Srednji kurs dinara prema evru iznosi danas 117,7111 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na ponedeljak, objavila je Narodna banka Srbije.
Dinar je prema evru slabiji za 0,1 posto na mesečnom i godišnjem nivou, kao u odnosu na početak ove godine.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je mirovao u ponedeljak na nivou od 106,5838 dinara za dolar.

Cena nafte od jutros je u velikom porastu. Vrednost barela na londonskom tržištu jutros je skočila na 118 dolara, dok je cena na američkom tržištu 114 dolara po barelu. To je rast od oko 10 odsto u odnosu na juče.
Pre desetak dana cene naftnih derivata bile su u padu i išle su do nivoa i i spod 100 dolara. Prethodno je barel vredeo 130 dolara, ali ova najvi[a vrednost trajala je jedan dan.
Ovakvom novom kretanju ui rastu cena doprinele su informacije da će ove nedelje uslediti niz sastanaka na vrhu između vlada Evropske unije i američkog predsednika Džoa Bajdena s ciljem da se pojača odgovor Zapada prema Moskvi zbog napada na Ukrajinu, pri čemu će EU, pored ostalog, razmotriti da li da uvede zabranu uvoza nafte iz Rusije.
Nafta bi mogla biti skuplja i tri puta
Cena nafte bi mogla da poraste na 300 dolara po barelu u slučaju zabrane ruskih isporuka, što je malo verovatan scenario, izjavio je juče potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak.

Uslučaju odbijanja naših isporuka, ja kažem da će cena nafte iznositi 300 dolara po barelu, dok neki drugi kažu 500 dolara“, rekao je Novak, prenosi Tas s.

Prema njegovom mišljenju, Evropa ne može u potpunosti da se odrekne uvoza ruskih ugljovodonika jer je u ovom trenutku nemoguće da nadoknadi rusku naftu.
Novak je takođe rekao da će Rusija „ako ne bude drugog rešenja, diverzifikovati isporuke na azijska tržiša, koja beleže nadprosečan rast”.

Dodao je da je ruska vlada naložila da se razmotri da li treba menjati sadašnju izvoznu carinu na naftu u okviru fiskalnog manevra.

„Već sam tražio da se preispita trenutna situacija, da se sagledaju sve dobre i loše strane da li treba da promenimo ili zadržimo sadašnji nivo izvozne carine na naftu. Pristup treba da bude veoma izbalansiran. Može doći do gubitaka u budžetu“, rekao je Novak, prenosi Tanjuug.

The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.7111 dinars for one euro on Tuesday, which is a slight change from Monday, the National Bank of Serbia said.
BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.7111 dinars for one euro on Tuesday, which is a slight change from Monday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is down by 0.1 pct against the euro m-o-m, y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is steady at 106.5838 dinars for one dollar on Monday.

The dinar was down by 2.4 pct against the dollar m-o-m and by 7.2 pct y-o-y, declining by 2.5 pct relative to the beginning of the year.

Deo imovine Fabrike ulja Kruševac u stečaju, prodat je po početnoj ceni za 166 miliona dinara beogradskoj firmi Storage solutions, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Prodato je dvadesetak zgrada, među kojima su pogoni različite namene, punionica ulja, mašinska kuća, betonski silosi, rezervoari za sirovo ulje, hala za proizvodnju biodizela, podzemni rezervoari za skladištenje sirovina, sušara.

Pogoni se nalaze na dve parcele ukupne površine oko 28 hektara.

U dosadašnjem toku stečajnog postupka, na četiri održane prodaje, prema ranijim informacijama Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, prodat je deo pokretne i nepokretne imovine Fabrike ulja: vozila, oprema, njiva i četvorosoban stan, za ukupno oko 60,2 miliona dinara.

Tim novcem su namireni razlučni poverioci, dok potraživanja radnika u dosadašnjem toku stečajnog postupka nisu namirivana.

U trenutku otvaranja stečaja, 2015. godine potraživanja različnih poverilaca iznosila su 1,93 milijardi dinara.

Fabrika ulja je 2004. godine na tenderu prodata za 30.000 EUR Božinu Milićeviću, nakon čega je promenila ime u Plima M i zajedno sa pekarskom industrijom Branko Perišić, Plima pekom, koju je Milićević ranije kupio, činila poslovnu celinu.

