Petar Matijević, vlasnik istoimene industrije mesa, kupovinom većinslog paketa “Mitron grupe” iz Vrbasa,svoje poslovno carstvo, koje je do juče brojalo nešto više od 70 firmi, proširio je za još deset, koliko je bilo pod okriljem ove kompanije, među kojima su i fabrika ulja “Banat” i poljoprivredno gazdinstvo “Sava Kovačević”.
Ovom kupovinom,u njegovo vlasništvo su došli i mlin „Mirotin Tisa“ iz Savinog Sela, Ribarsko gazdinstvo „Ečka“ iz Lukinog Sela, mlekara „Dana”, „Agrovojvodina komercservis“ iz Novog Sada, kao i preduzeće „Agrimaks“ iz Vrbasa. Uz to, on od juče gazduje i kompanijama „Mirotin energo“, „Mirotin vet“, „Mirotin invest“ iz Vrbasa, ali i „Mirotin Crna Gora“ iz Podgorice.

Drugim rečima ovom transakcijom Matijević je postao verovatno vlasnik najvećeg broja firmi ali sa njom je učvrstio i prvo mesto na listi srpskih veleposednika jer je svojih 33.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, uvećao za još 4000. Toliko se u katastru do juče vodilo na poljoprivredno gazdinstvo “Savo Kovačević”. Ako se tome doda i oko 2.500 hektara u Hrvatskoj, to mu otvara vrata da svoju do sada lokalnu titulu”srpski kralj mesa” zameni novom i većom, a to je “balkanski kralj oranica”.

Pošto poslednjih godina ulaže i u nekretnine i hotelijerstvo, neizvesno je da li će i tim oblastima poneti neko laskavo priznanje ali ono što je izvesno, to je da ovde nije kraj ulaganjima Petra Matijevića jer, kako sam kaže “voli igru velikih brojeva i kada radi, radi na veliko”.Viziju tog velikog , kako sam priča, je stvorio još kao dečak, kada je shvatio da bi njegovi potencijali bili daleko veći da ima i veće krdo životinja. U to vreme ih je imao samo dve.

Pošto mu je to krdo danas mnogo veće, na godišnjem nivou broji oko 100.000 tovnih svinja , 5.000 komada tovne junadi i 7.000.000 tovnih pilića,čini se da “igru velikih brojki” sada preusmerava na hektare oranica, odnosno poljoprivredu.
Da je to tako potvrđuje i njegov sin Zoran Matijević za “Blic Biznis”, koji navodi da je upravo zbog toga i kupljena kompanija “Mitron grupe” iz Vrbasa. Ne želi da otkrije koliko je novca za nju izdvojeno ali navodi da je to jedno od najznačajnijih ulaganja ove kompanije.

- Otac uživa da se bavi velikim brojkama i strateškim planiranjem. Deo tog njegovog strateškog planiranja je davanje primata poljoprivredi, koja se pokazala kao naša najisplativija investicija, zbog čega smo i kupili “Mitron grupu”. Pregovarali smo oko tog posla dve godine a u jednom trenutku je sve bilo zaustavljeno ali smo razgovore obnovili pre četiri meseca i ovih dana uspešno okončali. Najvrednije od ove kupovine je poloprivredni kombinat “Savo Kovačević” koji ima 4000 hektara poljopriovrednog zemljišta i to prve i druge klase. Ono po kvalitetu ne samo što je najbolje u Vojvodini već i ovom delu Evrope, a 90 posto je pod sistemima za navodnjavanje. Poseduje i farmu krava i biogasno postrojenje iz koga se dobija struja - navodi Matijević.

On dodaje da značaj ove transakcije upotpunjuje i fabrika ulja „Banat“ u Novoj Crnji.

- Uljara ima kapacoitet prerade 100.000 tona uljarica na godišnjem nivou. Mi sa naših 40.000 hektara koje obrađujemo, imamo 35 do 40 posto sirovina za njene kapacitete. Sve u svemu, mi smo se opredelili za tri oblasti razvoja, to su poljoprivreda, industrija mesa i nekretnine i hotelijerstvo. Mislimo da poljoprivreda u Srbiji ima najveći potencijal ali i na globalnom nivou jer uljarice,žitarice koje proizvodimo su berzanska roba i na kojoj se postižu značajni finansijski efekti i zato je naš prioritet - objašnjava Matijević.
Ako je suditi po ovim najavama mlađeg Matijevića, poslovno carstvo ove porodice će se i dalje uvećavati. Na naše pitanje da li će i narednih meseci nastaviti sa kupovinom novih preduzeća on ne odgovara direktno.

- To se ne zna ali mi u svakom momentu imamo u opciji pet,šest projekata čije potencijale analiziramo i ako imamo novca mi ulažemo u ono što nam je u tom trenutku interesantno -kaže Matijević.

