Evro je pao na manje od jednog centa u odnosu na američki dolar prvi put u dve decenije, uglavnom zbog zabrinutosti oko ekonomskih izgleda Evrope.
Zajednička valuta pala je čak 0,9 odsto na 1,007 dolara u Londonu u petak ujutro, pri čemu su mnoge konkurentske cene takođe pale dok je dolar ojačao. Ove godine evro je već izgubio više od 11 odsto u odnosu na dolar.

Marko Majić iz SEEbiz-a piše da ulagači postaju sve zabrinutiji za ekonomiju eurozone, koje se jedino suočava sa sve većim problemima izazvanim ruskom agresijom na Ukrajinu. Goldman Sachs upozorio je u četvrtak da je eurozona “na ivici recesije” jer je potez Rusije da smanji snabdijevanje prirodnim gasom doveo do skoka cijena vitalnog goriva u Evropi, zadajući težak udarac preduzećima u regionu.

Iako rat u Ukrajini nije uticao na SAD tako loše kao na Evropu, takođe raste zabrinutost da bi povećanje kamatnih stopa Federalnih rezervi i visoka inflacija mogli izazvati pad američke ekonomije. Očekuje se da će popodnevni izveštaj o zapošljavanju u SAD-u rasvetliti smer najveće svetske ekonomije. Ulagači će se fokusirati na to ostaje li stopa nezaposlenosti blizu najnižih nivoa pre koronavirusa i koliko brzo rastu plate dok traže znakove da se inflatorni trendovi na tržištu rada dovoljno smanjuju da bi Fed mogao smanjiti planove za agresivno podizanje kamatnih stopa, piše Investitor.me.

Uz inflaciju u SAD-u na najvišem nivou u 40 godina, Fed je u junu podigao svoju ključnu kamatnu stopu za velikih 0,75 postotnih bodova i signalizirao da bi to mogao učiniti ponovno ovog meseca. Ove sedmice prinos na 10-godišnju državnu obveznicu SAD-a po treći put ove godine pao ispod prinosa na dvogodišnju obveznicu. Poslednjih 50 godina takozvane inverzije krivulje prinosa uvek su bile znak nadolazeće recesije – ne odmah, već u sledeće dve godine.

Veći deo ove godine finansijskim su tržištima dominirala očekivanja da će glavne centralne banke brzo pooštriti monetarnu politiku kao odgovor na rastuću inflaciju. Međutim, raspoloženje se promenilo poslednjih sedmica nakon što su indeksi menadžera nabavke ukazali na naglo usporavanje rasta poslovne aktivnosti u eurozoni i pad novih narudžbina i zapošljavanja u američkom proizvodnom sektoru.

Zapisnik sa sastanka Federalnih rezervi u junu pokazao je da njeni zvaničnici veruju da je stroža monetarna politika i dalje potrebna ako inflacija, sada na najvišem nivou u 40 godina, nastavi rasti.
Ali od zadnjeg sastanka Fed-a, ulagači su smanjili svoja očekivanja o tome koliko će visoko Fed povećati troškove zaduživanja. Terminska tržišta pokazuju da ulagači očekuju da će Fed sada povećati referentne kamatne stope na 3,5 odsto do početka 2023, što je pad s očekivanih 3,9 odsto pre nešto više od tri sedmice.

Zvanični srednji kurs dinara prema evru danas iznosi 117,3940 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na petak, objavila je Narodna banka Srbije.
Dinar će prema evru vredeti isto kao pre mesec dana, na godišnjem nivou će biti jači za 0,1 posto, a u odnosu na početak godine jači za 0,2 procenta.
Indikativni kurs dinara prema dolaru skliznuo je u petak za 0,1 posto na 115,7161 dinara za dolar.

Dinar je prema dolaru slabiji za 4,6 odsto na mesečnom i za 14,2 procenta na godišnjem nivou, a u odnosu na početak godine je u padu za 10,2 posto.

