Na svetskim su tržištima cene nafte porasle i prošle nedelje drugoga zaredom, jer su popustila strahovanja od recesije, no trgovce zabrinjava usporavanje rasta kineske ekonomije zbog proširenja restriktivnih mera protiv covida-19. Cena barela na londonskom tržištu porasla je prošlenedelje 2,7 posto, na 96,07 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupio 3,7 posto, na 88,20 dolara.
Podršku cenama pruža nedavna odluka Organizacije zemalja-izvoznica nafte (OPEC) i njenih saveznika o smanjenju snabdevanja za dva miliona barela dnevno od novembra i skorašnje stupanje na snagu embarga EU-a na rusku naftu i derivate.

“OPEC-ovo smanjenje proizvodnje od studenoga i nove sankcije EU-a na rusku naftu od 5. decembra trebali bi pozitivno uticati na cene”, rekao je Stephen Innes iz SPI Asset Managementa.

Cene barela potaknuli su i solidni pokazatelji iz nekih od najvećih svetskih ekonomija, što je ublažilo strahovanja od recesije.

Nakon dva kvartala pada, bruto domaći proizvod (BDP) SAD-a porastao je u trećem tromesečju 0,6 posto u odnosu na prethodna tri meseca.

I nemačka ekonomija je poraslo u trećem tromesečju, za 0,3 posto u odnosu na prethodni kvartal, kada je aktivnost uvećana samo 0,1 posto. Najveća evropska ekonomija zasad se uspeva izbeći recesiji, unatoč visokoj inflaciji i energetskoj krizi.
“Čini se da je strah od recesije splasnuo u poslednje vreme, ali kontinuirano klađenje na zdravi ekonomski rast moglo bi se pokazati nepromišljenim”, upozorava Tamas Varga iz PVM-a.

Veći rast cena nafte sprečila je zabrinutost za kinesku potražnju, nakon što su neki kineski gradovi uveli strože mere za suzbijanje covida-19, uključujući zatvaranje zgrada i čitavih gradskih četvrti.

Kina je najveći svetski uvoznik sirove nafte, a ove je godine ustrajala u strogim merama suzbijanja covida-19, što je zakočilo poslovne i ekonomske aktivnost i smanjilo potražnju za gorivom.

“Teško je argumentirano predviđati oporavak nabave sirove nafte u Kini, s obzirom na neizvesnost koju stvara njezina politika nulte tolerancije prema covidu”, rekao je analitičar PVM Oila Stephen Brennock.

Međunarodni monetarni fond očekuje da će rast kineske ekonomije usporiti u ovoj godini na samo 3,2 posto, s 8,1 posto u 2021. U travnju je MMF procenjivao da bi rast u ovoj godini mogao iznositi 4,4 posto.

Nakon što su prošle godine cene nafte skočile više od 50 posto, zahvaljujući oporavku ekonomije od koronakrize, od početka ove godine porasle su oko 20 posto, što je ponajviše posledica rata u Ukrajini.

The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.3088 dinars for one euro on Monday, which is a slight change from Friday, the National Bank of Serbia said.
BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.3088 dinars for one euro on Monday, which is a slight change from Friday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.2 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar was down by 0.2 pct to 117.6618 dinars for one dollar on Friday.

The dinar was up against the dollar by 1.6 pct m-o-m and down by 14.4 pct y-o-y, declining by 11.7 pct relative to the beginning of the year.

Ukupna (dinarska i devizna) štednja u bankama koje posluju u Republici Srbiji dostigla je krajem septembra iznos od 14,3 mlrd EUR, navodi se u saopštenju iz Narodne banke Srbije.

U poslednjih deset godina dinarska štednja je povećana gotovo pet puta i krajem septembra 2022. godine dostigla je 88,2 milijarde dinara (rast od 70 milijardi dinara). Pritom, došlo je do pozitivnih promena u ročnoj strukturi koje se ogledaju u rastu dugoročnih depozita.

U istom desetogodišnjem periodu, devizna štednja je rasla umerenijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju - povećana je za oko 70%, sa 7,9 mlrd EUR (septembar 2012. godine) na 13,5 mlrd EUR (septembar 2022. godine).

Povodom Svetskog dana štednje, Narodna banka Srbije pripremila je analizu isplativosti štednje, urađenu za period od septembra 2012. do septembra 2022. godine, koja je potvrdila da je isplativije štedeti u dinarima nego u evrima, kako u kratkom, tako i u dugom roku.

Štednja u dinarima oročena na godinu dana (bez zanavljanja) u proteklih deset godina bila je isplativija u čak 98% posmatranih godišnjih potperioda. Štediša, koji je od septembra 2021. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara dobio bi u septembru 2022. oko 1.500 dinara (13 EUR) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Dinarska štednja oročena na tri meseca, kako se navodi u saopštenju, bila je isplativija od štednje u evrima u 89% posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.

Drugim rečima, kako rezultati pokazuju, u prethodnih deset godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i u kratkom i u dugom roku, navodi se u saopštenju iz kabineta guvernera.