Inače, sredinom avgusta novosadska kompanioja Mat real Estate u vlasništvu Petra Matijevića kupila je i zrenjaninsku fabriku Radijator AD i to za 414,8 miliona dinara. Fabrika se nalazi u industrijskoj zoni prema Beogradu, ima 22 objekta i dvorište, sve to na preko dva hektara gradskog građevinskog zemljišta. Krajem juna, Matijević je kupio i autobusku stanicu preduzeća ATP Vojvodina po ceni od 2,23 mil EUR.

- ATP smo povoljno kupili i deo njenog prostora iskoristićšemo da napravimo prodajni salon za našu poljoprivrednu mehanizaciju koju proizvodimo. Pored toga i Hrvatska je segment našeg delovanja u poljoprivredi pa će mo nastaviti da pratimo dešavanja i na tom tržištu - kaže Matijević.

Pročitajte i zašto gotovo svi poznati srpski privrednici vole da kupuju imovinu propalih firmi: računica je potpuno jasna.

Kompanija PetroChina, podružnica kineske Nacionalne naftne korporacije (CNPC), otkrila je velike rezerve naftnih škriljaca na najvećem naftnom polju u zemlji, Daćing, u severoistočnoj provinciji Heilongđiang.

- Procenjene geološke rezerve naftnih škriljaca na polju Daćing-Gulong premašuju 1,26 milijardi tona - objavila je kompanija na svom nalogu na kineskoj društvenoj mreži Veibo, prenosi Russia Today.

Prema navodima kompanije PetroChina, glavne istražne bušotine su pokazale stabilnu probnu proizvodnju na nivou od 30 kubika nafte dnevno, uključujući i bušotinu Guje, na kojoj je proizvodnja tokom više od 500 dana istraživanja iznosila više od 6.000 tona sirove nafte.

- Uspeli smo da ostvarimo važan strateški prodor u proizvodnji "kontinentalne" nafte iz škriljaca u basenu Songlijao - dodala je kompanija u poruci objavljenoj na Veibou.

Naftno i gasno polje Daćing otkriveno je 1959. To je trenutno najveće kinesko polje sa geološkim rezervama većim od 5,7 milijardi tona nafte i 1.000 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, navodi RT.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je nastavio mirovanje i danas na nivou od 100,0744 dinara za dolar.
BEOGRAD - Dinar danas prema evru vredi približno isto kao u sredu i zvanični srednji kurs iznosi 117,5774 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Vrednost dinara prema evru je ista kao pre mesec i pre godinu dana i nepromenjena u odnosu na početak godine.

The jump of the price of gas in the global market is the result of the low temperatures in March and April 2021, the accidents at gas storage facilities in Russia and the delays in the construction of the Nord Stream, but these circumstances will not affect the price of gas in Serbia, because there is a long-term agreement with Gazprom, said the special adviser to the deputy prime minister of Serbia and minister of mining and energy, Petar Stanojevic.

Stanojevic said on TV Prva that, due to the prolonged winter period, the European storage facilities were empty, and the accident in Russia led to reduced deliveries.

– In short, gas quantities were not sufficient and the price jumped from 220 to 580 U.S. dollars per a thousand cubic meters, but this will not affect the price of energy sources in Serbia, because there is a ten-year agreement with Gazprom, which is valid until the end of the year. The price of gas depends on the geopolitical situation, which dictates trends in the European and global markets – Stanojevic pointed out, as announced by the government.

He said that the forming of the price of gas for 2022 would depend on negotiations of Srbijagas with Gazprom, but also that the gas prices in the global market were expected to drop in October.

Srpski nacionalni avio-prevoznik će do svojih odredišta u Rusiji nastaviti da saobraća uspostavljenom dinamikom, i do osam puta nedeljno do Moskve i dva puta nedeljno do Sankt Peterburga, Krasnodara i Rostova na Donu, navodi se u saopštenju Er Srbije.
BEOGRAD - Er Srbija je zbog dobrih rezultata ostvarenih tokom letnje sezone odlučila da do oktobra produži letove za tri ruske destinacije Sankt Peterburg, Krasnodar i Rostov na Donu kao novu destinaciju, saopšteno je danas iz Er Srbije.

Prvobitno je bilo planirano da se letovi obavljaju do kraja septembra ali je zbog dobrih letošnjih rezultata odlučeno da se nastave do kraja oktobra.

Štada tokom prve polovine 2021. raste više od svojih najbližih konkurenata.
BAD VILBEL - Štada grupa, u okviru koje posluje i vršački Hemofarm, ostavila je u prvoj polovini 2021. godine prihod od 1,51 milijardi evra, što je rast od 5,0 posto, prilagođen za kursne razlike, čime je nadmašila trendove u industriji.

Kako se navodi u saopštenju Štade, rast je ostvaren uprkos tome što podaci agencije za istraživanje globalno0g tržišta IQVIA pokazuju da je evropsko tržište farmaceutskih proizvoda koji nisu zaštićeni patentom palo za 1,8 procenata.