Elektroprivreda Srbije (EPS) has published the tender for the preparation of investment-technical documentation for the co-combustion of alternative fuels at the Thermal Power Plant Nikola Tesla (TENT) and the TPP Kostolac B.

According to the technical specification of the tender, EPS is considering the possibility of using prepared waste as additional fuel in the production of electrical and heating energy at the thermal power plants.

– In addition to removing waste in an environmentally-friendly fashion, the co-combustion of waste would reduce the consumption of the main fuel – the lignite coal in the process of the production of electrical and heating energy – the document says.

The plan is to process the system of co-combustion within the combustion process at the furnaces of the blocks A3, A4 and A5 at TENT A through this project, through Phase 1, and then, in Phase 2, subsequently at the furnaces of the TPP Kostolac B as well.

The project needs to determine the adequate share of waste in the total fuel for the existing mill types and furnaces in said blocks.

The investment-technical documentation will also help define the necessary equipment, determine the scope of the investments necessary for the reconstruction of blocks, create the conditions for the location requirements and obtain positive opinions from the Republic Revision Commission and the Ministry of Environmental Protection, all to the end of testing the cost-effectiveness and the risk of implementing this method at Serbian thermal power plants.

The risks, as said, entail the content of mercury in SRF (a kind of alternative fuel derived from waste), as well as the content of chlorine, which contributes to corrosion, and the impact on the total emissions of EPS needs to be assessed as well.

Also, it is added, it needs to be defined which permits and for which kind of waste need to be obtained for the purpose of temporary storage, as well as the permits that EPS needs to obtain as a waste treatment operator.

The tender expires on August 16.

The initiative of EPS for testing the possibilities of co-combustion is made in the midst of the world energy crisis and only a few days after the prime minister of Serbia, Ana Brnabic, stated that “the upcoming winter will be difficult” and that Serbia was negotiating about additional coal quantities, because there were problems with the excavation of our own coal.

Let us remind that, in mid-June, the government approved for EPS to import four million tons of coal by the end of 2023 in order to secure unobstructed operations of the Obrenovac thermal power plants, which cover a half of the electricity needs in the country.

It should be said that the announcement of the use of waste as fuel at thermal power plants in Serbia is not new – EPS officials talked about it around ten years ago too. Vladimir Djordjevic, the former director of EPS and the then executive director for renewable energy sources at this public enterprise, said in an interview for Vreme that EPS was supposed to find a way to achieve the co-combustion of coal and municipal waste at thermal power plants, which often has an even greater energy value than our lignite.

B. P.

Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za izradu investiciono-tehničke dokumentacije kosagorevanja alternativnih goriva u termoelektranama TE Nikola Tesla i Kostolac B

Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji tendera, EPS razmatra mogućnost korišćenja pripremljenog otpada kao dodatnog goriva pri proizvodnji električne i toplotne energije u termoelektranama.

- Osim uklanjanja otpada na način zadovoljavajući sa aspekta zaštite životne sredine, kosagorevanjem otpada bi se smanjila potrošnja osnovnog goriva – uglja lignita u procesu proizvodnje električne i toplotne energije - stoji u dokumentu.

Predviđeno je da se ovim projektom kroz I fazu obradi sistem za kosagorevanje u okviru procesa sagorevanja na kotlovima blokova A3, A4 i A5 u TE Nikola Tesla A, a u 2. fazi naknadno i na kotlovima TE Kostolac B.

Projektom je potrebno utvrditi odgovarajući udeo otpada u ukupnom gorivu za postojeće tipove mlinova i kotlove na pomenutim blokovima.

Investiciono-tehničkom dokumentacijom definisaće se i potrebna oprema, utvrditi obim ulaganja neophodnih za rekonstrukciju blokova, ishodovati lokacijski uslovi i dobiti pozitivna mišljenja Republičke revizione komisije i Ministarstva zaštite životne sredine, a sve u cilju ispitivanja isplativosti i rizika primene ove metode u srpskim termoelektranama.

