Šta će država raditi na polju ekonomskih reformi do 2023. godine sada je stavljeno i zvanično na papir koji je država nedavno uručila EU, a za koji tvrdi da je najvažniji strateški dokument. Programom koji obuhvata tri godine, uključujući i tekuću, predviđene su 24 velike reforme u osam oblasti, a kojima je u fokusu privredni rast, zapošljavanje, bolji standard građana, ali i jačanje nacionalne ekonomije i njene konkurentnosti.

U prevodu, program ekonomskih reformi od 2021. do 2023. previđa rast plata i penzija, više radnih mesta, privlačenje stranih kompanija, ali i poboljšanja uslova za rad firmi i preduzetnika koji već rade u Srbiji. Na spisku reformi je i odlučna borba protiv sive ekonomije koja godinama unazad značajno krnji BDP zemlje, ali i ulaganja u tehnologije, zdravstvo, energetiku, ekonomske integracije...

"Penzije će od 2021. godine biti indeksirane po švajcarskoj formuli, koja će dugoročno obezbediti nominalni rast od pet do 6 odsto na godišnjem nivou", navodi se u dokumentu koji je nedavno ministar finansija Siniša Mali uručio šefu Delegacije EU u Srbiji Semu Fabriciju.
I to bi značilo da naši najstariji, njih ukupno 1,7 miliona, i sledeće godine treba da očekuju povećanje primanja, kao i da će bolji standard penzionera biti u fokusu države i narednih godina.

Da nam radnici više ne odlaze
U dokumentu se među ciljevima vrlo decidno navodi usporavanje odlaska radnika iz Srbije, koje je prethodnih godina bilo posebno izraženo u sektoru zdravstva, ali je u jednom momentu bilo vrlo često i kod mladih ljudi. S tim u vezi, među opštim ciljevima se navodi i jačanje veza sa dijasporom, ali ii privlačenje stranaca različitih obrazovnih profila. To je, inače, cilj koji je postavljen i u usvojenoj Strategiji o ekonomskim migracijama do 2027. godine.

Jedan od ciljeva je unapređenje poslovnog ambijenta i tu se u dokumentu u fokus stavlja bolji kvalitet javne uprave, a prvenstveno se misli da skraćivanje postupaka i ukidanje neophodnih koraka, te čekanje na šalterima i traženje "još jednog papira".

Kako se navodi, "u planu je unapređenje kvaliteta javnih usluga kroz optimizaciju i digitalizaciju administrativnih postupaka, takozvani e-papir", a biće nastavljene i započete reforme u Poreskoj upravi. Pominje se i fiskalizacija o kojoj se do sada mnogo pričalo, a čija je suština praćenje izdavanja računa i stajanje na put čestoj praksi trgovaca koji su prodavali robu ne izdajući fiskalni račun.

Poljoprivreda i dalje ključan sektor
Jedna od planiranih strukturnih reformi tiče se ukrupnjavanje poseda. Komasacija bi praktično dovelo do boljih uslova za razvoj poljoprivrede, koja je strateški važna za Srbiju, jer čini dobar deo privrednog rasta zemlje.
Cilj komasacije bio bi i stvaranje uslova za izgradnju puteva, sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, te vetrozaštitnih pojaseva i svega onoga što našoj poljoprivredi nedostaje, a razvijene zemlje odavno imaju. U tom smislu, predviđena je i dopuna nekoliko postojećih zakona koji regulišu ovu oblast.

Digitalizacija u poljoprivredi takođe je nešto na čemu će se raditi, a krajnji cilj je unapređenje konkurentnosti poljoprivrede - od infrastrukture do kvaliteta proizvoda i unapređenja organske proizvodnje.

Podrška jačanju domaćih kompanija
Dalji rast spoljne trgovine Srbije, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou, je takođe jedan od ključnih ciljeva države, ali u oblasti ekonomskih integracija. S tim u vezi poseban akcenat stavljen je na rad na jačanju konkurentnosti srpskih kompanija, a cilj je pripreme za članstvo u EU i njihovo lakše uključivanje u tržišnu utakmicu.

Srbija nastavlja i aktivnosti usmerene ka ostvarenju članstva u STO, a naročito ka rešavanju pitanja postojeće zabrane spoljnotrgovinskog prometa GMO proizvoda u i okončanju otvorenih bilateralnih pregovora sa pojedinim članicama STO.

