Bakar se tradicionalno smatra vodećim pokazateljem svetskog ekonomskog zdravlja, stoga nije iznenađujuće što je imao turbulentnu godinu. Ali analitičari očekuju rast cena ovog metala 2023. godine, iako su globalni izgledi i dalje veoma neizvesni.

Neke od najvećih investicionih kompanija i banaka na Volstritu poslednjih nedelja sugerisale su da će kombinacija kratkoročne nedovoljne ponude i dugoročne potražnje vezane za svetsku energetsku tranziciju aktivirati rast cene bakra.

Pritisak na smanjenje cena u 2022. delimično je proistekao iz upornih tržišnih očekivanja o povećanju viškova na tržištu metala, vođen iščekivanjem slabe potražnje usred usporavanja globalnog rasta i ubrzanja rudarskih aktivnosti, rekli su stratezi Goldman Saksa (Sachs). Međutim, to se nije ostvarilo, a stručnjaci iz Goldman Saksa su istakli da je tržište bakra ostalo u "jasnom deficitu sa globalnim vidljivim zalihama koje su pale na najniži nivo u poslednjih 14 godina".

Bakar koji se koristi u mnogim sektorima,proživljavao je krizu kroz 2022. godinu zbog strože monetarne politike SAD, energetske krize koja je nastala zbog rata u Ukrajini i kineske kombinacije strogih blokada Covid-19 i slabog tržišta nekretnina. Cene bakra na Londonskoj berzi metala (LME) dostigle su maksimum od preko 10.600 USD/t u martu ove godine, ali su nakon toga padale iz meseca u mesec u toku godine.

Ako kinesko ublažavanje mera u vezi sa Covidom-19 bude napredovalo dalje ka ponovnom otvaranju ekonomije, verovatno će doći do obnavljanja zaliha, smatraju analičari Goldman Saksa.


Niz faktora može uticati na rast cene bakra u 2023. godini

- Ako bi Kina vratila svoje zalihe bakra i potrošnju na nivoe pre 2020. godine, to bi značilo povećanje potražnje za čak 500 kt - rekao je Nik Snoudaun analitičar Goldman Saksa.

Tromesečni fjučersi za bakar na Londonskoj berzi metala trgovali su se za 8.543 USD u ponedeljak ujutru u Evropi.

Analitičari Goldman Saksa su prošle nedelje revidirali svoju 12-mesečnu prognozu na 11.000 USD/t sa 9.000 USD/t i nadogradili svoju prosečnu prognozu cene na 9.750 USD/t za 2023. i 12.000 USD/t 2024. godine.

Stratezi Banke Amerike veruju da bi bakar mogao da poraste na 12.000 USD po toni u drugom kvartalu 2023. godine, s obzirom na realan splet okolnosti.

- Bez obzira na makroekonomske vetrove, tržišta bakra su ostala tesna, što ukazuje na nedostatak rezervni količina bakra koje su trenutno dostupne - rekao je strateg robnog sektora Majkl Vidmer u izveštaju Banke Amerike za metale za 2023.

On je takođe primetio da je korelacija između globalne potražnje bakra i rasta industrijske proizvodnje prekinuta u poslednjih godinu i po dana

- Po našem mišljenju, ovo u određenoj meri potvrđuje da je potrošnja bakra za svrhe energetske tranzicije već podržala globalnu proizvodnju bakra kao i njena tržišta - rekao je Vidmer.

Podaci Banke Amerike o stopama rasta potražnje u sektorima povezanim sa neto nultim politikama ukazuju na povećanje potrošnje bakra od 4,5% u odnosu na prethodnu godinu, sa konstantnim rastom do 2030. Nasuprot tome, potencijalni rast tražnje je bio 2,1% u poslednje dve decenije, primetio je Vidmer.


Oprezan stav određenih eksperata u pogledu rasta cene bakra

Iako imaju oprezniji stav kako bi odražavali mekše raspoloženje tržišta kao rezultat očekivanog globalnog ekonomskog pada, stratezi Fič Rejtingsa kompanije koja se bavi globalnim istraživanjem tržišta kapitala su prošle nedelje sugerisali da će svaki udar na bakar biti nadoknađen "podržavajućim kratkoročnim i srednjoročnim pokretačima ponude i potražnje".

- Očekujemo umereno povećanje globalne primarne potrošnje bakra od oko 2% u 2023. godini, slično situaciji u 2022. godini. Proizvodnja u rudnicima će porasti za oko 4% u 2023. godini, iako poremećaji mogu uticati na to - rekli su stratezi u svojoj analizi.

- Čvrsto izbalansirano tržište i minimalne globalne zalihe bakra održaće cene bakra na visokom nivou 2023. Dugoročni izgledi za bakar su podržani potražnjom usled energetske tranzicije - dodaju iz Fič Rejtingsa (Fitch Ratings).

Analitičati Fiča su zadržali pretpostavku o spot ceni bakra od 8.000 USD/t za 2023. godinu, skliznuvši na 7.500 USD/t 2024. i 2025. godine.