Rizici, kako se navodi, podrazumevaju sadržaj žive u SRF (vrsta alternativnog goriva koje se dobija iz orpada), kao i sadržaj hlora koji doprinosi stvaranju korozije, a potrebno je proceniti i uticaj na ukupne emisije EPS-a.

Takođe, dodaje se, potrebno je definisati koje sve dozvole i za koju vrstu otpada je potrebno ishodovati radi privremenog skladištenja, kao i dozvole koje EPS treba da ishoduje kao operater za tretman otpada.

Tender ističe 16. avgusta, o ostalim detaljima OVDE.

Inicijativa EPS-a za ispitivanje mogućnosti kosagorevanja dolazi u jeku svetske energetske krize i samo par dana nakon izjave premijerke Ane Brnabić da će "predstojeća zima biti teška", te da Srbija pregovara oko dodatne količine uglja, jer imamo problema oko kopanja našeg uglja.

Podsetimo, Vlada je sredinom juna odobrila EPS-u da do kraja 2023. uveze četiri miliona tona uglja, kako bi se obezbedio nesmetan rad obrenovačkih termoelektrana koje pokrivaju polovinu potreba za strujom u zemlji.

Treba reći i da najava korišćenja otpada kao goriva u termoelektranama u Srbiji nije nova - o tome su zvaničnici EPS-a govorili i pre desetak godina. Vladimir Đorđević, nekadašnji direktor EPS-a i tadašnji izvršni direktor za obnovljive izvore energije u ovom javnom preduzeću, rekao je u intervjuu za Vreme da Elektroprivredi Srbije predstoji pronalaženje načina za kosagorevanje uglja i komunalnog otpada u termoelektranama, koji često ima i veću energetsku vrednost nego naš lignit.

B. P.

Kurs evropske valute prema dolaru skliznuo je na najniži nivo u poslednjih 20 godina, jer privredi evrozone preti recesija. Istovremeno vrednost dolara u istom periodu dostigla je najvišu vrednost.

Neizvesnost izazvana sukobom u Ukrajini, porast cena proizvoda i pogoršanje problema u lancu nabavke negativno se odražavaju na ekonomsku perspektivu. Istovremeno, inflatorni rizici su se povećali. Sve to dovelo je do promena i u kursevima stranih valuta.

Dolarov indeks, koji pokazuje kretanje vrednosti američke prema ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, porastao je prošle nedelje 1,5%, na otprilike 107,00 bodova, a u jednom je trenutku dostigao i 107,79 bodova, novu najvišu vrednost u 20 godina, prenosi Indeks.

Pritom je dolar prema evropskoj valuti ojačao 2,2%, pa je cena evra skliznula na 1,0185 USD, a u jednom je trenutku zaronila na 1,0072 USD, novu najnižu vrednost u 20 godina. Kurs dolara porastao je i prema japanskoj valuti, za 0,6%, na 136,10 jena.


Zašto raste vrednost dolara?

Dolarov indeks porastao je za više od 1% drugu nedelju zaredom, što se ponajviše pripisuje agresivnom povećanju kamatnih stopa američke centralne banke. Prošle nedelje je objavljen zapisnik s junske sednice Feda, na kojoj su kamate povećane za 0,75 postotnih bodova.

Zapisnik je pokazao da se čelnici centralne banke slažu da bi na sednici u julu trebalo dodatno povećati ključne kamate za 0,50 ili 0,75 postotnih bodova, s obzirom na to da se inflacija u SAD kreće na najvišim nivoima u više od 40 godina, iznad 8,5%.

Na tržištu novca sada se procenjuje da će ključna kamata u martu iduće godine dostići vrhunac od 3,44%, dok se nedavno procenjivalo da bi do maja mogla biti 4%. Trenutno se kreće na 1,58%.


Švajcarski franak jači od evra

Od kraja juna švajcarski franak jača i njegova vrednost u Srbiji prerasla je evro, što se do sada nije dešavalo. Zvanični srednji kurs franka iznosi 118,6 dinara, dok evro vredi 117,3.

