Međunarodni centar za razvoj finansijskog tržišta

Republički zavod za statistiku (RZS) je juče objavio niz makroekonomskih izveštaja koji se tiču ukupne ekonomske aktivnosti za 2021. godinu i novembarskih podataka o izvozu i uvozu, industrijskoj proizvodnji, prometu u prodavnicama i turističkoj poseti
Tako je prema podacima RZS Srbija u 2021. godini zabeležila rast od 7,5 odsto, a industrijska proizvodnja je rasla 7 odsto. Spoljnotrgovinska razmena je u periodu januar-novembar 2021. porasla za 24,8 odsto, a promet u trgovini na malo je porastao 21,2 odsto.

Takođe je, što je i logično sobzirom na pandemijsku 2020., porastao i broj turističkih poseta i to za 86,4 odsto.
Ukupna ekonomska aktivnost
Ukupna ekonomska aktivnost u Srbiji u 2021. godini, merena realnim kretanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP), zabeležila je rast od 7,5 odsto u odnosu na 2020. godinu, objavljeno je danas na sajtu Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Kako se navodi, bruto investicije u osnovna sredstva u 2021. godini pokazuju realan rast od 14,1 odsto, u poređenju sa prethodnom godinom.

Poljoprivredna proizvodnja ostvarila je u 2021. godini pad od pet odsto, dok je u istom periodu industrijska proizvodnja zabeležila rast od 6,3 odsto, a prerađivačka industrija rast od 5,5 odsto.

Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u 2021. godini beleži realni rast od 17,1 odsto, u odnosu na prethodnu godinu.
Promet u trgovini na malo ostvario je realni rast od 9,8 odsto, dok je promet u trgovini na veliko nominalno veći za 22 odsto.
Spoljnotrgovinska robna razmena, u evrima, u 2021. godini, u odnosu na 2020. pokazuje rast izvoza za 25,5 odsto i rast uvoza za 24 odsto.

U okviru setora usluge smeštaja i ishrane u 2021. godini procenjen je realni rast ugostiteljstva od 72,7 odsto, dok je broj noćenja turista povećan za 29,7 odsto.

U 2021. godini u odnosu na 2020. registrovano je povećanje saobraćaja od 39,9 odsto, a telekomunikacija od 2,9 odsto.
Prema rezultatima ankete o radnoj snazi, u trećem kvartalu 2021. godine, stopa zaposlenosti iznosi 50 odsto, dok je stopa nezaposlenosti 10,5 odsto.
Prosečne zarade bez poreza i doprinosa u 2021. godini, u odnosu na prethodnu godinu, nominalno su veće za 8,9 odsto, a realno za 4,6 odsto.

Procenjena godišnja stopa inflacije iznosi 7,8 odsto.

Industrijska proizvodnja
Industrijska proizvodnja u Srbiji poralsa je u za 7,0 odsto u odnosu na isti mesec 2020. godine, dok je u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 12,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Od početka godine do kraja novembra, srpska industrija beleži rast od 6,7 odsto u poređenju sa istim periodom 2020.

U novembru su na godišnjem nivou rast zabeležili sektor rudarstva od 48,7 odsto, i prerađivačka industrija 7,0 odsto, dok je proizvodnja u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija registrovan pad od 10,3 odsto.
Prema statističkim pokazateljima, proizvodnja intermedijarnih proizvoda, osim energije, skočila je prošlog meseca za 19,2 odsto u odnosu na isti lanjski mesec, proizvodnja kapitalnih proizvoda je bila veća za 9,8 procenata, a netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 8,9 odsto,

S druge strane, u novembru je pad zabeležen kod proizvodnje energije za 4,2 odsto međugodišnje, i kod proizvodnje trajnih proizvoda za široku potrošnju za 22,8 odsto.

Prema desezoniranim podacima, ukupna novembarska industrijska proizvodnja je u odnosu na oktobar porasla za 0,8 odsto, pri čemu je prerađivčka zabeležila rast od 0,9 odsto.