Ugovori o privatizaciji tih preduzeća su raskinuti početkom 2012, a u martu te godine uhapšeno je 11 osoba, rukovodilaca u tim fabrikama, zbog sumnje da su zloupotrebili položaj u procesu privatizacije i protivpravno zaradili oko 6 mil EUR, na štetu preduzeća i Republičke direkcije za robne rezerve.

Presudom iz 2015. je na zatvorske kazne osuđeno pet osoba.

The Management Board of Komercijalna Banka, which operates under Nova Ljubljanska Banka (NLB) has called an annual general meeting for April 18, proposing for the decision on the sale of its own shares to be on the agenda as well, the brokerage house Momentum announced yesterday.

The agenda also features the adoption of regular and consolidated financial reports, the adoption of the decision on the distribution of the profit and the adoption of the business plan and strategy until 2026.

Recently, Komercijalna Banka bought out 2.9% of its own shares from non-consenting shareholders, and by their potential cancelation, the majority owner, NLB, would cross the threshold of a 90% ownership, which would enable it to carry out an enforced buyout of the remaining shares.

The procedure of merging Komercijalna Banka with the Belgrade branch office of NLB should be finalized by the end of April.

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji ove godine biće znatno manji od planiranog od 4,5% zbog energetske krize i ubrzanja inflacije u svetu, lošeg upravljanja Elektroprivredom Srbije (EPS) i Srbijagasom, rata u Ukrajini i pogoršanja spoljnotrgovinskih kretanja, ocenili su danas stručnjaci na prezentaciji publikacije Kvartalni monitor.

Skoro je izvesno, kako je ocenjeno u toj publikaciji u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), rast BDP u 2022. biće znatno manji od planiranih 4,5%, čime će biti prekinut relativno visok privredni rast iz prethodne godine.

Inflacija će, kako su naveli, nastaviti da raste, i to ukupna i bazna.

Rat u Ukrajini i sankcije prema Rusiji, kako je ukazano, već utiču na rast cena energenata, metala, žitarica i hrane na svetskom tržištu, a verovatno će u narednom periodu biti zahvaćeno sve više drugih primarnih proizvoda i repromaterijala.

Zbog toga se, kako su predočili autori Kvartalnog barometra, očekuje da inflacija u drugom kvartalu privremeno uđe u zonu dvocifrenog međugodišnjeg rasta.

- Ekonomske posledice pandemije kovid-19 još se nisu potpuno smirile, a svet se nalazi pred novim i velikim neizvesnostima. Rat u Ukrajini, uz postojeću energetsku krizu i visoku inflaciju sigurno će znatno pogoršati makroekonomske trendove u celoj Evropi. Koliko će to pogoršanje biti i koliko će trajati zavisiće u velikoj meri od daljeg razvoja situacije u Ukrajini, što se trenutno ne može pouzdano predvideti - ocenili su autori.

Srbija, kao i druge evropske zemlje, kako je navedeno, novu nestabilnost dočekuje s nešto lošijim makroekonomskim indikatorima nego uoči krize iz 2020. godine, što je razumljivo uzimajući u obzir da je prethodna kriza u određenoj meri iscrpila javne finansije, povećala fiskalni deficit i javni dug i uticala na ubrzanje inflacije.

Rat u Ukrajini utiče, kako su autori naveli, na privredu Srbije tako što rastu cene primarnih proizvoda, pada izvoz u Rusiji i Ukrajinu, kidaju se proizvodni lanci, smanjuje se rast BDP i u evropskim zemljama, izmešta se proizvodnja iz Rusije, ali postoje nagoveštaji da će se neke firme zapadnih zemalja iz Rusije seliti u druge zemlje centralne i istočne Evrope, uključujuči i Srbiju.

- Najvažnije makroekonomske posledice krize za Srbiju su sporiji rast BDP, ubrzanje inflacije, rast fiskalnog deficita i javnog duga, rast spoljnotrgovinskog deficita, pad stranih direktnih investicija i značajno smanjenje deviznih rezervi - naveli su autori te publikacije.

Osim negativnih posledica rata moguće su, kako su ocenili, i određene ekonomske koristi za Srbiju, kao što je to slučaj sa povećanjem kvota za izvoz čelika u EU.

