Iako je još 2014. godine zaključkom Vlade prihvaćen programreorganizacije EPS-a, kojim se predviđa promena pravne forme preduzeća u akcionarsko društvo, tek nedavno je Nadzorni odbor ove kompanije usvojio dokumenta kojima se otvara put da za ovu transformaciju.
Reč je o predlozima odluke o primeni pravne forme u akcionarsko društvo, izmenama i dopunama osnivačkog akta, kao i predlogu Statuta Akcionarskog društva, koje treba da verifikuje Vlada Srbije kao osnivač i na taj način spusti rampu na staru eru poslovanja Elektroprivrede Srbije kao javnog preduzeća.
Takođe, Vlada je usvojila Strategiju državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koja su u njenom vlasništvu za period od 2021. do 2027. godine a jedna od mera je i promene pravne forme javnih preduzeća u AD ili DOO- navodi se u odluci Nadzornog odbora EPS-a. Tako će nakon osam godina od usvojenog zaključka Vlade, doći i do statusne transformacije EPS-a, koja je pre njih 2016. godine završena u EMS-u, koje posluje kao AD kao i Elektriodistribuci odnosno ODS ,koja ima pravni status d.o.o. Na taj način će se i višegodišnje preporuke MMF ali i primedbe što se kasni sa ovim poslom, realizovati.

Za razliku od statusnih promena EMS-a i Elektrodistribucije, koje su gotovo prošle u tišini, ova koja se odnosi na Elekrtroprivredu Srbije,izazvala je veliko interesovanje javnosti jer postoje sumnje da je ovo možda prvi korak ka privatizaciji.

Međutim, ministarka energetike Dubravka Đedović, takva razmišljanja odlučno odbacuje.
- Cilj države je da bude vlasnik EPS-a, a profesionalni menadžment je ono za šta se zalažemo i on nema veze sa vlasništvom, Privatizacija EPS-a nije u planu, a novinari pišu nešto što nisu proverili. Sve što se razgovara o EPS-u treba da ide u korist države, a ne privatnika. Ima puno problema, imamo stabilnu proizvodnju, imamo uvoz u toku zime, saniramo probleme, znamo šta treba da uradimo-navela je Đedović nedavno za RTV.
Slično mišljenje ima i Željko Marković, stručnjak za energetiku konsultantske kuće Delloit i nekadašnji direktor EPS snabdevanja.

- Cilj transformacije EPS iz javnog u akcionarsko preduzeće nije u ovom trenutku privatizacija, već možda da jednog dana akcije budu na berzi i da u nekim segmentima olakša poslovanje.Sam izlazak na berzu ne mora da znači da će se EPS privatizovati.

Prelaskom na novi status, EPS će postati zatvoreno akcionarsko društvo i na njega će se odnositi Zakon o privrednim društvima i više neće važiti Zakon o javnim preduzećima.Javna preduzeća su ona preduzeća čija je delatnost od opšteg interesa a proizvodnju i prodaju električne energije je ministarstvo definisalo kao energetsku delatnost-kaže Marković za “Blic”.

On dodaje da u ovom trenutku i ne postoji neki interes za privatizaciju EPS-a.

- EPS u sadašnjem trenutku nije neka atraktivna kompanija za kupovinu jer pored gubitaka ona 70 posto svoje proizvodnje struje temelji na uglju koji bi do kraja 2050. godine trebalo da se napusti. Postoji plan da se povećava proizvodnja iz obnovljivih izvora i cilj jeste da se do 2050. godine izvrši dekarbonizacija. Važno je da kako postrojenja na ugalj postepeno isključujemo, izgrađujemo i nove kapacitete koji mogu njih da odmene. To je važno za EPS i ako to odradi, onda će biti pobednik.
Moram da kažem da efikasnost kompanije zavisi od radnika i načina kako se vodi preduzeće, tako da pravna forma neće mnogo pomoći niti odmoći ako neko neće ili ne želi da radi-navodi Marković.

U autorskom tekstu za “Blic” i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta navodi da zbog nezavidne situacije u kojoj se EPS nalazi,pored statusa moraju da se obave i druge sveobuhvatne reforme.

- Gubici EPS-a u 2021. i 2022. ukupno iznose oko milijardu evra.U 2023. znatno će se smanjiti ali ni to neće biti dovoljno da se potpuno suzbiju – sve dok ne počne eksploatacija novog rudnika uglja u Kolubari što se teško može očekivati pre 2024. godine.Iako bi EPS s otvaranjem novog rudnika trebalo da od 2024. ostvaruje profit, njegova reforma nikako ne bi smela da se svede samo na otvaranje novog rudnika uz poskupljenje struje cene električne energije.

