BEOGRAD - Zvanični srednji kurs dinara prema evru iznosiće danas 117,3578 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na sredu objavila je Narodna banka Srbije.

Dinar će prema evru biti na istom nivou kao pre mesec dana, a na godišnjem nivou jači za 0,2 odsto.
Indikativni kurs dinara prema dolaru jači je za 0,7 odsto i iznosi 108,0245 dinara za dolar.

Deonicama na azijsko-pacifičkom tržištu trgovalo se mešovito u četvrtak nakon praćenja gubitaka na Wall Streetu tokom noći.
U Japanu su Nikkei 225 i Topix pali za 1,28 odsto odnosno 0,81 odsto nakon što je Japan zabeležio još jedan trgovinski deficit za decembar, dan nakon što je Banka Japana iznenadila tržišta zadržavši svoj raspon tolerancije krivulje prinosa nepromenjenim. Jen trenutno iznosi 128,43 u odnosu na američki dolar.
Južnokorejski Kospi porastao je za 0,37 odsto, dok je Kosdaq ostao nepromenjen. Australski S&P/ASX 200 porastao je za 0,57%.

Hongkonški Hang Seng indeks neznatno je pao. Shanghai Composite u kontinentalnoj Kini porastao je za 0,13 odsto, a Shenzhen Component pao je za 0,44 odsto.

Hong Kong i Australija trebali bi objaviti podatke o stopi nezaposlenosti za decembar odnosno oktobra do decembra.

Tokom noći na Wall Streetu su glavni berzovni indeksi posrnuli, a S&P 500 zabeležio je najgori dan u više od mesec dana.

Valute u azijsko-pacifičkom području ojačale su u četvrtak poslepodne, dan nakon što je Banka Japana objavila da će zadržati svoju kontrolu krivulje prinosa nepromenjenom.
Japanski jen nastavio je dalje jačati za 0,8 odsto i zadnji put se trgovao po 127,89 u odnosu na američki dolar.

Korejski won takođe je ojačao za gotovo 0,4 odsto jer je zemlja objavila planove za ukidanje obveznog procesa registracije za strane ulagače u deonice, potez koji se smatra daljnjim poticanjem inozemnih ulaganja.

Srbija je emitovala državne obveznice radi izmirenja obaveza po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu.
Time su regulisane obaveze Srbije u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, objavila je danas Uprava za javni dug Ministarstva finansija.
Ukupan iznos obeštećenja za oduzetu imovinu, koji će biti isplaćen kroz ove obveznice emitovane 13. januara, utvrđen je na osnovu rešenja o obeštećenju Agencije za restituciju, koja su postala pravnosnažna od 1. jula 2021. do 30. juna 2022. godine i iznosi nešto više od 40 miliona evra, a biće isplaćen emitovanim obveznica ročnosti pet, 10 i 12 godina.
Obeštećenje po osnovu emitovanih obveznica isplaćivaće se u serijama od 13. januara 2024. godine jednom godišnje, sve do dospeća obveznica zavisno od njihovih ročnosti, pa je za petogodišnje obveznice datum dospeća 13. januar 2028. godine, za desetogodišnje 13. januar 2033. a za dvanaestogodišnje obveznice 13. januar 2035. godine.

Korisnicima obeštećenja, čija rešenja Agencije za restituciju su postala pravnosnažna u periodu od 1. jula 2021. do 30. juna 2022. godine i koji su dostavili dokumentaciju o otvorenim računima, obveznice su upisane na vlasnički račun kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (CRHoV).

Onima koji nisu dostavili dokumentaciju o otvorenim računima, obveznice su upisane na privremeni račun kod CRHoV, pa je neophodno da što pre otvore odgovarajuće račune preko člana CRHoV, odnosno ovlašćene banke ili investicionog društva.

Iz Uprave za javni dug navode da će Ministarstvo finansija 31. marta isplatiti akontaciju u novcu korisnicima restitucije, onima čija su rešenja o obeštećenju postala pravnosnažna od 1. jula 2021. do 30. juna 2022. godine, i to 10 odsto od iznosa obeštećenja, a ne više od 10.000 evra po svim osnovama bivšeg vlasnika, u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije.