Kra­gu­je­vač­ki Fi­at (Fijat) je kra­jem no­vem­bra za­vr­šio pro­iz­vod­nju za ovu go­di­nu, u ko­joj su ima­li oko 50 rad­nih da­na. Za­po­sle­ni će u ha­la­ma bi­ti tek oko 13. ja­nu­a­ra, a u fe­bru­a­ru ili mar­tu od me­nadž­men­ta Stellantis-a, za­jed­nič­ke kom­pa­ni­je Fi­ja­ta i Pe­žoa, oče­ku­ju da ču­ju šta pla­ni­ra­ju sa nji­ma, od­no­sno da li će i ka­da će po­kre­nu­ti no­vi mo­del auto­mo­bi­la.

Fiat Chrysler auto­mo­bi­li Sr­bi­ja (Fi­jat Kraj­sler auto­mo­bi­li Sr­bi­ja) pao je na osmo me­sto naj­ve­ćih srp­skih iz­vo­zni­ka i u pr­vih de­set me­se­ci ove go­di­ne u sve­tu je pro­dao vo­zi­la u vred­no­sti od 255,7 mil EUR, što je za oko 30 mil EUR ma­nje ne­go u istom pe­ri­o­du 2020.

Ovo­go­di­šnja pro­iz­vod­nja u Fi­ja­tu bi­će naj­ma­nja još od 2012, ka­da je ita­li­jan­ski gi­gant do­šao u Sr­bi­ju. Prema ne­kim pro­ce­na­ma ove godine u fabrici jei pro­iz­ve­de­no iz­me­đu 15.000 i 20.000 auto­mo­bi­la, što je go­to­vo šest pu­ta ma­nje ne­go 2013, ka­da je sa mon­ta­žnih i pro­iz­vod­nih tra­ka si­šlo re­kord­nih 117.000 vo­zi­la.

Pred­sed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić ne­dav­no je na­ja­vio da bi usko­ro pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić tre­ba­lo da ob­ja­vi do­bre ve­sti u ve­zi sa po­slo­va­njem Fi­ja­ta u Kra­gu­jev­cu, ali ni­je že­leo da iz­no­si de­ta­lje. Re­kao je da je ova fir­ma sma­nji­la pro­iz­vod­nju i da je bi­la na pr­vom me­stu na­ših iz­vo­zni­ka, da je znat­no do­pri­no­si­la BDP-u od 2013. i pr­ve po­lo­vi­ne 2014.

- Sa­da se to mno­go pro­me­ni­lo i Fi­jat je da­le­ko iza naj­zna­čaj­ni­jih in­ve­sti­to­ra. Ima­mo mno­go kom­pa­ni­ja ko­je su va­žni­je od Fi­ja­ta, ali ne zna­či da nam je on be­zna­ča­jan - ka­zao je Vu­čić.

Ovim je, mo­že se u ne­ku ru­ku pro­tu­ma­či­ti, po­ru­čio Fi­ja­tu da ne mo­že da uce­nju­je Vla­du Sr­bi­je, ko­ja ima 33% vla­snič­kog ude­la u kra­gu­je­vač­koj fa­bri­ci.

Ne­dav­no se spe­ku­li­sa­lo da bi no­vi mo­del auto­mo­bi­la mo­gao da bu­de po­kre­nut u dru­goj po­lo­vi­ni sle­de­će go­di­ne. Za to je po­treb­no oko 1 mlrd EUR i ne­zva­nič­no se go­vo­ri­lo da je na­vod­no vla­di pred­la­ga­no da uče­stvu­je u finansi­ra­nju. To bi ve­ro­vat­no bio elek­trič­ni auto­mo­bil.

Fi­jat je na ni­vou gru­pa­ci­je na­ja­vio da će do kra­ja ove de­ce­ni­je pot­pu­no pre­ći na pro­iz­vod­nju elek­trič­nih vo­zi­la, što zna­či da su kra­gu­je­vač­kom fi­ja­tu 500-L od­bro­ja­ni da­ni, jer za če­ti­ri go­di­ne po­či­nju da iz­ba­cu­ju kla­sič­ne auto­mo­bi­le iz pro­iz­vod­nje. Fi­jat je pro­šlog pro­le­ća u To­ri­nu po­čeo da pro­iz­vo­di no­vi, pot­pu­no elek­trič­ni auto­mo­bil Fiat new 500 i tom pri­li­kom na­ja­vio po­če­tak nji­ho­ve re­vo­lu­ci­je ka nul­toj emi­si­ji štet­nih ga­so­va.