Lignit iz kog Srbijadobija skoro 70% električne energije dugoročno nije održiv energent i EPS pod hitno mora da se uključi u proces energetske tranzicije. Za to je neophodno pokretanje novog investicionog ciklusa, ali i stabilni profiti preduzeća odakle bi se sve to finansiralo-navodi Petrović.

Na Wall Streetu su u utorak cene deonica porasle jer su ulagače ohrabrili podaci o popuštanju inflacije u SAD-u, no na tržištu nije zavladala euforija jer se čeka odluka američke centralna banke o povećanju kamatnih stopa. Dow Jones ojačao je 0,30 posto, na 34.108 bodova, dok je S&P 500 porastao 0,73 posto, na 4.019 bodova, a Nasdaq indeks 1,01 posto, na 11.256 bodova.
Ulagače je potaknuo podatak da su potrošačke cene u SAD-u u novembru porasle 7,1 posto na godišnjem nivou, manje od očekivanih 7,3 posto i manje od 7,7 posto mesec dana pre, što pokazuje da inflacijski pritisci i dalje popuštaju.
Nakon što je objavljen taj podatak o najnižoj stopi inflacije u gotovo godinu dana, S&P 500 indeks skočio je čak 2,7 posto, no do kraja trgovanja ti su dobici splasnuli.

U sredu se, naime, očekuje odluka čelnika Feda o kamatnim stopama, koja će pokazati smatraju li u centralnoj banci da je ovakvo popuštanje inflacije dovoljno da bi se usporio tempo povećanja kamata.
Nakon serije povećanja kamata za 0,75 postotnih bodova, na tržištu se procenjuje da će Fed u sredu podignuti kamate za 0,50 postotnih bodova.

No, i dalje će ostati otvorena pitanja do kojeg će nivoa Fed ukupno povećati kamate - na 4,75 ili 5,00 posto - i koliko će se dugo zadržati na tim nivoima?


Trenutno se ključne kamate kreću u rasponu od 3,75 do 4 posto, najvišoj razini od početka 2008. godine.

„Nakon podatka koji pokazuje da inflacija i dalje popušta, tržište se jako uzbudilo. No, potom su ulagači ponovno promislili i zaključili da ne treba previše riskirati, s obzirom da bi već u srijedu čelnici Feda mogli zaliti tržište hladnom vodom”, kaže Jason Ware, direktor u tvrtki Albion Financial Group.

Zbog agresivnog povećanja kamatnih stopa Feda u ovoj godini kako bi se suzbila inflacija, Wall Street je na putu velikih godišnjih gubitaka.

S&P 500 indeks trenutno je u minusu oko 15 posto u odnosu na početka godine i na putu je prvog godišnjeg pada od 2018. A ostane li S&P 500 na ovim razinama do kraja godine, zabeleži će najveći godišnji pad od 2008.

I na evropskim su berzama cene deonica juče porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 0,76 posto, na 7.502 boda, dok je frankfurtski DAX porastao 1,34 posto, na 14.497 bodova, a pariški CAC 1,42 posto, na 6.744 boda.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.3334 dinars for one euro on Wednesday, which is a slight change from Tuesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.2 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar was up by 0.9 pct to 110.2032 dinars for one dollar on Tuesday.

The dinar was up against the dollar by 3.2 pct m-o-m and down by 5.4 pct y-o-y, declining by 5.7 pct relative to the beginning of the year.

LONDON, 14. decembra (Tanjug) - Ruski izvoz nafte je porastao u novembru uoči ograničenja cena od 5. decembra, koje su nametnule G7, Evropska unija i Australija kako bi umanjile ratne prihode Moskve, saopštila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

Silazni trend svetskih cena nafte i veći popusti na rusku naftu uticali su na pad prihoda Moskve za 700 miliona dolara na 15,8 milijardi dolara, objavila je IEA.

Agencija sa sedištem u Parizu je navela da i dalje procenjuje da će ograničenje cena smanjiti rusku proizvodnju nafte za 1,4 miliona barela dnevno (bpd) sledeće godine, prenosi Rojters.

Zvanični srednji kurs dinara prema evru iznosi danas 117,3334 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na utorak, objavila je Narodna banka Srbije.
Dinar prema evru vredi isto kao pre mesec dana, a na godišnjem nivou i u odnosu na početak godine je jači za 0,2 procenta.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je porastao u utorak za 0,9 odsto na 110,2032 dinara za dolar.

Dinar je prema dolaru jači za 3,2 posto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou je slabiji za 5,4 procenta, a u odnosu na početak godine je u padu za 5,7 odsto.