Air Serbia (Er Srbija) najavila je uspostavljanje direktne linije između Niša i Ciriha. Letovi sa aerodroma Konstantin Veliki obavljaće se dva puta nedeljno, sredom i subotom, tokom prazničnog dela predstojeće zimske sezone.

Prvi let planiran je za 17. decembar tekuće godine, dok će poslednji let na toj sezonskoj liniji saobraćati 14. januara 2023. godine. Karte su već u prodaji.

- Izuzetno nam je drago što našim putnicima tokom novogodišnjih i božićnih praznika možemo da ponudimo brzu direktnu vezu između Niša i Ciriha. Na ovaj način obezbeđujemo dobre konekcije između najvećeg švajcarskog grada i juga naše zemlje. Letovi su za sada sezonskog karaktera, a u zavisnosti od interesovanja putnika, razmotrićemo i nastavak obavljanja letova na toj liniji - izjavio je Bojan Aranđelović, viši menadžer za planiranje reda letenja u Er Srbiji.

Osim pomenutih direktnih sezonskih letova, tokom zimske sezone putnici će i dalje moći da putuju između Niša i Ciriha, kao i do sada - preko Beograda.

Air Serbia, the national airline of the Republic of Serbia, has announced the launch of direct flights between Nis and Zurich. Flights from Constantine the Great Airport will operate twice a week, on Wednesdays and Saturdays, during the holiday part of the upcoming winter season.

The first flight is planned for December 17 of the current year, while the last flight on that seasonal line will operate on January 14, 2023. Tickets are already on sale.

– We are extremely glad that we can offer our passengers a fast and direct route between Nis and Zurich during New Year and Christmas holidays. In this way, we secure good connections between the largest Swiss city and the south of our country. For now, the flights are seasonal, but depending on passenger interest, we will consider its continuation – stated Bojan Arandjelovic, Air Serbia’s Head of Network Planning and Scheduling.

Aside from the abovementioned direct seasonal flights, passengers will still be able to travel between Nis and Zurich during winter season the same as before – via Belgrade.

Evro gubi trku sa dolarom. Juče je dolar iznosio 118,3 dinara, a evro 117. Činjenica je da energetska kriza sve oštrije obara evropsku valutu, ali tu je tek početak posledica koje će trpeti građani. ECB zaoštrava monetarnu politiku, a to znači još veće kamate i udar na stambene kredite .
Već nekoliko meseci traje neizvesna trka dolara sa evrom. Američka valuta se najpre ubrzano približavala evropskoj, da bi je konačno juče i prestigla, što se odavno nije desilo. Juče je na valutnom tržištu vrednost dolara prema korpi valuta dosegnuo novi najviši nivo u 20 godina. Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, kreće se oko 109,40 bodova, dok je u petak uveče iznosio 108,78 bodova. Juče je jedan evro vredeo 117,3 dinara, a jedan dolar 118,3 dinara.
Zašto Evro slabi?
Nema sumnje da je na slabljenje Evra najviše uticala trenutna energetska kriza. Evropska valuta je zbog toga pod velikim pritiskom, i sve je veći rizik od recesije u Evropi. Slabljenje evra je između ostalog, kako ukazuju stručnjaci, rezultat sporije reakcije Evropske centralne banke (ECB) u odnosu na Američke federalne rezerve (FED) u podizanju referentne kamatne stope, kao odgovora na inflaciju, piše Juronjuz.

Ono što izgleda kao neminovno je da će ECB zbog morati dodatno zaoštriti monetarnu politiku, a to će značiti i povećanje cene kredita.
Rast eurobora - veća rata

Poslednjih meseci sve brže je počeo da raste euribor, a upravo kao posledica zaoštravanja monetarne politike EU.

Euribor predstavlja kamatnu stopu po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuju novac. Euribor je dugo bio u padu pa čak i u minusu, a onda je od ove godine počeo da raste i vratio se u plus. Njegova tromesečna vrednost početkom ove godine bila je negativna i iznosila je -0,57 odsto, a sada je dostigao vrednost od plus 0,518.

Šestomesečni euribor zabeležio je još veći rast. Njegova vrednost je u januaru ove godine bila -0,539 odsto. Danas je plus 0,984 odsto.

Primer govori da ako je dužnik uzeo kredit od 85.000 evra na 25 godina, rata je početkom godine bila 401 evro, a ako bi u ovom kreditu euribor otišao na jedan odsto, rata bi bila 472 evra, što je povećanje od 71 evra u odnosu na početak godine.

Koliko rast dolara utiče na Srbiju
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Nebojša Savić izneo je procenu da rast kursa dolara neće imati značajnog uticaja na visinu javnog duga Srbije.

"Zahvaljujući svesnoj strategiji NBS-a koja je vođena do 2006. godine smanjivano je učešće dolara u našem javnom dugu, što znači da kada bi dug bio preračunat u dolare to neće izazvati veliki rast, jer 2016. je dolarski dug bio 30 odsto, a danas je 10 odsto", rekao je nedavno Savić.

Koliko će na klijente uticati dalji rast američke valute, iz NBS kažu da to ne bi pogodovalo onima koji imaju obaveze u evrima, dok bi oni koji imaju potraživanja u dolarima imali koristi.

Želite da vam "Blic Biznis" donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi.

Zvanični srednji kurs dinara prema evru iznosi danas 117,3621 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na ponedeljak, objavila je Narodna banka Srbije.
Dinar prema evru vredi isto kao pre mesec dana, a na godišnjem nivou i u odnosu na početak godine je jači za 0,2 procenta.
Indikativni kurs dinara prema dolaru je porastao u ponedeljak za 1,0 procenat na 117,2097 dinara za dolar.

Dinar je prema dolaru slabiji za 2,0 odsto na mesečnom i za 15 procenata na godišnjem nivou, a u odnosu na početak godine je u padu za 11,3 posto.

Valjaonica aluminijuma Impol Seval u Sevojnu ostvarila je za prvih šest meseci 2022. godine neto dobit od 2,49 milijardi dinara, a prošle godine profit je iznosio 138 miliona dinara, saopštila je brokerska kuća Momentum Securities.

Poslovni prihod kompanije u periodu januar-jun dostigao je 16,41 milijardu dinara što je povećanje od 79,7%, pre svega usled rasta cena na tržištu.

Ukupna proizvodnja u tom periodu od 29.934 tone bila je za 4,3% manja u odnosu na prethodnu godinu, dok je realizacija smanjena za pet odsto na 29.863 tona.

Kompanija je na kraju juna imala neto dug od 1,46 mililijardi dinara što je smanjenje od 22,1% od početka godine.

Akcije Impola od početka godine beleže rast vrednosti od 35,2%, a po poslednjoj ceni od 5.000 dinara tržišna kapitalizacija kompanije iznosi 4,71 milijardu dinara (40,2 mil EUR).