U odeljku izveštaja posvećenom Srbiji, EBRD konstatuje da je ekonomski oporavak Srbije iz 2021. nastavljen u prvoj polovini ove godine, mada sporijim tempom, pri čemu ističe da je proizvodnja u prva dva kvartala porasla za 4,3 posto, odnosno za 3,9 odsto na godišnjem nivou, respektivno.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je prognozu privrenog rasta Srbije za 2022. godinu na 3,3 posto u novom, jesenjem izveštaju o regionalnim ekonomskim izgledima, koliko je predviđala i u maju.

Srbija će istu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,3 procenta imati i 2023. godinu, procenjuje ova međunarodna finansijska institucija, što je za 0,7 odsto niže od njene majske projekcije.

Dinar je prema dolaru slabiji za 3,6 odsto na mesečnom i za 17,8 procenta na godišnjem nivou, a u odnosu na početak godine je u padu za 14,9 posto.
Zvanični srednji kurs dinara prema evru iznosi danas 117,3078 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na utorak, objavila je Narodna banka Srbije.

Dinar prema evru vredi isto kao pre mesec dana, a na godišnjem nivou i u odnosu na početak godine je jači za 0,2 procenta.

The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.3078 dinars for one euro on Wednesday, which is a slight change from Tuesday, the National Bank of Serbia said.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.3078 dinars for one euro on Wednesday, which is a slight change from Tuesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.2 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar was down by 0.4 pct to 122.1575 dinars for one dollar on Tuesday.

The dinar was down against the dollar by 3.6 pct m-o-m and by 17.8 pct y-o-y, declining by 14.9 pct relative to the beginning of the year.

Prethodna tri meseca veoma naporno se radilo na budžetu, te je rebalans urađen racionalno, uz smanjenje nepotrebnih troškova, rekao je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

- Najpre, opštinama je obezbeđeno 1,8 milijardi dinara za lakše i efikasnije rukovođenje, kao i za vraćanje pojedinih dugova. Uradili smo rebalans ne tražeći novac od Republike, jer mislim da u Gradu ima dovoljno sredstava kako bismo Beograđanima obezbedili sve što im je neophodno. Takođe smo obezbedili oko milijardu dinara za asfaltiranje i "presvlačenje" ulica, zatim 300 miliona dinara Zelenilu za nastavak radova na šetalištu Lazaro Kardenas, 150 miliona dinara za Gradsku čistoću, kao i 300 miliona za javnu rasvetu, naročito u ruralnim delovima grada. Dve i po milijarde namenjene su za subvencije za privatne vrtiće, zatim milijardu i po dinara za eksproprijaciju za projekat metroa u Makiškom polju. Mislim da zimu dobro dočekujemo jer smo zatvorili razne troškove i sanirali sve problematične stavke u preduzećima - istakao je Šapić, prenosi Beoinfo.

Za oko mesec dana trebalo bi da vozni park GSP-a bude "bogatiji" za sto novih autobusa, najavio je Šapić.

- Oko dve milijarde dinara omogućiće da se svoj deci do 18 godina obezbedi vaučer za nabavku sportske opreme, kao i svim zaposlenima u čitavom obrazovnom sektoru i svim članovima kolektiva, svih vrtića, osnovnih i srednjih škola. Ovakvu stvar niko nikada nije uradio, a ja sam ovaj projekat realizovao dok sam bio predsednik opštine Novi Beograd za decu sa opštine - istakao je Šapić.

Izmenom Plana detaljne regulacije za područje privredne zone Auto-put u Novom Beogradu, Zemunu i Surčinu, dobija se nova lokacija iza Bežanijskog groblja sa daleko humanijim i pristupačnijim uslovima za prodaju robe.

- Izmenom Odluke o Gradskoj upravi pravi se jedan sekretarijat koji će objediniti službe javnog reda, inspekciju i komunikaciju s građanima. Ta služba će zaista biti na usluzi građanima, a kada to budemo uradili, ovaj grad više neće biti isti. Plan je da grad bude podeljen na oko sto teritorija i da isto toliko bude stanica i podstanica u službi javnog reda, zahvaljujući čemu će ljudi biti na terenu. "BELI", kako smo ih u akronimu nazvali, zadržaće sve nadležnosti, ali i dobiti velike obaveze i zaduženja da bi uvek i za sve bili na usluzi svim Beograđanima. Biće stalno na ulici , obilaziće javne objekte i biti na usluzi ljudima. Oni će biti naša "produžena ruka" na terenu. Ovo je jedna od najvažnijih stvari, a mislim da za oko godinu dana možemo da dođemo i do hiljadu ljudi na terenu u oko stotinak stanica i podstanica - naveo je Šapić.