U fokusu i tržište struje
Energetski sektor u Srbiji čini oko 4 odsto BDP-a. U cilju većeg doprinosa sektora energetike privrednom rastu potrebno je unapređenje energetske efikasnosti, izgradnja modernih kapaciteta, razvoj unutrašnjeg tržišta i korišćenje obnovljivih izvora energije, navodi se u dokumentu.
Dodaje se i da je neophodno utvrditi cenu struje za građane i privredu tako da odražava troškove proizvodnje električne energije s jedne strane i i tržišne cene s druge, a vodeći računa o životnom standardu.

"U oblasti transporta postoji visoka usaglašenost sa pravnim tekovinama EU, a izgradnja i rekonstrukcija deonica puteva je ograničena nedostatkom finansijskih sredstava", navedeno je, uz napomenu da je u ovom sektoru planiran razvoj energetskog tržišta uz izgradnju infrastrukture u vidu dalekovoda i transformatorskih stanica.

U planu je i reforma železnice kroz usaglašavanje regulatornog okvira i unapređenje bezbednosti.

Ulaganje u tehnologije
Reforma naučno-istraživačkog sistema s jedne strane treba da obezbedi stabilnost finansiranja naučno-istraživačkih organizacija, a sa druge da podrži nauku.
"Fokus reforme je na jačanju kapaciteta naučno-istraživačkih instituta, čiji osnivač je uglavnom Republika Srbija (69 od 73 akreditovana instituta)", navodi se u dokumentu.

U ovom segmentu planirano je i unapređenje podrške za razvoj pametnih specijalizacija i inovacija, kao i povećanje dostupnosti e-Uprave unapređenjem infrastrukture i uvođenjem novih tehnologija.

U fokusu ekonomskih reformi su i obrazovanje i zdravstvo, i to u pravcu digitalizacije. Govoreći o obrazovanju navodi se važnost usklađivanja sa potrebama tržišta rada.

Snažno interesovanje međunarodnih investitora za ulaganje u hartije Republike Srbije na rok od 12 godina, potvrđuje činjenicu da je Srbija i u veoma turbulentnom kriznom periodu pokazala umeće i znanje da očuva stabilnost i uravnoteženo investiciono okruženje, ocenila je sinoć guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

BEOGRAD - Snažno interesovanje međunarodnih investitora za ulaganje u hartije Republike Srbije na rok od 12 godina, potvrđuje činjenicu da je Srbija i u veoma turbulentnom kriznom periodu pokazala umeće i znanje da očuva stabilnost i uravnoteženo investiciono okruženje, ocenila je sinoć guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Istakla je da je uspešno izgrađena i očuvana makroekonomska stabilnost u prethodnim godinama, rezultirala poverenjem investitora u kontinuitet dobrih ekonomskih politika, čak i u periodu velikih izazova za globalnu ekonomiju.

Najpopularnijom svetskom kriptovalutom - bitkoinom, jutros se trguje po ceni od oko 50.300 dolara. Toliko je ovaj digitalni novčić vredeo i prethodnog jutra, a u protekla 24 sata cena se kretala između 48.000 i 51.200 dolara.

Najviša vrednost postignuta je juče oko 13 časova po srpskom vremenu, a najniža sinoć oko 23 sata.
Veliki kupci bitkoina i juče su bili u centru pažnje, pošto je u poslovnom izveštaju za četvrti kvartal 2020. godine kompanije Square otkriveno da je kupila bitkoine u vrednosti od 170 miliona dolara. To je bio značajan plus i informacija koja je pozitivno uticala na cenu.

Saopšteno je da je kompanija kupila približno 3.318 bitkoina, nadovezujući se tako se na kupovinu 4.709 novčića u oktobru 2020. Square je otkrio da je to predstavljalo oko pet odsto ukupne imovine kompanije na kraju 2020. godine.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je da posedovanje bitkoina predstavlja rizik kako za investitore, tako i za građane, i istakla da su važna pitanja o zakonitosti i stabilnosti najveće svetske kriptovalute i dalje otvorena.

"Ne mislim da se bitkoin široko koristi kao sredstvo transakcija, ali i u meri u kojoj se koristi, bojim se da je to često za nezakonite finansijske radnje. On je krajnje neisplativ za obavljanje transakcija, jer količina energije koja se troši za obradu tih transakcija je zapanjujuća", rekla je Jelen za CNBC.
Analitičari Goldman Saksa utvrdili su da zlato i bitkoin nisu u koliziji, odnosno da se međusobno "ne kanibalizuju". Ipak, primećena je vrlo snažna korelacija između bitkoina i neplemenitih metala - bakra, cinka - koji se od oktobra neprestano kreću naviše.

