Indeksi Njujorške berze su snažno pali u četvrtak nakon što je objavljeno da je američka ekonomija zabeležila u trećem kvartalu mnogo veći rast nego što je ranije procenjeno.
To je investitorima signal da mere Federalnih rezervi za hlađenje ekonomije u borbi protiv inflacije imaju samo ograničen uticaj, izveštava tv stanica Si-En-En.
Konačni podaci Ministarstva trgovine SAD pokazali su da je bruto domaci proizvod (BDP), najšira mera američke ekonomije, porastao po godišnjoj stopi od 3,2 odsto u periodu jul-septembar.

To je iznad preliminarne procene rasta od 2,9 odsto objavljene pre mesec dana.

Ekonomisti, koje je anketirala kompanija za prikupljanje i distribuciju finansijskih informacija Refinitiv, predviđali su da će pokazatelj rasta ostati nepromenjen u odnosu na preliminarni podatak.

Prema najnovijem Istraživanju bankarskog kreditiranja sa fokusom na centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu (CESEE) Evropske investicione banke (EIB), povećane potrebe preduzeća za likvidnošću i veća tražnja stanovništva za stambenim kreditima doveli su do rasta kreditnih zahteva u ovom regionu. Banke očekuju da će ukupna tražnja za kreditima tokom narednih šest meseci rasti, iako umerenijim tempom, pri čemu će glavni pokretač biti potrebe preduzeća za obrtnim kapitalom radi održavanja likvidnosti. Očekuje se pad segmenata fiksnih investicija i stanovništva, uključujući potrošačke i stambene kredite.
Banke očekuju da će se uslovi kreditiranja koje su spremne da obezbede svojim klijentima u narednih šest meseci znatno pogoršati. Kreditni standardi su pooštreni, naročito na tržištu hipotekarnih kredita, prevashodno zbog posledica rata u Ukrajini, opšteg usporavanja privrede, veće inflacije i kamatnih stopa. Stoga će se snažna tražnja za kreditima suočiti sa oštrijim uslovima na strani ponude. S druge strane, kreditni kvalitet je u proteklih šest meseci znatno unapređen. Međutim, imajući u vidu nepovoljne ekonomske projekcije, banke u narednih šest meseci ponovo očekuju rast problematičnih kredita.
Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB, izjavila je: „Uprkos nepovoljnim ekonomskim očekivanjima, banke u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi ponovo izveštavaju o solidnom pristupu finansiranju zahvaljujući stalnim poboljšanjima u finansiranju depozitima stanovništva i privrede. U kontekstu pogoršanja globalnih uslova, banke predviđaju pooštrene uslove kreditiranja i pripremaju se za potencijalni rast problematičnih kredita.”
Dugoročne strategije prekograničnih bankarskih grupa ukazuju na njihove pozitivne namere u pogledu poslovanja u regionu. Više od polovine namerava da zadrži sadašnji obim poslovanja, dok gotovo trećina planira da se selektivno širi. Međutim, 10 odsto bankarskih grupa (u poređenju sa nula u prethodnom talasu istraživanja) signalizira nameru da selektivno smanji obim poslovanja u regionu. Bez obzira na neizvesnosti i rastuće rizike, većina međunarodnih bankarskih grupa i dalje je uverena u potencijal regiona.

Potpredsednica EIB Liljana Pavlova dodala je: „Istraživanja poput ovih koja prate kretanja u bankarskom sektoru ključna su za razumevanje budućih privrednih kretanja i finansijskih uslova u Evropi. Ovaj pregled ekonomskog okruženja regiona CESEE omogućiće nam da obezbedimo neophodna finansijska sredstva kako bismo na odgovarajući način odgovorili na potrebe stanovništva i preduzeća.”

O istraživanju bankarskog kreditiranja u CESEE
Istraživanje bankarskog kreditiranja u regionu CESEE je istraživanje koje EIB sprovodi svakih šest meseci, anketirajući oko 15 međunarodnih bankarskih grupa i 85 lokalnih filijala ili nezavisnih lokalnih banaka u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Njime se prikupljaju informacije o kreditnim standardima, uslovima kreditiranja, kao i o raznim domaćim i međunarodnim faktorima koji mogu uticati na promene u kreditiranju. Takođe se ispituje tražnja za kreditima. Anketa sadrži posebna pitanja o kreditnom kvalitetu i uslovima finansiranja za banke. Tako je osmišljena da se izgradi panel posmatranja koji procenu stanja bankarskog sektora u regionu CESEE može da pruži gotovo u realnom vremenu. Anketu je izradila i istraživanjem upravljala Ekonomska služba EIB i predstavlja deo serije izveštaja koji se, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i Svetskom bankom, izrađuju za Bečku inicijativu.

Do nove javne prodaje Geneks kule odnosno Zapadne kapije Beograda doći će početkom februara, a početna cena biće 834,6 miliona dinara što je petina procenjene vrednosti. U dokumentu stečajnog upravnika Generaleksporta (Genexa) u stečaju koji je objavio beogradski Privredni sud navodi se da je prodaja planirana za 6. februar.
To će biti treći pokušaj prodaje ove zgrade, jer u avgustu, kada je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) objavila oglas, nije uspela da pronađe kupca za zgradu Geneksa. Nije bilo ponuđača na javnom nadmetanju za poslovni deo Zapadne kapije Beograda - Geneks kule, koja je tada ponuđena po početnoj ceni od 1,46 milijardi dinara.
Prethodni javno nadmetanje za Geneks kulu, koje je održano 23. maja, proglašeno je neuspelim pošto do 16. maja niko nije uplatio ni depozit, niti je predao bankarsku garanciju. Početna cena tada je bila 2,09 milijardi dinara.

Kula je u vlasništvu bivše kompanije Generaleksport koja se bavila međunarodnom i unutrašnjom trgovinom, hotelijerstvom, ugostiteljstvom i vazdušnim saobraćajem. Na nekada najmoćniju spoljno-trgovinsku kompaniju Jugoslavije danas podseća samo ova zgrada sa svojih 35 spratova i 135 metara visine. Na prodaju je samo jedna kula, dok druga pripada stanarima.
Na javnom nadmetanju je bilo ponuđeno 28 poslovnih prostora ukupne površine od blizu 15.000 kvadrata, prostorije između 27. i 37. sprata čija ukupna površina iznosi 1.450 kvadrata, garaža od oko 9.000 kvadrata, kao i 10 "garažnih prostora" površine 6.445 kvadrata.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.3403 dinars for one euro on Wednesday, a slight change from Tuesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.2 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar was up by 0.4 pct to 110.3133 dinars for one dollar on Tuesday.

The dinar was up against the dollar by 3.4 pct m-o-m and down by 5.5 pct y-o-y, declining by 5.8 pct relative to the beginning of the year.