Privredni sud u Čačku objavio je rešenje o delimičnoj deobi stečajne mase preduzeća „Sloboda aparati”, bivšeg giganta koji je u Jugoslaviji proizvodio nadaleko poznate usisivače.
Raspoloživa sredstva na dan 31. marta iznosila su 59 miliona dinara, ali je posle rezervacije za zakonske i obavezne naknade (9,9 miliona) za isplatu preostalo 49 miliona, piše Rina.

U prvom isplatnom redu koji ima pravo na 100 odsto namirenja potraživanja, najviše novca pripalo je poreskoj upravi u Čačku (23 miliona).

Poveriocima trećeg reda i razlučnima, kojih ima ukupno 536 - sledi 2,49 odsto od potraživanja.

U tom društvu većina su bivši radnici „Aparata” koji su radili duže od godine u preduzeću, i na spisku najmanje namirenje je nekoliko stotina dinara, najveće 43.452, saznaje agencija RINA.

Druga javna prodaja imovine Jugobanata čije je sedište u Beogradu zakazana je za 6. oktobar
BEOGRAD/BANATSKI KARLOVAC - Kompleks objekata i građevinskog zemljišta fabrike građevinskog materijala Jugobanat u stečaju u Banatskom Karlovcu ponuđen je na prodaju po početnoj ceni od 55,4 miliona dinara, objavio je danas stečajni upravnik.

U prodajnoj celini pored industrijskih objekata, stovarišta i infrastrukturnih zgrada je 13 parcela građevinskog zemljišta, kao i industrijska oprema. Kroz odvojene celine prodaju se porodična stambena zgrada, radne mašine, automobil i zalihe građevinskog materijala ove ciglane.

Početkom godine direktor Telekoma Vladimir Lučić najavio je da ova kompanija pokreće corporate venture capital fond namenjen investiranju u visokotehnološke startape. Od te informacije prošlo je gotovo pola godine, a u razgovoru za Netokraciju, direktor novoosnovanog fonda po imenu TS Ventures, Davor Sakač, otkriva detalje u vezi sa poslovanjem prvog korporativnog fonda posvećenog visokorizičnim investicijama u Srbiji.

- Prvi corporate venture capital fond u ovom delu Evrope je formalno počeo sa radom u trenutku kada smo omogućili da nam startapi pošalju svoje ideje na zvaničnoj internet stranici tsv.fund. Fond je osnovan od strane kompanije Telekom Srbija po uzoru na velike evropske i svetske kompanije, a svoje poslovanje će obavljati potpuno nezavisno uz profesionalni menadžment - kaže Sakač.

Prema njegovim rečima TS Ventures je formiran po uzoru na praksu najuspešnijih svetskih VC fondova, a to podrazumeva profesionalni menadžment sastavljen od tima eksperata iz različitih zemalja i oblasti.

- Odluke o investicijama će donositi komisija koju će, pored internog tima, činiti i eksterni nezavisni članovi sa dokazanim svetskim iskustvom u investiranju u različite startapove.

Inicijalna ideja je, kako navodi da Telekom Srbija uloži 25 mil EUR u narednih pet godina, ali ne isključuje mogućnost i dodatnih investicija – kako Telekoma tako i drugih kompanija.

- Jedan od prioriteta fonda definitivno će biti povezivanje sa drugim investicionim fondovima, kako u regionu tako i šire, gde ćemo kroz međusobnu razmenu iskustava, znanja i ideja pokušati zajedno da doprinesemo razvoju startap zajednice u našoj zemlji i ovu granu privrede podignemo na viši nivo, te u budućnosti je napravimo jednom od najprofitabilnijih - ističe.

U ovoj fazi svi zainteresovani svoje ideje mogu da pošalju putem prijavne forme na zvaničnoj internet stranici www.tsv.fund, gde će sledeći korak biti odabir najzanimljivijih ideja prema procenama stručnih ljudi i pozivanje timova na proces promocije i intervjuisanja.

- Ne isključujemo ni mogućnost organizovanja posebnih događaja koji će okupiti sve zainteresovane timove na jednom mestu - kaže Sakač.

Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o prodaji Industrije za preradu Majdanpek doo u stečaju, čiju najznačajniju imovinu čini Zlatara Majdanpek. Procenjenena vrednost iznosi 259,4 miliona dinara, a početna cena na javnom nadmetanju je nešto niža od 130 miliona dinara.

Na prodaju su ponuđeni pogoni nakit i kovanice, ukrasni proizvodi, hemija i metarurgija, centralni magacin, kao i poslovni prostori u Beogradu, Požarevcu, Boru, Valjevu, Zaječaru i Nišu. Prodaje se i stan na Novom Beogradu.

Depozit za učešće na javnom nadmetanju iznosi 51,9 milion dinara.

Javno nadmetanje biće održano 5. oktobra 2021. godine.