On January 9th, 2023 twelve-year government bonds of the Republic of Serbia were sold, issued for the first time on February 18th, 2020, and maturing on August 20th, 2032. The volume of the auction was RSD 50,000,000,000.

The total demand on the auction was RSD 11,128,410,000. It was sold 1,012,841 government bonds per unit, with a nominal value of RSD 10,128,410,000.

Government bonds were sold at a yield rate of 7.15 percent on an annual level, and they due on August 20th, 2032. The annually coupon is 4.50% and will be paid semi-annually. Payment dates are February 20th and August 20th until the maturity date.

These government bonds, sold in the amount of RSD 10,128,410,000 are consolidated and represent a single issue with bonds initially issued on February 18th, 2020 (ISIN: RSMFRSD86176; Ticker: RSOB20193), i.e. an additional sale of bonds with the same characteristics on currency, coupon rate and maturity date.

The total volume of the issue of this bond, after consolidation, amounts to RSD 198,332,590,000.

На данашњој седници Извршни одбор је одлучио да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 5,25%. У истој мери повећана је и стопа на депозитне олакшице – на 4,25%, као и стопа на кредитне олакшице – на 6,25%.

Доношењем овакве одлуке Народна банка Србије наставља да пооштрава монетарне услове и утиче на ограничавање секундарних ефеката трошковних притисака на раст цена путем инфлационих очекивања. Тиме доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције. Данашње повећање референтне каматне стопе представља њено десето узастопно повећање (почев од априла 2022), закључно с којим је она повећана за укупно 425 базних поена. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе. Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије у знатној мери доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.

И поред чињенице да је инфлација и даље у највећој мери вођена глобалним трошковним притисцима у производњи хране и енергената, на које централне банке немају утицаја или је он веома ограничен, Народна банка Србије читавим сетом мера настоји да успори инфлацију и допринесе њеном смањењу ка циљу у наредном периоду. Поред пооштравања монетарних услова подизањем основних каматних стопа и одржавања релативне стабилности девизног курса, Народна банка Србије је у претходном периоду донела и низ мера којима је ограничено поскупљење финансијских производа.

На глобалном нивоу позитивно се могу оценити знаци попуштања инфлације, чему доприноси смањење цена енергената у последњих неколико месеци, трошкова транспорта, као и све мање изражени застоји у глобалним ланцима снабдевања. Важан податак представља и успоравање раста цена у зони евра, али су потребни и додатни докази стабилног попуштања инфлаторних притисака на глобалном нивоу. Геополитичке тензије су и даље изражене, а кретање светских цена енергената и хране волатилно, под утицајем бројних фактора на страни понуде и тражње, што упућује на опрезност монетарне политике Народне банке Србије. Према првим проценама за децембар, инфлација у земљама зоне евра наставила је да се смањује други месец заредом, захваљујући успоравању раста цена енергената, док цене хране и базна инфлација још увек нису успориле раст. Поред тога, прелиминарни показатељи економске активности указују на то да је, упркос оштром повећању трошковних притисака и каматних стопа, као и израженој геополитичкој неизвесности, привредна активност зоне евра прошле године била повољнија него што се предвиђало, а, према проценама тржишних учесника, рецесија у 2023. неће бити тако дубока као што се првобитно очекивало. Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду и да ће се наставити заоштравање глобалних финансијских услова, услед очекиваног даљег пооштравања монетарних политика Европске централне банке и Система федералних резерви. Ипак, очекује се да ће наставак заоштравања глобалних финансијских услова допринети даљем попуштању инфлаторних притисака, на које ће утицати и наставак смањења цена примарних производа, као и да ће даље затезање монетарне политике Европске централне банке утицати и на нижу екстерну тражњу, али и на раст цена евроиндексираних кредита на домаћем тржишту.

Одлучујући да постепено и одмерено пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту, Извршни одбор је имао у виду да је кретање инфлације у Србији и даље у највећој мери под утицајем светске енергетске кризе, још увек присутних последица пандемије, као и суше која је погодила наш регион. Просечна годишња инфлација у 2022. износила је 11,9%, а према прелиминарним проценама Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у децембру, као и у претходном месецу, била је на нивоу од 15,1%. Највећи допринос инфлацији потекао је од раста цена хране и енергената, док се базна инфлација током године кретала на знатно нижем нивоу од укупне, захваљујући пре свега очуваној дугогодишњој релативној стабилности курса динара према евру. Укупна инфлација остаће повишена и почетком ове године, пре свега због најављеног поскупљења струје и гаса, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. године и повратак у границе циља до краја периода пројекције. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.

Према прелиминарној процени Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа Србије у 2022. години износио је 2,3%, а остварен је као резултат раста индустрије и услужних сектора. Снажан допринос расту индустрије потекао је од раста физичког обима производње у рударству, а затим од прерађивачке индустрије, упркос снажном расту цена енергената на глобалном нивоу, као и присутним застојима у ланцима снабдевања. С друге стране, пољопривредна производња била је мања због суше, као и активност у грађевинарству у условима снажног раста трошкова грађевинског материјала и других инпута. Извршни одбор је навео да су, упркос мањој активности у грађевинарству, укупне фиксне инвестиције остале стабилне захваљујући снажном приливу страних директних инвестиција. Тржиште рада и даље бележи позитивна кретања, уз даљи раст запослености и зарада, као и смањење незапослености.

