Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sutra dolazi u Beograd, kako bi sa predstavnicima Vlade Srbije i Narodne banke Srbije razgovarali o budućim načinima saradnje. Ministar finansija Srbije Siniša Mali je najavio ovu posetu krajem septembra navodeći da jedna od tema razgovora može biti stend baj aranžman, zbog situacije u svetu.

Srbija i MMF trenutno imaju važeći aranžman, odnosno Instrument za koordinaciju politika (IPC) koji je savetodavni program, a koji ističe u januaru naredne godine.

Mali je ranije kazao da bi novi aranžman sa MMF-om značio dodatnu dozu sigurnosti za Srbiju, jer bi mogla da se po povoljnijim uslovima povuku neka sredstva od MMF-a nego što su trenutno nude u svetu, zbog krize.

Ministar finansija je objasnio da Srbija trenutno raspolaže sa 2,5 mlrd EUR, ali da mora da ima dovoljno novca na računu, zbog krize nastale ratom u Ukrajini i povećanja cena energenata.

Prvi razgovori predstavnika MMF-a i NBS planirani su za sutra u 9 sati.

Digitalna transformacija poslovanja, ulaganje u inovacije i istraživanja unutar kompanija, kao i promena načina mišljenja menadžmenta (way of thinking) i prepoznavanje svežih ideja i kadrova unutar preduzeća, ključni su za opstanak i razvoj biznisa u budućnosti, poručio je danas svetski poznati profesor inovacija Robert Valkot (Robert Wolcott), na masterklasu za izvršne direktore srpskih firmi u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Valkot je na predavanju "Winning the Future: Proximity, Innovation and the Future of All Business", posvećenom budućnosti biznisa, posebno ukazao na trend skraćivanja lanaca dobavljača, ocenivši da biznis u svetu sve više teži ka hibridnim lancima snabdevanja, saopštila je PKS. Smatra da će opstati deo sadašnjih dugih globalnih lanaca snabdevanja, da će deo poslovanja biti vezan za regionalne lance dobavljača, ali da će zahvaljujući napretku tehnologija deo proizvodnje biti smešten bliže potrošačima.

U tom smislu naveo je primer da već posluju kompanije koje proizvode aparate koji mogu u "kućnim uslovima" da prave određene lekove, neophodne delove za industriju, ali i domaćinstva, te da će se "male fabrike" u budućnosti zapravo graditi unutar i blizu gradova – "na dohvat ruke", čime će se optimizovati proizvodnja i smanjiti vreme čekanja naručenog proizvoda.
"Ne možemo predvideti budućnost u detalje ali možemo videti neke obrise budućnosti. Na osnovu predviđanja možemo da izgradimo portfolio budućnosti", ukazao je Valkot.

Ocenio je i da je Srbija u ovom trenutku u fazi razvoja i tranzicije i da se upravo zato stvaraju odlične prilike za poslovanje.

"Važno je da razmišljamo u kom smeru se kreću tehnologija i svet, kao i promene koje menjaju naše društvo", kazao je direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PКS Mihailo Vesović.

Prema njegovim rečima, najvažnije za celokupnu poslovnu zajednicu je da vide šta je sledeće, šta je ono što dolazi i kako da prilagode svoj način razmišljanja, strateške planove i posao.

Direktorka Tima za reformu javne uprave u Кabinetu predsednice Vlade Srbije Marta Arsovska Tomovska podsetila je da je Valkot profesor na prestižnim američkim poslovnim školama "Chicago Booth" i "Northwestern Кellogg" i da blisko sarađuje sa globalnim kompanijama poput ZF, Exelon, Castrol i Johnson Controls, a investitor je u više od 20 kompanija.

Valkot je i suosnivač organizacije "The World Innovation Network" (TWIN), koja predstavlja globalnu zajednicu 4.000 lidera u oblasti inovacija.

Birou Arhi Nova odobren je redizajn bivše zgrade poslovnih usluga, kompanije Politika AD na Bulevaru Despota Stefana u Beogradu, čiji je investitor Severna Morava. Kako su naveli, kada posao bude završen, "centar Beograda dobiće novih 3.000 m2 zdravog, modernog i ekonomičnog poslovnog prostora".

Objekat je u potpunosti poslovni prostor sa sadržajima koji boravak zaposlenih kao i drugih korisnika čini vrlo prijatnim. U prizemlju se nalazi kafeterija i coworking prostor sa dominantnim centralnim ulaznim holom između ove dve zone. Suteren je nekada bio skladišni prostor, kao i prostor za odlaganje uglja. Kada objekat bude rekonstruisan, to će biti savremeni coworking prostor, sa malim amfiteatrom/bioskopom, salama za sastanke i open space radnim prostorom.

- S obzirom na to da se objekat bivše zgrade poslovnih usluga kompanije politika AD nalazi u strogom centru grada, zadatak rekonstrukcije je od samog početka bio izuzetno kompleksan i zahtevao je potpunu posvećenost kako klijenta, tako i našeg arhitektonskog tima. Zahtev klijenta se zasnivao na očuvanju arhitektonskog nasleđa i identiteta, kao i formiranja atraktivnog poslovnog prostora koji će privući korisnike i zakupce u ovaj, godinama neiskorišćen, prostor u centralnoj gradskoj zoni - kažu za eKapiju u kompaniji Arhi Nova.

Ističu da je specifičnost ovog objekta ta što on postaje "prijatelj" svoje sredine.

- Ovaj epitet volimo da koristimo za ovaj objekat, jer se njegova posebnost ogleda u tome što će po završetku rekonstrukcije ponosno nositi GOLD LEED sertifikaciju i oznaku, što smatramo najvećim kvalitetom ovog projekta. Upravo ta bitna stvar ukazuje na prednost ovog poslovnog prostora na mnoge druge u Beogradu. Uskoro ćemo imati poslovni prostor koji počiva na održivim ekološkim principima projektovanja i objekat koji čuva svoju sredinu, pa samim tim daje primer drugima da još više razmišljaju o ovoj temi - napominju.

Dodatno, putem tretmana vazduha bipolarnom jonizacijom obezbeđuje se sredina bogata aktivnim kiseonikom. Osim neutralizacije mirisa i prijatne svežine, koju ovako prečišćen vazduh pruža, prirodan nivo jona u prostoru vrši i dezinfekciju, kako samog vazduha tako i svih površina koje su u kontaktu sa njim.

- Na samom početku rada na ovom projektu bili smo sigurni u to da ovaj objekat ne treba da pretrpi ozbiljne oblikovne promene. Zaključili smo da ukoliko stvaramo objekat koji će svoju okolinu tretirati sa ekološkog aspekta, isto tako taj objekat treba da neguje i taj fizički, vidljivi kontekst, oslanjajući se na "duh mesta". Stoga, naše rešenje rekonstrukcije se zasniva na oživljavanju starog objekta bez oblikovnih izmena - navode u birou i dodaju:

- Mislimo da su okolina i kontekst zapravo najviše uticali na arhitekturu objekta, jer su poslali snažnu poruku očuvanja karakteristika prostora gde osim enterijerskih izmena, objekat nije pretrpeo veće eksterijerske promene.

Kako kažu, konstrukcija objekta je tipična armiranobetonska konstrukcija sa Avramenko tavanicama, koje u njihovom viđenju enterijera ovog objekta mnogo doprinose čitavom ambijentu. Pregradni zidovi su rađeni u sistemu gipskartonskih zidova, kao i staklenih pregrada u kancelarijskim prostorima.

Fasada objekta je sačuvana u potpunosti u pogledu otvora.

- Promenjena je samo završna fasadna obrada, gde se umesto klasičnog fasadnog maltera, koji je bio prisutan na originalnom rešenju objekta, sada javlja fasadni kamen čime pojavnost objekta oživljava trenutnu koloritnu hladnoću ulice Bulevara despota Stefana - pojašnjavaju za naš portal.
Ističu da izazovi u projektovanju nisu bili previše zahtevni, s obzirom na to da zaista imaju vrlo kvalitetan tim arhitekata, koji je od samog starta postavio konkretne ideje i viđenje revitalizacije fasade objekta i primarno njegovog enterijera, jer se zapravo tu najviše i ogleda rekonstrukcija objekta.

- Ukoliko bismo morali da izdvojimo neki segment koji je bio najveći izazov, to bi bilo rešavanje suterenske etaže koja je pretpela vrlo velike promene, kao i novo rešenje vertikalnih komunikacija, s obzirom na to da postojeći uslovi nisu bili u skladu sa zahtevima poslovanja u 21. veku - navode iz Arhi Nove.

U toku je izrada projekta za izvođenje.