U odnosu na prosek 2020. godine, ukupna industija je ostvarila rast od 7,3 odsto u novembru, prema desezoniranim podacima, a prerađivačka industrija je porasla za 5,3 odsto.
Uvoz i izvoz
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-novembar 2021. porasla je za 24,8 odsto međugodišnje, na 45,32 milijarde evra, pri čemu je izvoz skočio za 26,8 odsto, a uvoz je povećan za 23,4 odsto.

Prema današnjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost 11-mesečnog izvoza robe iznosila je 19,62 milijarde evra, dok je uvoz robe bio vredan 25,69 milijardi. Deficit u spoljniotrgovinskoj razmeni u posmatranom periodu iznosi 6,06 milijardi evra, što je povećanje od 13,6 odsto u poređenju sa istim periodom 2020.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,4 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,4 odsto.Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena sa svetom je od januara do kraja novembra iznosila 53,82 milijarde, i veća je za 30,5 odsto na godišnjem nivou.

Izvezeno je robe u vrednosti od 23,31 milijardi dolara, što je porast od 32,5 odsto u odnosu na isti lanjski period, a uvezeno za 30,51 miilijardi, što je za 29,1 odsto više.

Deficit iznosi 7,20 milijarde dolara, i veći je 19 odsto nego prethodne godine.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (35,0 odsto), a u uvozu Beogradski region (45,9 odsto).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 60,7 odsto ukupne razmene.

Najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Srbije ostala je Nemačka, u koju smo izvezli robu u vrednosti od 2,5 milijardi evra, a uvezli za 3,4 milijarde.

Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima smo ostvarili suficit u robnoj razmeni od skoro 2,0 milijarde evra. Izvoz Srbije u zemlje CEFTA iznosio je 3,09 milijardi evra, a uvoz iz tih zemalja 1,09 milijardi. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 282 odsto.

Samo u novembru telkuće godine, Srbija je zabeležila rast robnog izvoza od 24,9 odsto na godišnjem nivou, na 2,01 milijardi evra, a uvoz je povećan za 22,6 odsto na 2,70 milijardi.

U poređenju sa oktobrom, novembarski izvoz je porastao za 0,8 odsto, a uvoz za 2,0 odsto, prema desezoniranim podacima, objavio je Republički zavod za statistiku.

Promet u prodavnicama
Promet robe u trgovini na malo u Srbiji bio je u novembru veći za 21,2 odsto u tekućim cenama, a stalnim cenama za 10 odsto nego u istom mesecu 2020, prema prethodnim podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Ukoliko se uporede prvih jedanaest meseci 2021. godine sa istim prošlogodišnjim periodom, promet robe u maloproađi je veći u tekućim cenama za 15,2 odsto, a u stalnim cenama za 10,1 odsto.
Turistička poseta
Broj dolazaka turista u novembru ove godine veći je nego u istom mesecu 2020. za 86,4 odsto, a broj noćenja u istom periodu veći je za 51,9 odsto.

Navodi se da je broj noćenja domaćih turista međugodišnje povećan za 29,3 odsto a stranih za 114,2 odsto.

Prema podacima RZS-a, tokom novembra 2021. registrovano je ukupno 183.062 turista, od čega je 113.019 domaćih i 70.043 inostranih.
Ostvareno je ukupno 524.506 noćenja, a od tog broja većinu čine domaći turisti koji su imali 327.383 noćenja dok su strani turisti imali 197.123 noćenja.

Najposećeniji je i dalje Beograd sa 56.915 turista, zahvaljujući pre svega posetama stranaca kojih je glavnom gradu Srbije bilo 43.559, na drugom mestu je Zlatibor koji je posetilo 14.726 turista a na trećem Vrnjačka Banja sa posetom od 13.663 turista.

Podaci o broju noćenja pokazuju da je ih najviše bilo u Beogradu, ukupno 148.304, dok je na drugom mestu Vrnjačka Banja sa 45.302 noćenja, pa Zlatibor na kome je ostvareno 42.819 noćenja.