Ma­da je i Kar­los Ta­va­res, pred­sed­nik Ste­lan­ti­sa, na­veo ne­što slič­no. Re­kao je da će od 2025. za sva­ki mo­del auto­mo­bi­la raz­vi­ja­ti i elek­trič­nu va­ri­jan­tu. Na­gla­sio je da se oče­ku­je vi­še Fi­ja­to­vih mo­de­la, da rad­na me­sta ni­su ugro­že­na i da ne­će za­tva­ra­ti fa­bri­ke. Što se ti­če kra­gu­je­vač­ke, po­tvr­dio je da ne pla­ni­ra­ju da iz­me­šta­ju pro­iz­vod­nju.

Zo­ran Mar­ko­vić, pred­sed­nik Sa­mo­stal­nog sin­di­ka­ta me­ta­la Sr­bi­je, ka­že da je Ste­lan­tis do ok­to­bra tre­ba­lo da pred­sta­vi in­ve­sti­ci­o­ne pla­no­ve za sva­ku fa­bri­ku ko­ja po­slu­je u okvi­ru gru­pa­ci­je, ali je zbog sve­op­šte kri­ze u auto­mo­bil­skoj in­du­stri­ji to od­lo­že­no za fe­bru­ar ili mart.

- Iz svih do­sa­da­šnjih na­ja­va ja­sno je da će fa­bri­ka u Kra­gu­jev­cu na­sta­vi­ti da ra­di i da po­ku­ša­va­ju da pre­va­zi­đu pro­ble­me. Ne oče­ku­jem da će ov­de uga­si­ti pro­iz­vod­nju. Fa­bri­ka u Kra­gu­jev­cu je jed­na od naj­mo­der­ni­jih i mno­ge dru­ge iz gru­pa­ci­je su is­pod tog ni­voa ro­bo­ti­za­ci­je. Ima­mo obra­zo­va­nu i kva­li­tet­nu rad­nu sna­gu. Jef­ti­ni su ener­gen­ti. Pla­te su ni­ske za Evro­pu. Po­sto­je svi pred­u­slo­vi da se kod nas na­sta­vi pro­iz­vod­nja - na­veo je Mar­ko­vić.

Upi­tan ko­li­ko bi tre­ba­lo da se fa­bri­ka pri­la­go­di za pro­iz­vod­nju hi­brid­nih auto­mo­bi­la, od­go­vo­rio je da pri­la­go­đa­va­nja ne­ma, sve je isto, sa­mo do­la­zi mo­tor hi­brid, ko­ji se ne pro­iz­vo­di kod nas.

Mar­ko­vić sma­tra da, ako do­đe do po­kre­ta­nja no­vog mo­de­la, Vla­da će mo­ra­ti da pre­u­zme uče­šće sra­zmer­no svom vla­snič­kom ude­lu. Ste­lan­ti­so­vo ka­šnje­nje u ob­ja­vlji­va­nju pla­na ob­ja­šnja­va kri­zom ko­ja je naj­vi­še ošte­ti­la auto­mo­bil­sku in­du­stri­ju.

- Ne­sta­ši­cu či­po­va ni­ko ni­je mo­gao da pred­vi­di. Svi svet­ski pro­iz­vo­đa­či su pro­du­ži­li rok is­po­ru­ke, jer ni­ko vi­še ne mo­že da ga­ran­tu­je da će kao ne­ka­da is­po­ru­či­ti auto­mo­bil za 15 da­na - re­kao je Mar­ko­vić.

Mi­lan Ko­va­če­vić, kon­sul­tant za in­ve­sti­ci­je, na­po­mi­nje da je oči­gled­no mo­del ko­ji je ra­đen u ve­li­kom pa­du na tr­ži­štu. To zna­či ili kraj pro­iz­vod­nje ili ne­što no­vo.

- Mi ko­ji to po­sma­tra­mo sa stra­ne ne mo­že­mo zna­ti da li će se do­go­di­ti jed­no ili dru­go. Ne­ma­mo in­for­ma­ci­je šta se sve de­ša­va i onaj ko u ime dr­ža­ve dr­ži udeo u toj fa­bri­ci tre­ba­lo bi da ka­že šta se mi­sli i šta se ra­di. Fi­jat je ja­ko do­bro pro­šao u ovom po­slu, osim što mu je mo­del imao pad na tr­ži­štu. Mi smo to­me do­pri­ne­li, da­le­ko vi­še ne­go što ima­mo pro­ce­nat uče­šća u vla­sni­štvu. Po­što je ve­ćin­ski ula­gač na­pra­vio mo­del ko­ji ni­je sja­jan ni­ka­kve kri­vi­ce i po­sle­di­ce ni­je sno­sio. Mi smo pre­vi­še da­li i pre­vi­še smo se po­u­zda­li u tu fa­bri­ku - na­gla­sio je Ko­va­če­vić.

Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, ne tre­ba mno­go oče­ki­va­ti uko­li­ko se u Kra­gu­jev­cu po­kre­ne no­vi mo­del sa mo­to­rom sa unu­tra­šnjim sa­go­re­va­njem. Pra­va stvar bio bi pre­la­zak na elek­trič­ne auto­mo­bi­le, jer svet to uve­li­ko ra­di. Uosta­lom Te­sla, Ilo­na Ma­ska ima naj­ve­ću vred­nost na ber­zi.

- Mi ima­mo osno­va za ta­kva oče­ki­va­nja. Ima­mo do­sta ba­kra za pra­vlje­nje ka­blo­va, a mo­žda će pro­ći i rud­nik li­ti­ju­ma Rio Tin­to. Za sa­da smo ušli u oba­ve­zu da to ura­di­mo, na osno­vu za­ko­na o ru­dar­stvu i ured­bi. Da li će­mo od­u­sta­ti i pla­ća­ti pe­na­le, ne znam - re­kao je Ko­va­če­vić.

The minister of mining and energy of Serbia, Zorana Mihajlovic, has talked to Giles Dickson, the CEO of WindEurope, the European association for wind power, about Serbia’s potentials for the production of electrical energy from RES, primarily when it comes to wind farms, the ministry’s plans and auctions for the producers of energy that will be carried out in early 2022.

– We expect more investments in capacities which produce energy from renewable sources and I believe that the first auctions, which will take place in late January, will produce results. We have an independent regulatory body (AERS – Energy Agency of the Republic of Serbia), which will set the maximum height of incentives, that is, premiums. Our plan is to have higher investments in the RES sector. The aim is to have a minimum of 40% energy produced from renewable sources by 2040 – Mihajlovic said, the ministry announced.

Giles Dickson, the CEO of WindEurope, said that, by adopting the Law on Renewable Energy and preparing the regulations, Serbia had opened the way toward the visibility of its capacities in this area.

– Many finance institutions and funds are asking about Serbia’s potentials. There are numerous companies which want to take part in the production of energy in your country. I am glad that you have a plan prepared for the first auction and that you will prepare a three-year plan which will provide a clearer overview for investors for the upcoming years. In the upcoming period, the competition between European countries when it comes to investments in this field will grow, but I believe that Serbia has enough potential to attract new investment – Dickson said.

Hedž fondovi su tokom novembra zabeležili najgori rezultat u posljednjih 20 meseci, nakon rasprodaje na globalnim tržištima izazvane zabrinutošcću zbog pojave omikron soja virusa Covid-19, prema podacima istraživačke kompanije HedgeFund Research.
Tržišta akcija je u poslednjoj nedjelji novembra zahvatila spirala pada, pri čemu su američke akcije izgubile skoro 4,0 odsto vrednosti tokom poslednjih pet trgovačkih sesija u mesecu, nakon vesti o novoj varijanti virusa, prenosi agencija Reuters.

Volatilnost na tržištima valuta i obveznica je takođe skočila u tom periodu.

Kompozitni indeks HFRI za hedž fondove pao je za 2,2 odsto u novembru, što je njegov najveći mesečni pad od marta 2020. godine, kada je pandemija korona virusa prvi put udarila finansijska tržišta, objavila je ova konsultantska kuća u svom izveštaju.
Na ovako veliki pad kapitala kojim upravljaju hedž fondovi, čije strategije obuhvataju miks ulaganja na kratak i dugi rok, uticalo je to što ih je vest o omikronu zatekla nespremne.

Rezultati HFRI podudaraju se sa onima do kojih su došle druge istraživačke firme za hedž fondove, kao sto je Pivotal Path, napominje se u izveštaju, prenosi Bankar.me.

Stečajni dužnik, kompanija Bask Prestige oglasila je prodaju poslovne zgrade na teritoriji beogradske opštine Savski venac.

Reč je o poslovno-sportskom objektu, spratnosti P+1 koji se nalazi u Ulici vojvode Mišića, u blizini Beogradskog sajma.

Procenjena vrednost je 18,2 miliona dinara, a ova suma nije minimalno prihvatljiva, niti je na bilo koji drugi način obavezujuća ili opredeljujuća prilikom određivanje visine ponude.

Rok za dostavljanje ponuda je 10. januar 2022. godine

The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.5851 dinars for one euro on Thursday, the same as on Wednesday, the National Bank of Serbia said.
BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.5851 dinars for one euro on Thursday, the same as on Wednesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m, y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar was up by 0.1 pct to 104.0024 dinars for one dollar on Wednesday.

