Na valutnim je tržištima vrednost dolara prema korpi valuta dodatno pala, nakon Powellovih komentara i nakon što je u novembru potonula 5,2 posto.
Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, kreće se oko 105,70 bodova, dok je jučer u ovo doba iznosio 106,72 boda.
Pritom je kurs dolara prema japanskoj valuti skliznuo s jučerašnjih 138,60 na 136,75 jena, blizu najnižeg nivoa u tri meseca.

Američka je valuta oslabila i u odnosu na evropsku, pa je cena evra dosegnula 1,0435 dolara, dok je juče u ovo doba iznosila 1,0345 dolara.

Cene su nafte, pak, blago pale, nakon jučerašnjeg snažnog rasta. Cena barela na londonskom tržištu skliznula je 0,2 posto, na 86,80 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 0,1 posto, na 80,50 dolara.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u trećem kvartalu 2022. godine iznosio je 1 odsto na godišnjem nivou, prema današnjoj proceni Republičkog zavoda za statistiku.
BDP je u periodu jul-septembar opao za 0,7 procenata u odnosu na drugo tromesečje.
Posmatrano po delatnostima, u trećem kvartalu 2022. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 5,1 odsto, sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, 8,5% i sektoru informisanja i komunikacija, 8,1 odsto.
Značajan realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva, 12,4 odsto, sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 7,7 odsto i sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite, 3,6 odsto.

Posmatrano po agregatima upotrebe bruto domaćeg proizvoda, u trećem kvartalu 2022. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast zabeležen je kod izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava, 3,1 odsto, izdataka za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID), 2,2 odsto, izvoza robe i usluga, 14,9 odsto i uvoza robe i usluga, 7,8 odsto.
Realni pad zabeležen je kod izdataka za finalnu potrošnju države, 4,5 odsto i bruto investicija u osnovna sredstva, 2,2 odsto.

Nemačka energetska kompanija Uniper saopštila je da je tužila Gasprom radi naknade štete zbog neisporučivanja ugovorenih količina prirodnog gasa od juna, kada je ovaj ruski gigant počeo da smanjuje isporuke da bi ih krajem avgusta potpuno ukinuo.

Kako je Uniper, nemački uvoznik ruskog gasa saopštio, postupak protiv Gazprom Export-a pokrenut je pred međunarodnim arbitražnim tribunalom u Stokholmu.

Prema navodima Unipera, troškovi zamene gasa koji je Rusija trebalo da isporuči Nemačkoj do sada iznose najmanje 11,6 mlrd EUR i ti troškovi će nastaviti da se uvećavaju sve do kraja 2024. godine.

Gasprom je počeo da smanjuje isporuke gasa Nemačkoj kroz podvodni gasovod Severni tok sredinom juna pozivajući se na navodne tehničke probleme.

Berlin je ovo objašnjenje odbacio, ocenivši ga kao paravan za političku odluku Moskve čiji je cilj povećanje cena i stvaranje neizvesnosti.

Krajem avgusta prestale su sve isporuke ruskog gasa Nemačkoj, koja podržava Ukrajinu u ratu između te zemlje i Rusije, a rat je počeo 24. februara.

Uniper je pretrpeo ogromne gubitke usled smanjivanja, a na posletku i ukidanja isporuka ruskog gasa jer je, da bi ispunio svoje ugovorne obaveze prema kupcima, morao da kupuje gas po daleko višim cenama od Gaspromovih.

Vlada u Berlinu je krajem septembra najavila nacionalizaciju Unipera.

Smanjivanja i ukidanje isporuke gasa Nemačkoj doveli su do velikog skoka cena grejanja i električne energije, a to je pak izazvalo veliku neizvesnost usled strahovanja od zatvaranja firmi, racionalizacije potrošnje i recesije uoči nadolaska zime.

Nataša Šarčević, Direktor marketinga i inovacija u kompaniji Atlantic Štark, dobitnica je Mark Awards priznanja u kategoriji CHIEF MARKETING OFFICER OF THE YEAR, koje dodeljuje Marketing mreža, najuspešnijim stručnjacima iz kompanija u Srbiji.

Kako biste ocenili razvoj tržišta marketinških komunikacija u Srbiji u poslednjih godinu dana?