Profesor Ljubodrag Savić za jutarnji program "Uhvati dan" Radio Beograda 1 kaže da sankcije koje su EU i SAD uvele Rusiji nisu toliko pogodile Švajcarsku kao ostale evropske zemlje.

- Sankcije ne funkcionišu kao što se očekivalo. Mnogi ljudi gube posao, mnoga preduzeća rade otežano, lanci snabdevanja su popucali, dakle, imamo stanje kome se niko u Evropi nije nadao i to je osnovni razlog zašto evro gubi na vrednosti - kaže profesor Savić.

Dodaje da je to stanje neizvesnosti i velikih problema koji mogu biti još veći uvek pogubno za kurs, pre svega iz psiholoških razloga. U tom smislu, verovatno većina ljudi procenjuje da je Švajcarska mnogo stabilnija u odnosu na Evropsku uniju.

- Ne zaboravimo da je evro zajednička valuta za 27 zemalja koje su različite ekonomske snage, različitih nivoa efikasnosti privrede, navika, broja stanovnika. Zato ljudi u ovom trenutku mnogo više veruju u švajcarski franak u odnosu na evro - ističe Savić.


Poverenje i oprez

Ipak, on zadržava dozu opreza, jer su u pitanju tendencije koje ne traju dugo. Podseća na situaciju od pre pet, šest godina kada se švajcarski franak izjednačio sa američkim dolarom, ali je to trajalo kratko.

Ponavlja da je ključni faktor trenutno veće poverenje u švajcarsku državu.

- Ljudi kojima preti da izgube veliki novac ne znaju u šta bi uložili, jer im ništa ne deluje dovoljno sigurno i sada gledaju kako da najmanje izgube i njima se čini da najmanje rizika trenutno ima sa švajcarcem. To dovodi do jačanja franka i slabljenja evra - kaže Savić.


Jen pod pritiskom

Japanska valuta je, pak, pod pritiskom slabosti treće po veličini svetske privrede, mada japanska centralna banka, za razliku od većine ostalih centralnih banaka u svetu, i dalje pokušava da podrži privredu labavom monetarnom politikom.

U petak je, neposredno nakon kobnog atentata na bivšeg premijera Šinza Abea, jen ponešto ojačao jer važi za sigurno utočište kapitala u nesigurna vremena. No, ubrzo se ponovo našao pod pritiskom.


Rublja i dalje snažna

Vrednost rublje u odnosu na dolar trenutno iznosi 60,9. Uprkos spoljnim pritiscima, vrednost ruske valute i dalje je stabilna.

Indeks najlikvidnijih akcija BELEX 15 je porastao za nešto manje od 1,2 procenta na 852,32 poena, dok je BELEXlajn ojačao za 0,6 odsto na 1.691,50 poena.
Početak trgovačke nedelje na Beogradskoj berzi obeležio je snažan rast BELEX indeksa, podstaknut skokom akcija "Dunav osiuranja".

Ukupan promet na trgovanju iznosio je približno 42,3 miliona dinara (360,1 hiljadu evra).

U kompaniji HBIS Srbija u toku su pripreme za gašenje visoke peći broj 1. Razlog tome je globalna situacija na tržištu koja znači i smanjenu potražnju za čelikom.

- Svoje poslovanje prilagodili smo trenutnoj situaciji, a kada budu stvoreni tržišni uslovi peć će biti ponovno pokrenuta - navodi se u saopštenju kineske kompanije, prenosi RTS.

Železara u Smederevu ima ukupno dve visoke peći.

At the company HBIS Serbia, there are preparations to shut down the blast furnace no. 1. The reason is the global situation in the market, which entails a reduced demand for steel.

– We have adapted our operations to the current situation, and when all the market conditions are met, the blast furnace will be put into operation again – says the announcement of the Chinese company, as reported by RTS.

The Smederevo steel mill has a total of two blast furnaces.