Podsetimo, tokom prošle nedelje ova digitalna valuta je vrtoglavo rasla iz dana u dan, pa praktično i iz sata u sat, a jedan od glavnih razloga bilo je uključivanje velikih investitora u kupovinu bitkoina.

Sve je počelo sa kompanijom Tesla koja je kupila bitkoine u vrednosti od 1,5 milijardi dolara, a potom je stigla najava i iz kompanije Apple da bi mogla da krene istim putem.

Nakon što je u nedelju dostigla maksimalnu vrednost od 58.200 dolara, usledio je pad nakon izjave, odnosno tvita Ilona Maska, da je "cena bitkoina prebrzo otišla tako previsoko".

Neto dobit NLB grupe za 2020. godinu iznosi 268,9 miliona evra, na šta je snažno uticalo sticanje Komercijalne banke s neto pozitivnim efektom od 137 miliona evra, saopšteno je na onlajn prezentaciji poslovnih rezultata slovenačke bankarske grupe.

Predstavljajući nerevidirane poslovne pokazatelje, čelnici NLB grupe su ocenili da je, uprkos izazovima pandemije kovid-19 i posledične ekonomske hibernacije, prošla poslovna godina bila vrlo solidna, pri čemu su se osnovni prihodi od kreditiranja, naknada i provizija brzo vratili na nivo pre pandemije.

Ako se izuzme pozitivan uticaj akvizicije Komercijalne banke, dobit NLB-a iznosila bi 141,3 miliona evra.
Ukupan prošlogodišnji neto operativni prihod Grupe iznosio je 504,5 miliona evra, i manji je za 2 odsto u odnosu na 2019. godinu. Dobit pre revalorizacije i rezervisanja iznosila je 210,5 miliona evra, što je za samo 1 procenat niže nego prethodne godine, čemu su doprineli jednokratni prihodi od prodaje firme NLB Vita i dužničkih hartija od vrednosti.

Na konferenciji za novinare je takođe rečeno da je preuzimanjem Komercijalne banke krajem decembra 2020, bilans stanja Grupe povećan za 4,3 milijarde evra, čime je ukupna aktiva NLB-a porasla na skoro 20 milijardi evra.

Iz NLB-a su poručili da imaju vrlo ambiciozne planove u Srbiji, čija je ekonomija, kako je rečeno, u odličnom stanju s najmanjim padom bruto domaćeg proizvoda u pandemijskoj godini od samo 1,5 odsto, i čije tržište ima veliki potencijal.

Vodeći ljudi NLB-a očekuju da proces restrukturiranja i potpunog integrisanja Komercijalne banke u slovenačku bankarsku grupu bude završen tokom 2022. godine, i ocenjuju da je ovom akvizicijom NLB na putu da postane vodeća finansijska institucija u regionu Jugoistočne Evrope. Predviđaju da će pozitivan sinergijski efekat pripajanja Komercijalne banke iznositi oko 20 miliona evra godišnje od 2023. nadalje.

Pohvalili su se činjenicom da je 90 odsto servisa NLB-a u Sloveniji dostupno onlajn i najavili uvođenje naprednih rešenja za usluge i u Komercijalnoj banci, novoj članici NLB porodice.
Za pokriće očekivanih gubitaka u kreditnom potfoliju Komercijalne banke, kako je rečeno, izdvojeno je 13,4 miliona evra.

Grupa je prošle godine sprovodila vrlo strogu disciplinu u pogledu poslovnih rashoda, smanjivši troškove za 4 odsto na godišnjem nivou, u ukupnom iznosu od 293,9 miliona evra, čime je odnos troškova i prihoda doveden na 58,3 odsto.

Adekvatnost kapitala Grupe iznosi 16,6 procenata. Iz dobiti za 2020. godinu izdvojeno je 92,2 miliona evra za isplatu dividendi.

Na konferenciji je otkriveno da NLB grupa ima ambicije za dalje širenje u regionu, pri čemu je pomenuto potencijalno preuzimanje ili partnerstvo s nekom bankom u Albaniji, a o tome će se, naglašeno je, odlučivati promišljeno, oprezno i mudro.