The dinar was down by 2.6 pct against the dollar m-o-m and by 6.9 pct y-o-y, declining by 8.0 pct relative to the beginning of the year.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je danas da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 1,0 posto, i poručio da su projekcije centralne banke o privrednom rastu u 2021. u rasponu od 6,5 do 7,0 posto, sada bliže nivou od 7,0 procenata.
Koristeći fleksibilnost postojećeg monetarnog okvira, NBS od oktobra ove godine postepeno smanjuje stepen ekspanzivnosti monetarne politike bez promene osnovnih kamatnih stopa, imajući u vidu povećane troškovne pritiske u međunarodnom i domaćem okruženju i potrebu uticaja na inflaciona očekivanja.

Pored obustavljanja aukcija repo kupovine hartija od vrednosti putem kojih je u prethodnom periodu bankama obezbeđivana dinarska likvidnost, NBS postepeno povećava procenat viškova dinarske likvidnosti koje povlači na nedelju dana putem reverznih repo aukcija (repo prodaje hartija od vrednosti), kao i prosečnu ponderisanu stopu na tim aukcijama, navodi se u saopštenju NBS.
Od oktobra, ova stopa je povećana sa 0,11 posto, koliko je do tada u proseku iznosila od početka godine, na 0,34 procenta, koliko je iznosila na poslednjoj reverznoj repo aukciji.

Iz NBS najavljuju da će i u narednom periodu postepeno, u skladu sa okolnostima, nastaviti da putem povećanja prosečne ponderisane repo stope, u okviru postojećeg koridora kamatnih stopa, pooštravaju monetarne uslove.
Više svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoji u snabdevanju i znatno više cene transporta na globalnom nivou, uz efekte niske baze iz prethodne godine, doveli su do viših troškovnih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu, napominje NBS i podseća da je prema, prema podacima državne statistiku, inflacija u oktobru iznosila 6,6 posto međugodišnje.
Pri tome, tri četvrtine međugodišnje inflacije bilo je opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče - cenama hrane i energenata.

- S druge strane, bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike imaju veći uticaj, u oktobru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,7 odsto međugodišnje, navodi se u saopštenju.

NBS naglašava da očuvanju bazne inflacije na niskom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede u granicama cilja za godinu dana unapred i u srednjem roku.
U prilog očuvanju inflacionih očekivanja, kaže dalje, idu i mere Vlade Srbije o ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.

NBS, kao i većina vodećih svetskih centralnih banaka, očekuje da će faktori više ukupne inflacije u najvećoj meri biti privremenog karaktera i da će biti iscrpljeni u narednoj godini. Predviđa usporavanje inflacije od drugog tromesečja 2022, tako da bi sredinom godine ona trebalo da se vrati u granice cilja od 3,0 posto plus/minus 1,5 odsto.

Nakon toga, inflacija će se kretati ka centralnoj vrednosti cilja, pri čemu postoji mogućnost da se krajem 2022. nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona, ako se ima u vidu efekat više baze iz ove godine.
U slučaju da se materijalizuju neki od rizika, koji bi za posledicu mogli da imaju kretanje inflacije iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u dužem periodu, NBS je spremna u najkraćem roku da reaguje svim raspoloživim instrumentima.

Izvršni odbor je na današnjoj sednici posebno istakao snažnu dinamiku rasta domaće ekonomije, koja je u sva tri tromesečja ove godine nadmašila očekivanja. Realni rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju je bio veći od preliminarne procene Republičkog zavoda za statistiku (7,4%) i iznosio je 7,7 posto međugodišnje.

- Posebno se ističe izvozna aktivnost, koja će ove godine ostvariti najviši nivo do sada. Povoljna kretanja nastavljaju da beleže i uslužni sektori, koji su prošle godine bili najteže pogođeni pandemijom. Imajući u vidu da će na nivou godine rast ostvariti i svi proizvodni sektori, osim poljoprivrede na koju se odrazila suša, kao i da je u trećem tromesečju ostvaren bolji rezultat od očekivanog, naša projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda od 6,5 do 7,0 posto u 2021, sada je bliža nivou od 7,0 odsto.
U srednjem roku, NBS očekuje rast od 4,0 do 5,0 procenata, čemu će, kako navodi, doprineti realizacija velikih infrastrukturnih projekata.
Predočava takođe da je, kao rezultat dinamičnog privrednog rasta, uprkos pandemiji postignuta stopa zaposlenosti od 50 posto, što je najviša stopa ikada zabeležena.

Iz Narodne banke Srbije naglašavaju da će, kao i do sada, nastaviti pažljivo da prate kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju i da će prioritet monetarne politike i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku ubrzanju privrednog rasta i zaposlenosti, dalem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. januara 2022.