Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard (Christine Lagarde) rekla je danas u Evropskom parlamentu da nije uverena u to da je inflacija dostigla vrhunac nakon što je prešla najviše zabeležene nivoe u evrozoni.

Lagard je takođe rekla evropskim poslanicama da ECB nije gotova sa podizanjem kamatne stope čiji je cilj ublažavanje efekata povećavanja cena.

Prema njenim rečima, previše je neizvesnosti da bi se znalo da li će inflacija koja je u oktobru iznosila 10,6%, uskoro pasti u 19 zemalja koje koriste evro.

Kada se pogleda u ono što tera cene da skaču, "nevezano na to da li se radi o hrani ili robi široke potrošnje ili o energentima, mi ne vidimo komponente ili smer koji bi me naterao da poverujem da smo dostigli vrhunac inflatornih kretanja i da će inflacija ubrzo opasti", rekla je Lagard.

To, prema njenim rečima, znači da će ECB "nastaviti da kroti inflaciju svim oruđima koja joj stoje na raspolaganju", a primarno kroz povećanje kamatne stope, dodala je ona u obraćanju Komiteta za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta.

Nakon trećeg velikog povećanja kamatne stope u oktobru, što je najbrži ikada zabeležen ritam njihovog skakanja naviše, ECB, kako je Lagard rekla, očekuje da će "dodatno povećavati stope, do nivoa koji je neophodan kako bi se obezbedilo da se inflacija u dogledno vreme vrati na srednjoročni projektovani procenat od dva odsto".

ECB se pridružila Federalnim rezervama SAD i drugim centralnim bankama širom sveta u brzom podizanju kamatnih stopa radi suzbijanja inflacije koja je podivljala dok se globalna ekonomija prvo oporavljala od pandemije kovida-19 a onda se pogoršala usled invazije Rusije na Ukrajinu koja je izazvala rat u toj zemlji.

Centralne banke rizikuju da dovedu ekonomije država u recesiju dok se svet bori sa energetskom krizom, rastom cena hrane i slabljenjem valuta u odnosu na dolar.

Naftna i gasna kompanija MOL planira da potroši 40 milijardi HUF (oko 98,4 mil EUR) na istraživanje u Mađarskoj sledeće godine, rekao je direktor za ovu zemlju, prema izveštaju državnog medija MTI.

Govoreći u Vecsesu, na periferiji glavnog grada, gde je MOL objavio otkriće nedelju dana ranije, Adam Homonaj je primetio da potrošnja ne uključuje operativne troškove.

Rekao je da bušotina u Vecsesu proizvodi gotovo 600 barela dnevno koji se isporučuju u MOL-ovu glavnu dunavsku rafineriju, južno od Budimpešte. Očekuje se da će bušotina raditi još 15 godina, dodao je.

Bušotina Vecses udaljena je oko 30 km od MOL-ovog najvećeg izvora domaćih ugljovodonika: bušotine Toalmas-1 koja ispušta 160 metara kubnih dnevno.

Na Wall Streetu su juče cene deonica pale jer se ulagači plaše da bi protesti protiv strogih covid restrikcija u Kini mogli usporiti rast druge po veličini sjetske ekonomije. Dow Jones skliznuo je 1,45 posto, na 33.849 bodova, dok je S&P 500 pao 1,54 posto, na 3.963 boda, a Nasdaq indeks 1,58 posto, na 11.049 bodova.
Kao i ostale najveće berze u svetu, Wall Street je juče bio pod pritiskom zbog protesta protiv strogih restriktivnih mera za suzbijanje širenja kovida-19 u nekoliko kineskih gradova, uključujući finansijsko središte Šangaj, kao i deo glavnog grada Pekinga.
Talas nezadovoljstva potaknut je požarom, koji je izbio u zgradi u glavnom gradu regije Xinjiang Urumqiju, a u kojemu je poginulo deset osoba. Bes javnosti izazvale su sumnje da stanari zgrade nisu mogli na vreme pobeći jer je zgrada delimično bila u lockdownu.

Negativno na tržišta utiču i vesti o daljem rastu broja zaraženih covid-19 virusom u Kini, što bi moglo dovesti do novih restriktivnih mera, a to bi usporilo ionako već vrlo usporen rast druge po veličini svetse ekonomije.
„Postavlja se pitanje hoće li kineske vlasti ostati pri politici nulte tolerancije kovida-19 ili će zauzeti stav SAD-a i drugih zemalja da se da živi s covidom. Mislimo da je politika Kine u vezi kovida jedna od ključnih varijabli koje će uticati na cene deonica i investitore u 2023. godini”, kaže Tom Hainlin, strateg u kompaniji U.S. Bank Wealth Management.

S&P i Nasdaq indeks našli su se pod pritiskom i zbog pada cene deonice Applea za 2,6 posto, što je posledica nemira u kineskoj fabrici u kojoj se proizvodi najviše iPhonea. Ulagači se, naime, plaše da će zbog zastoja u proizvodnji podbaciti blagdanska prodaja tih Appleovih pametnih telefona.
Tako su juče berzovni indeksi izgubili gotovo sve dobitke od prošle nedelje, kada su ulagači bili optimistični zahvaljujući naznakama da bi američka centralna banka mogla usporiti tempo povećanja kamata. I ove će nedelje u fokusu ulagača biti izjave čelnika Feda jer su i dalje otvorena pitanja kako će se idućih meseci kretati inflacija i do kog će nivoa Fed povećavati kamatne stope.

I na evropskim su berzama cene deonica jučer pale. Londonski FTSE indeks oslabio je 0,17 posto, na 7.474 boda, dok je frankfurtski DAX skliznuo 1,09 posto, na 14.383 boda, a pariški CAC 0,70 posto, na 6.665 bodova.