У зависности од кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења, као и глобалне геополитичке ситуације у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. фебруара.

At today’s meeting, the NBS Executive Board voted to raise the key policy rate by 25 bp to 5.25%, and to increase the deposit and credit facility rates by the same amount – to 4.25% and 6.25%, respectively.  

The NBS continues to tighten monetary conditions and contain the second-round effects of cost-push pressures on price growth through inflation expectations. It thus helps inflation in Serbia to strike a downward trajectory and return within the target tolerance band until the end of the projection horizon. Today’s hike is the tenth in a row – since April 2022, the rate has been raised by 425 bp in total. The hitherto rate hikes have affected the interest rates in the markets of money, loans and savings, signalling the effectiveness of the monetary policy transmission mechanism via the interest rate channel. By maintaining the relative stability of the dinar against the euro, the NBS also significantly contributes to containing the spillover effect of soaring import prices on domestic prices, and to macroeconomic stability amid heightened global uncertainty.

Though inflation remains largely driven by global cost-push pressures in the production of food and energy, on which central banks have little or no effect, with an array of measures the NBS aims to slow inflation and bring it down closer to the target. In addition to tightening monetary conditions by raising the main interest rates and maintaining the relative stability of the exchange rate, the NBS has also adopted a number of measures capping the prices of financial products.

Globally, positive signs include inflation’s slowdown influenced by energy price reductions in the past several months, lower transport costs, and increasingly less pronounced global supply halts. Moreover, the price growth in the euro area is slowing, though further proofs of a steady easing of inflationary pressures globally are needed. Geopolitical tensions remain elevated. Global energy and food prices are volatile, under the impact of a number of supply- and demand-side factors, which warrants caution in NBS monetary policy conduct. According to flash estimates for December, euro area inflation continued down for the second month in a row, owing to the slowing pace of growth of energy prices, while food prices and core inflation still haven’t lost any traction. Besides, preliminary economic activity indicators suggest that, despite sharply increased cost-push pressures and interest rates, as well as rampant geopolitical uncertainty, euro area economic activity last year was better than anticipated, while market participants estimate that the recession in 2023 will not be as deep as initially expected. In its policy making, the Executive Board also reckoned with the continued tightening of global financial conditions, amid further monetary tightening by the ECB and the Fed. It is expected, however, that the continued tightening of global financial conditions will contribute to further easing of inflationary pressures, underpinned by the sustained fall in primary commodity prices, and that further monetary tightening by the ECB will dampen external demand, but also raise the prices of euro-indexed loans in the local market.

The Executive Board’s decision to tighten monetary conditions in the domestic market in a gradual and measured way reflects the view that inflation movements in Serbia are still largely dictated by the global energy crisis, lingering consequences of the pandemic, and the drought that hit our region. Average annual inflation in 2022 was 11.9%. According to SORS flash estimates, y-o-y inflation in December, as in the previous month, equalled 15.1%. The largest contribution to inflation came from the rising food and energy prices. Throughout the year, core inflation moved at a considerably lower level than headline inflation, owing primarily to the years of maintained relative stability of the dinar against the euro. Headline inflation will remain elevated in early 2023 as well, mainly on the back of the announced electricity and gas price hikes, but will strike a downward path thereafter, recording a sharper fall in H2 2023 and returning within the target band by the end of the projection period. Past monetary tightening, the anticipated waning of the effects of global factors that drove up the energy and food prices in the past period, and dented external demand amid a clouded global growth outlook will work towards the easing of inflationary pressures.

According to SORS preliminary estimates, Serbia’s real GDP growth in 2022 amounted to 2.3%, as a result of the pick-up in industry and services. A strong contribution to industrial growth came from the rising physical volume of production in mining, but also from manufacturing, despite a hefty rise in global energy prices and persisting supply bottlenecks. On the other hand, agricultural production contracted because of the drought, while construction activity slackened amid soaring costs of construction material and other inputs. The Executive Board notes that despite the construction slack, total fixed investment remains stable owing to the strong inflow of FDI. The labour market continues to display positive trends, with a further rise in employment and wages and a decline in unemployment.

Depending on the future movement of key monetary and macroeconomic factors from the domestic and international environment, as well as on the global geopolitical situation, the NBS will assess whether there is a need to further tighten monetary conditions and to what extent. Delivering price and financial stability in the medium term remains the NBS’s monetary policy priority, while supporting further economic growth. 

The next rate-setting meeting will take place on 9 February.

Governor’s Office

The Public Enterprise Post of Serbia will be transformed into a joint-stock company in order to function and adapt to the new market circumstances much better, the state company says.

– The new company which will arise from this company tomorrow should be a big giant like Telekom Srbija has become a huge potential for our country – said the acting director, Zoran Djordjevic.

He said that, seven or eight months before, he had had the first serious talk regarding the transformation of the Post of Serbia into a JSC.

– My wish and the wish of the finance minister is to do it in the best way possible, to show what it looks like now. The Post of Serbia is transforming in order to function much better, to adapt to the new market circumstances and to be a modern company. The workers will be the least affected by it, it will affect us, the management, the Government, more, because there are many segments that should be done – from strategic documents, normative-legal acts, reorganization, systematization, job valuation, technology and digitization – Djordjevic emphasized in his interview for RTS.