Međutim, druge institucije zadržavaju svoj stavu o padu cena bakra, barem kratkoročno. Francuski zajmodavac BNP Paribas u svojim izgledima za 2023. predviđa tromesečnu cenu bakra od 6.800 USD po toni u prvom tromesečju sledeće godine, padajući na 6.465 USD po toni u drugom, ali takođe smatraju da će se delimično oporaviti i skočiti na 8.250 USD po toni do kraja 2024.

- Očekuje se da će povećanje proizvodnje u rudnicima širom sveta, kao i ubrzanje proizvodnje kineskog rafinisanog bakra gurnuti tržište u značajan višak u 2023. godini, ublažavajući ograničenost širenja - navode stratezi BNP-a.

Na Volstritu su u četvrtak cene deonica oštro pale, drugi dan zaredom, jer se ulagači plaše da će zbog agresivnog zaoštravanja monetarne politike američke centralne banke privreda uroniti u recesiju.
"Dow Jones" skliznuo je 2,25 odsto, na 33.202 boda, dok je "S&P" 500 potonuo 2,49 odsto, na 3.895 bodova, a Nasdaq indeks 3,23 odsto, na 10.810 bodova.
Najveći dnevni pad tih indeksa od početka decembra posledica je i dalje čvrstog stava Feda u vezi suzbijanja inflacije.

Fed je, doduše, u sredu usporio tempo povećanja kamata, no procene čelnika centralne banke pokazuju da će kamate biti povećane na više nivoe nego što se očekivalo i da će se na tim nivoima zadržati duže nego što se očekivalo.

Čelnici centralne banke, naime, procenjuju da će konačna kamatna stopa, na kojoj će se zaustaviti ciklus povećanja kamata, dosegnuti 5,1 odsto, dok su u septembru očekivali 4,6 odsto.
To znači da će Fed i u idućoj godini povećavati kamate, ukupno za 0,75 postotnih bodova, u raspon od 5 do 5,25 odsto.
Nakon povećanja za 0,50 postotnih bodova u sredu, ključne kamate kreću se u rasponu od 4,25 do 4,50 odsto, što je njihov najviši nivo u poslednjih 15 godina.

Početkom sedmice cene deonica su rasle jer su se ulagači nadali da će ciklus povećanja kamata završiti na nižim nivoima , ispod 5 odsto. Nadali su se, takođe, da bi već krajem iduće godine Fed mogao početi smanjivati kamate.

No, čini se da od toga neće biti ništa jer su čelnici Feda poručili da smanjenje kamatnih stopa očekuju tek 2024. godine, za jedan postotni bod.

„Ne radi se samo o tome što je Fed učinio u sredu, nego i što je poručio. A očito je da je i dalje zabrinut zbog inflacije i ovo nije kraj ciklusa povećanja kamata. Trebalo bi pričekati nove pokazatelje o inflaciji”, kaže Melissa Braun, direktorica istraživanja u kompaniji "Qontigo".

Poslednjih meseci inflacijski pritisci ponešto popuštaju, no u sredu je predsednik Feda Džerom Pauel poručio: „Podaci o inflaciji u oktobru i novembru su dobrodošle naznake usporavanja tempa rasta cena. No, trebaće znatno više dokaza da je inflacija u trajnoj silaznoj putanji”.

A zbog povećanja kamata usporava se rast privrede. Fed procenjuje da će bruto domaći proizvod (BDP) iduće godine porasti 0,5 odsto, kao i ove godine, no čelnici nekoliko velikih američkih banaka poručili su ovih dana da bi privreda iduće godine mogla uroniti u recesiju.
Strahovanja od recesije pojačana su i zbog toga što su juč i evropska te britanska centralna banka podigle kamatne stope za 0,50 postotnih bodova.

S redovne sednice čelnici Evropske centralne banke poručili su i da će trebati dodatno značajno povećanje kamata kako bi se suzbila inflacija.

Zbog toga su i na europskim berzama cene deonica jučer oštro pale. Londonski "FTSE" indeks oslabio je 0,93 odsto, na 7.426 bodova, dok je frankfurtski "DAX" potonuo 3,28 posto, na 13.986 bodova, a pariški "CAC" 3,09 odsto, na 6.522 boda.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.3424 dinars for one euro on Friday, which is the same as on Thursday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.2 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar was up by 0.4 pct to 109.6555 dinars for one dollar on Thursday.

The dinar was up against the dollar by 3.1 pct m-o-m and down by 5.0 pct y-o-y, declining by 5.2 pct relative to the beginning of the year.

BEOGRAD - Domaća avio-kompanija "Er Srbija" saopštila je danas da će tokom letnje sezone 2023. godine leteti do 22 nove destinacije.

"Od 4. juna sledeće godine, nacionalna avio-kompanija počeće da leti do Krakova, a samo dan kasnije, 5. juna i do Ohrida i Varne. Avio-karte za te nove destinacije već su u prodaji. Karte do Ohrida dostupne su po ceni počev od 49 evra, do Varne od 59 evra, a do Krakova počev od 69 evra u jednom smeru u ekonomskoj klasi. Do novih destinacija u Poljskoj, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, Er Srbija će leteti četiri puta nedeljno", navedeno je u saopštenju.