Krajem prethodne godine i početkom ove značajno je, kako su istakli, povećan deficit u spoljnoj trgovini, što je dobrim delom posledica istorijski visokih cena energenata, ali i ozbiljnih propusta u upravljanju javnim preduzećima zbog čega je Srbija tokom ove zime uvozila velike količine gasa i električne energije po visokim cenama.

- U ovoj godini očekuje se rast spoljotrgovinskog deficita, dok je priliv stranih direktnih investicija krajnje neizvestan - ocenili su autori Kvartalnog monitora.

U prethodnoj godini poboljšano je, po njihovoj oceni, stanje na tržištu rada, što se ispoljava kroz umeren rast zaposlenosti i realnih zarada. U 2022. stanje na tržištu rada će biti pod uticajem usporavanja rasta privrede, rasta inflacije i povećanja opšte nesigurnosti usled čega se očekuje skroman realni rast zarade ili stagnacija zarada i zaposlenosti.

Problemi u energetskom sektoru, kao i predizborna trošenja, uticali su, kako su naveli, da fiskalni deficit bude znatno veći nego što je uobičajno na početku godine.

Na povećanje deficita dodatno će uticati sporiji rast privrede od planiranog, odustajanje od indeksacije akciza u januaru, privremeno smanjenje akciza na energente, dodatni rashodi za pokrivanje gubitka u EPS-u i Srbijagasu, kao i izdaci za paušalna davanja mladima i za populacionu politiku koji nisu bili planirani usvojenim budžetom, naveli su autori te publikacije.

Ističe se da je već sada izvesno da će fiskalni deficit u ovoj godini biti znatno veći od planiranih 3% BDP-a, a to pokazuje i povećanje zaduživanja države. Bilo bi dobro, kako je ocenjeno, da se odustane od nepotrebnih rasipanja budžetskog novca i da se odloži realizacija nekih neprioritetnih projekata, kako bi se napravio prostor za eventualne nove antikrizne mere, a da pritom fiskalni deficit i javni dug ostanu na održivoj putanji.

Kamatne stope u Srbije su, kako je predočeno, u drugoj polovini prethodne godine bile duboko realno negativine, što je podstaklo rast tražnje za kreditima, ali i ubzanje inflacije.

Narodna banka Srbije (NBS) se u suzbijanju inflacije, kako su naveli, dominatno oslanjala na držanje nominalnog kursa na fiksnom nivou, što je podržano administrativnim merama Vlade, kao što je zamrzavanje ili ograničavanje cena energenata i još nekih proizvoda.

- Nije sigurno da li je NBS napustila važeći model monetarne politike, u okviru koga su kamatne stope ključni instrument za kontrolu kreditne aktivnosti i domaće tražnje i prešla na model fiksnog kursa. Ukoliko je to slučaj, takvu promenu bi trebalo formalizovati, a fiskalnu, monetarnu i politiku dohodaka uskladiti sa njom, kako bi ona dala dugoročno dobre rezultate - naveli su stručnjaci u publikaciji.

Dodaje se da, ako nije napušten važeći model monetarne politike, da bi NBS trebalo da poveća referentu kamatnu stopu, kao što je to uradila većina centralnih banaka u Evropi.

- NBS je nastavila sa snažnim intervencijama kako bi održala fiksni kurs dinara prema evru i od oktobra prošle godine do februara ove godine je prodato oko 1,4 mlrd EUR. U periodima velikih poremećaja fiksni kurs je dobar amortizer, u uslovima pandemije i krize u Ukrajini takva politika je dala dobre rezultate, ali NBS drži fiksni kurs i kada nema velikih šokova - ocenili su stručnjaci Kvartalnog monitora.

HIP Petrohemija je saopštila da pokreće proizvodnju posle jutrošnjeg prestanka rada petrohemijskih fabrika Etilen, PEVG i PENG na centralnoj lokaciji u Pančevu.
Navodi se da je danas oko 9.35 sati došlo do "kratkotrajne obustave rada" usled poremećaja procesnih parametara u fabrici Etilen.

"Zaustavljanje postrojenja praćeno je pojavom buke i pojačanim plamenom na baklju, a uticaja na životnu sredinu nije bilo", navodi kompanija.