Italijanski proizvođač automobila Fiat pridružio se nizu auto giganata koji su najavili potpuni prelazak na električna vozila u narednih desetak godina. Naime, iz Fijata su najavili da je cilj kompanije da postane potpuno električni brend do 2030. godine, dok će već od 2025. početi sa izbacivanjem konvencionalnih agregata iz svoje ponude širom sveta.

Nedavno je predstavljen model 500 u potpuno električnom izdanju za koji Fiat tvrdi da je samo početak njihove revolucije ka nultoj emisiji štetnih gasova.

U skladu sa tim, i u kragujevačkoj fabrici nadaju se proizvodnji novog modela na jesen. Veruju da bi to za početak mogla da bude neka vrsta hibrida, a kasnije i potpuno električni automobil.

Kako za Blic Biznis kaže Saša Đorđević, predsednik sindikata Fijata, u ovom trenutku ne postoji konkretna najava, ali je poznato da bi Stellantis, nova zajednička kompanija Fijata i Pežoa, krajem avgusta ili početkom septembra trebalo da predstavi plan za naredni period. Naime, posle spajanja dva giganta očekuju se investicioni planovi za svaku fabriku koja posluje u okviru grupacije.

O namerama za svoje pogone u Šumadiji Stellantis bi zatim trebalo da obavesti i Vladu Srbije, kao suvlasnika kragujevačke fabrike automobila.

- Svi znamo u kom pravcu se kreće automobilska industrija i već je poznato da se dizel motori gase 2025. godine. Zato logično zvuči da ćemo u Kragujevcu raditi neku hibridnu verziju ili neki novi model na električni pogon, jer sve ostalo ne bi pratilo svetske trendove - objašnjava sagovornik Blica.

On kaže da postoji nagoveštaj da će biti nekih konkretnih novosti i u kragujevačkoj fabrici, ali ističe da treba sačekati jesen, kada će kompanija objaviti svoje precizne planove.

Podsetimo, u prošlosti su se već pojavljivale glasine o mogućoj zameni Fiata 500L varijantom Fiata 500, nazvanoj 500 Giardiniera. Takođe, bilo je i nagađanja da će u Kragujevcu u narednih nekoliko godina početi proizvodnja novog kompaktnog SUV-a koji bi mogao da se radi na CMP platformi i predstavlja svojevrsnog blizanca budućeg Alfa Romea B-SUV i Jeepa B-SUV.

Tempo rada u skladu sa tržištem

Inače, Fijatovi radnici su trenutno na plaćenom odsustvu od 28. maja, a u fabričke hale se vraćaju 8. juna. Kako nam je rekao naš sagovornik, to je redovna planirana pauza, pošto kragujevačka fabrika po programu ima određene radne i neradne dane, u skladu sa potražnjom i tempom prodaje vozila.

Poznato je da Fijatovi pogoni u Srbiji poslednjih godina kubure sa uposlenošću kapaciteta, pa je proizvodnja u više navrata prekidana, a radnici su bili na plaćenim odsustvima. Zato se nadaju da bi eventualno uvođenje novog modela moglo da poveća obim proizvodnje, a možda i da dovede do novih zapošljavanja.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić, ranije je isticao da je teško proceniti kako bi spajanje dva auto giganta mogla da se odrazi na kompaniju u Kragujevcu.

- Iskustva pokazuju da se velike kompanije često odlučuju i za gašenje neprofitabilnih delova, ali i za unapređivanje onih koji dobro rade - ocenio je Savić.

Fiat: Odluka doneta još pre pandemije

Italijanska kompanija je saopštila da želi da omogući pristup električnim automobilima većem broju ljudi i da je deo njihovog plana unapređenje infrastrukture punjača i doprinos poboljšanju kvaliteta vazduha.

- Između 2025. i 2030. naša gama vozila će postepeno postajati električna. Ovo će biti radikalna promena za Fiat. Odluka da predstavimo novi 500 u isključivo električnom izdanju je zapravo doneta pre pandemije. Čak i tada, mi smo bili svesni da svet ne može da trpi više kompromisa. Shvatili smo da je bitno da nešto što pre uradimo, zbog planete Zemlje - izjavio je Olivier Fransoa, izvršni direktor Fiata.

Fiat je, praktično, poslednji u nizu brendova koji je rešio da postane potpuno električni u skladu sa sve strožim regulativama.

Pojedine države u Evropi, poput Velike Britanije su već najavile zabrane prodaje automobila koje pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem. Na ostrvu taj zakon stupa na snagu 2030. godine, ali odluka Fiata da potpuno elektrifikuje svoju gamu nije doneta zbog nekoliko država, jer se ona odnosi na celokupnu globalnu ponudu italijanskog brenda.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da će u narednom periodu biti velikih ulaganja u poljoprivredu. Pored redovnih subvencija, poljoprivrednike očekuju brojni konkursi za nabavku opreme koji će biti obima od više desetina miliona evra.