- Komunikacija je postala dominantno dvosmerna, jer sada i potrošači imaju svoje medije putem kojih utiču na brendove i celo tržište. Samim tim komunikacija je intenzivnija, a svaka napisana ili izgovorena reč može uticati na percepciju brenda i zato se mora pratiti 24/7.

Koliko je danas izazovno voditi marketinške komunikacije jedne od najvećih kompanija u Srbiji?

- Kada izazova nema, mi marketingaši ih smislimo. Samo tako je interesantno raditi ovaj posao, jer se tako ostvarujemo kroz male i velike pobede. Atlantic Štark je ušao u ciklus velikih kapitalnih investicija koji će u narednom periodu osvežiti i unaprediti portfolio svih proizvodnih kategorija. Zato nam izazova ne manjka, a privilegija je biti član tima koji ima tako značajnu ulogu za budućnost Štarkovih brendova.

Kako biste opisali REMARKABLE brend današnjica?

- Remarkable je brend koji generiše toliko jake emocije kod potrošača da ih je teško nadomestiti bilo kojim drugim sličnim proizvodom ili uslugom. Tehnički preduslov izuzetnosti je jedinstvenost u nekom području, a zadatak dobre komunikacije je da jedinstvenost pretvori u posebnost i inspiriše privrženost. Kada sve to imamo, dolazi i poslovni uspeh. Samo, uspeh je danas kratkog daha, da bi on trajao, brend stalno mora da istražuje i radi na sebi, mora da se menja i iznova pronalazi novi način da upotpuni živote svojih potrošača. Štarkovi brendovi, Smoki i Bananica, su najbolji dokaz da je izuzetnost dostižna, ali i da može biti dugotrajna.

U kojoj meri danas marketinške aktivnosti utiču na ukupne poslovne rezultate kompanije?

- Preduslov dobrih poslovnih rezultata je strategija utemeljena na dubinskoj analizi tržišta, trendova i potrošača za koje je zadužen marketing. Ono što danas posebno izdvaja kompanije, kod donošenja strateških odluka, jeste način na koji dostupne informacije koristi i prenosi internoj i eksternoj javnosti, a uspešne kompanije su našle pravi način za to.

Ako je marketing kormilar kompanije, zašto se, kada kriza nastupi, prvo seku marketing budžeti?

- Ako je marketing kormilar, onda on doborovoljno seče marketing budžete, jer je predvideo prejake talase za njegov čamac ili tim koji vodi. Bitno je opstati i sačekati pravi trenutak.

U moru sličnih kampanja i informacija, kako ispričati drugačiju priču, a ostati dosledan brendu?

- Ne smatram da je neophodno biti drugačiji, samo je jako bitno pogoditi pravu potrebu i jasno ukazati na nju. Ljudi danas imaju previše izbora, teško je proceniti koji su pravi, neki vole da eksperimentišu, kada je rizik mali… Ipak svi cene siguran izbor, a samo je jedan flips jedinstvenog ukusa sa kojim nema greške već 50 godina.

Šta za Vas znači Mark Awards priznanje i kako će ono uticati na Vašu dalju karijeru?

- Mark Awards je najznačajnije priznanje u mojoj dosadašnjoj karijeri i daje mi vetar u leđa da još upečatljivije nastavim dalje. Ovo priznanje pokazuje i koliko je sjajan tim marketingaša i inženjera koji vodim. Volim ih mnogo jer me uče, dopunjuju i inspirišu kako da razvijamo Štark za novih 100.

The company Serbian Railways Infrastructure has published the tender for the construction of a central storage facility in Nis with the preparation of the project-technical documentation.

According to the specification of the task, the construction of the storage hall of the central storage facility in Nis is planned in the cadaster municipality Nis “Bubanj”, on the parcel bordered by the existing traffic route on one side and the rail tracks on the other.

The tender is open until December 16.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.3271 dinars for one euro on Wednesday, which is a slight change from Tuesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.2 pct y-o-y and relative to the beginning of the year. The dinars indicative exchange rate against the dollar was down by 0.4 pct to 113.4472 dinars for one dollar on Tuesday.

The dinar was up against the dollar by 3.5 pct m-o-m and down by 8.4 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.