Elinda” imati tri proizvodna pogona.

- Ova fabrika pratično je do sada stajala neiskorišćena. Proteklih godina rađeni su planovi i projekti za upodobljavanje njenog prostora i objekata za potrebe “Gorenja”. Ti projekti su završeni, prezentovani visokim predstavnicima “Hisense” i odlučeno je da u maju sledeće godine počne rekonstrukcija prostora “Novog Elinda” – navodi za “Blic” pouzdani izvor, dodajući da će ovim praktično “Gorenje” u Valjevu imati novu fabriku, sa projektovanom proizvodnjom od 750.000 rashladnih uređaja godišnje, “zbog čega će i broj novozaposlenih biti veći od 300 ljudi u smeni, kako je bilo predviđeno prilikom kupovine pre pet godina”.

Železnice Srbije a.d. Beograd imaju u planu da tokom sledeće godine prodaju deo nepokretnosti koje su u vlasništvu ovog javnog preduzeća.

Povodom toga raspisan je tender za uslugu procene imovine na dan 31. decembra 2021. godine.

- Predmet javne nabavke su usluge procene vrednosti imovine Železnice Srbije ad na dan 31.12.2021. godine, koje će se izvršiti u 2022. godini. Predmetna javna nabavka, takođe obuhvata procene FER vrednosti nekretnina namenjenih prodaji, koja će se pružiti od strane ponuđača-pružaoca usluga, koji će u svom radu obavezno angažovati stručna lica (ovlašćene) registrovane veštake iz ekonomske i građevinske oblasti, i licencirani Procenitelj - navodi se u tehničkoj dokumentaciji tendera.

Procena imovine izvršiće se nad 267 objekata. Najznačajnije nekretnine koje će biti oglašene na prodaju su deo zgrade Brodarske škole u Barajaveu, poslovna zgrada u Paštrovićevoj ulici, upravna zgrada FK Lokomotiva u Žlezniku, brojni poslovni prostori u centru Beograda, Leskovcu, Nišu, veliki broj garaža, skladišta.

Vrednost posla procene imovine iznosi 3 miliona dinara, a tender je otvoren do 13. decembra.

The company Zeleznice Srbije a.d. Beograd (Serbian Railways) plans to sell a part of the real estate owned by this public company next year.

For that purpose, the tender has been published for the service of the evaluation of the property for the date of December 31, 2021.

– The subject of the public procurement procedure are the services of the evaluation of the property of Serbian Railways on the date of December 31, 2021, which is to be executed in 2022. Said public procurement procedure also entails the estimates of fair values of real estate meant to be sold, which will be provided by the bidder-provider of the services, which is obliged, as part of its activities, to hire expert persons, (authorized) court experts in the fields of economy and construction, and a licensed Valuer – says the technical documentation of the tender.

The evaluation of the property will be carried out on 267 facilities. The most important pieces of real estate that are to be put up for sale are a part of the building of the Hydraulic Engineering School in Barajevo, the office building in Pastroviceva Street, the management building of the Lokomotiva football club in Zeleznik, numerous office spaces in the center of Belgrade, Leskovac, Nis, numerous garages, warehouses.

The job of the evaluation of the property is RSD 3 million, and the tender is open until December 13.

Brent nafta bi, prema predviđanju investicione banke Džej Pi Morgan Čejs, naredne godine mogla da poskupi na 125 dolara po barelu, a u 2023. da dostigne cenu od 150 dolara po barelu. Nisu međutim svi ovako slobodni prilikom procenjivanja vrednosti ovog energenta, pa se mnogi analitičari u prognozama za narednu godinu i dalje drže brojki koje su daleko ispod 100 dolara po barelu.
Da podsetimo, poslednjih nekoliko nedelja SAD, Kina i još nekoliko proizvođača nafte najavljuju da će iz svojih rezervi na tržište izbacivati ovaj energent kako bi proširivanjem ponude smanjile njegovu cenu, za koju smatraju da je OPEK veštački održava na visokom nivou. Međutim, pitanje je da li je samo OPEK kriv za ovakvu situaciju. Naime, deo stručnjaka smatra da on više nije toliko moćan kao što je bio, i da ne može u toj meri da utiče na vrednost nafte.

Analitičari Morgan Čejsa tvrde da članice ove organizacije imaju nafte, doduše manje nego što je ranije procenjivano, ali se ona nalazi u zemlji. Međutim, dodaju, one nemaju ni sredstava ni logistiku koja je potrebna za njeno brzo dopremanje na tržište. Zato se, kažu analitičari, stvara utisak da ove zemlje namerno ne žele da snabdeju potrošače pomenutim energentom i zato je nastao problem sa Amerikom i ostalim zemljama koje su pokrenule inicijativu za spuštanje njegove cene.

Iz Morgan Čejsa upozoravaju da će još nekoliko spoljnih faktora uticati na vrednost nafte u narednom periodu, ali da bi ona, ukoliko novi soj korona virusa ne izazove ekonomski kolaps i ukoliko sene uspostavi saradnja između proizvođača nafte, trebalo značajno da poraste.