Njihova dužnost biće briga o javnom redu i miru, biće na usluzi i deci i starijima i upućeni u sve komunalne probleme na terenu. Građanima će biti dostupan jedan broj telefona, a službe će biti umrežene "pod jednom kapom", kazao je Šapić.

- Ovo su istorijske promene i Beograd postaje najbezbedniji i najuslužniji grad u Evropi. Sa ove govornice daću nam rok od godinu dana da sistem potpuno zaživi, mada će efekti moći da se vide i ranije - naglasio je Šapić.

Ideja Beogradskog parka, kao novog javnog preduzeća, jeste da se logistički pozabavimo sadržajima u gradskim parkovima, te da predlažemo na koji način mogu parkovi da se standardizuju i da postanu prijemčiviji za ljude, odnosno da svaki veći park ima teretanu na otvorenom, prostor za kućne ljubimce i slično, najavio je Šapić.

- Formiranje novog preduzeća za naplatu prevozne usluge ima za cilj da se sav novac sliva u budžet, a ne u privatna preduzeća. Ovo je način da se poveća i kontroliše prihod. Gradsko saobraćajno preduzeće i javni prevoz su "rak rana", a podsetiću vas da to finansira svaki građanin Beograda. Kontrolori neće biti represivni faktor, jer ako smanjimo troškove, pretresemo ugovore sa privatnicima i podignemo frekvenciju vožnje i kvalitet usluge, potpuno sam siguran da će ljudi sami početi da plaćaju kartu - rekao je Šapić.

"Beogradsko leto" i "Beogradska zima" na prošloj sednici ubačeni su u manifestacije od značaja za Grad Beograd, a na ovoj sednici to je "Beogradski maraton", kao i manifestacija "Beogradski dani porodice", koja će se održavati u maju, najavio je Šapić, dodajući da će rado stati na čelo potonje manifestacije.

– Jedna od odluka tiče se konačnog uređenja beogradskog priobalja. Definisaćemo gde mogu da budu splavovi, kako da izgledaju, koje uslove moraju da imaju, struju, vodu, prečišćivače za vodu, te da i prostor ispred splavova bude sređen. Konačno ćemo ih uvesti u zakonski okvir, a počeće se od Savskog šetališta, jer ih tamo ima najviše. Život Beograđana neće biti ugrožen jer se razvija turizam. Ako je tako u mnogim evropskim gradovima, može i kod nas. Svi građani i vlasnici splavova biće obavešteni o konkursu gde će se naći pozicije, cene i sve važne informacije. Na ovaj način konačno ćemo početi da uvodimo red - naveo je Šapić.

Naftna industrija Srbije angažovana je na 2d seizmičkim projektima u Turskoj, koji služe za otkrivanje novih rezervi nafte i gasa.

To se vidi iz tendera koji je istekao juče (važio je samo jedan dan), a putem kojeg NIS Naftagas Naftni servisi doo, kao deo Naftne industrije Srbije koji se bavi uslugama u vezi sa bušenjem nafte i gasa, traži izvršioca za obezbeđenje bušotina i opreme za bušenje za potrebe 2D seizmičkih projekata na 4 lokacije (u azijskom delu) Turske: Nusaybin, Bukat, Damlaca i Nizip.

Investitor porjekta je turska nacionalna naftna kompanija TPAO (Turkiie Petroleri Anonim Ortaklıgı), a planirano je ukupno 25.477 bušotina i dodatno još 20-100 probnih.

Podsetimo, Turska je nedavno ispod Crnog mora otkrila 540 milijardi m3 gasa i 60 miliona barela nafte.

The European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) has retained its projection of Serbia’s GDP growth at 3.3% in 2022, but lowered its projection for 2023. In its September report, it says that next year’s GDP growth is expected to also be 3.3%, which is 0.7% less than in the previous projection.

In its analysis of economic trends in Serbia, the EBRD says that the economic recovery witnessed in 2021 continued into the first half of 2022, albeit at a slower pace, FoNet reports.

– GDP growth is projected at 3.3% in 2022 and 2023, with risks to the near term reflected in elevated inflation, weighing on disposable incomes, and worsening external demand due to the anticipated slowdown in EU markets – says the EBRD report.

They note that global rises in food and oil prices helped drive the annual inflation rate in Serbia to 13.2% in August 2022. In response, the National Bank of Serbia has increased the key interest rate six times in 2022, from 1% in March to 3.5% in September.