- Jedan će biti posebno izdašan, 60 mil EUR, za nabavku fizičke imovine gazdinstava - oprema, objekti, mehanizacija, sve što može da služi onima koji su mali i žele da postanu srednje veličine, a srednji da se osnaže - najavio je Nedimović za RTS, prenosi Tanjug.

Dodao je da je za poljoprivredu bio i konkurs i iz Svetske banke i srpske vlade.

Komentarišući žalbe pojedinih proizvođača da im još nisu isplaćene subvencije, ministar navodi da je 99% isplaćeno.

- Gde imamo dopunu dokumentacije, moramo da iskontrolišemo. Kad bude ispravan tiket tad možda može da se dobije i loto - rekao je ministar.

Nedimović je ukazao da je problem sa prehrambenom industrijom bila korona, pošto je tražnja bila mnogo manja.

- Tek sad očekujem da eksplodira. Naročito sektor mleka i mesa. Očekujem da ce to ići dobro - rekao je on.
Istakao je da je prošle godine rast poljoprivrede bio pet odsto i da treba da se potrudimo da očuvamo taj rast.


Sledeće godine zakonski će biti regulisano tržište poljoprivrednih proizvoda

Pravni akt o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda trebalo bi da uredi odnose između proizvođača hrane i prerađivača. Kako je najavio Nedimović, zakonski okvir treba da omogući svima u lancu da pronađu svoje mesto na tržištu i ostvare prihode.

Predlog Zakona o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda usvojila je Vlada Srbije, a ostaje da ga donese Narodna skupština.

- Dobićemo alate da na tržištu regulišemo ekstreme, sa najnižim i visokim cenama, što se na primer sada dešava sa žitaricama, pa imamo problem u stočarstvu - rekao je Nedimović, a prenosi Tanjug.

On je objasnio da je do sada to bilo regulisano preko instututa robnih rezervi i ocenio da je to spor način.

- Sada će Uprava za agrarna plaćanja imati posebno telo koje će se baviti praćenjem cena, utvrđivanjem proizvodačkih cena, regulisanjem kad dođe do iskakanja - rekao je Nedimović.

Dodao je da biti regulisan i položaj otkupljivača, pa će oni poput turističkih agencija, imati depozit.

- Moraju da postoje garancije da bi naši proizvođači uvek imali sigurnost - da kad prodaju robu, mogu i da je naplate - rekao je on.

Ovim zakonom, kaže, propisi u Srbiji usklađuju se sa propisima EU.

Nedimović je naglasio da je najvažniji razlog za donošenje zakona regulisanje srpskog tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Ministar očekuje da će novi zakon početi da se primenjuje od sledeće godine.

Stečajni upravnik preduzeća Aleksandrija doo iz Beograda oglasio je treću prodaju nepokretne imovine po početnoj ceni od 6,95 miliona dinara.

Na prodaju su ponuđena dva objekata u Novom Slankamenu, magacin i poslovni prostor, površine 599 m2, odnosno 138 m2.

Javno nadmetanje održaće se 6. jula 2021. godine, a više detalja pogledajte OVDE.

Podsetimo, cena na prethodnom javnom nadmetanju, bila je gotovo dvostruko viša.

Serbia saw a 40.2 bln dinar budget deficit in the first four months of 2021, the Ministry of Finance has announced.
BELGRADE - Serbia saw a 40.2 bln dinar budget deficit in the first four months of 2021, the Ministry of Finance has announced.

Revenues totalled 427.3 bln dinars, while expenditures amounted to 467.6 bln dinars.

In April alone, a 16.7 bln dinar deficit was registered, while revenues totalled 109.6 bln dinars, including 98 bln dinars of tax revenues.

April expenditures totalled 126.4 bln dinars.

VAT and excise duties made up most of the tax revenues, totalling 57.3 bln dinars and 19.1 bln dinars, respectively, while non-tax revenues amounted to 10.9 bln dinars and donations stood at 0.7 bln dinars.

On the expenditure side, expenditures for employees totalled 27.1 bln dinars, subsidies amounted to 25.8 bln dinars (due to payments of direct financial assistance to businesses under a new package of measures for mitigating the impact of the coronavirus pandemic) and transfers to the pension and disability insurance fund, the national health insurance fund, the military social insurance fund and the national employment service totalled 28.9 bln dinars.

At general government level, a fiscal deficit of 9 bln dinars and a 41.9 bln dinar primary fiscal surplus were registered in the period from January to April.

Under a revised general government budget plan, a fiscal deficit of 45.2 bln dinars had been planned for the period, the ministry also said.

(1 euro = 117.5 dinars)

The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.5744 dinars for one euro on Monday, approximately the same as on Friday, the National Bank of Serbia said.
BELGRADE – The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.5744 dinars for one euro on Monday, approximately the same as on Friday, the National Bank of Serbia said.
The dinar is steady against the euro m-o-m, y-o-y and relative to the beginning of the year.
The dinars indicative exchange rate against the dollar rose by 0.6 to 96.5149 dinars for one dollar on Friday.
The dinar was up by 1 pct against the dollar m-o-m and by 7.4 pct y-o-y, declining by 0.9 pct relative to the beginning of the year.