Srbija je juče emitovala evroobveznice denominovane u dolarima ročnosti pet i 10 godina, pri čemu je prikupljeno 1,75 milijardi dolara, uz najveće interesovanje investitora za srpske obveznice u istoriji, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali je ocenio da je Srbija postigla ogroman uspeh, jer su investitori pokazali veliko interesovanje za kupovinu srpskih državnih hartija od vrednosti, te da je tražnja bila čak šest puta veća od ponude.
Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali je ocenio da je Srbija postigla ogroman uspeh, jer su investitori pokazali veliko interesovanje za kupovinu srpskih državnih hartija od vrednosti, te da je tražnja bila čak šest puta veća od ponude.
Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali je ocenio da je Srbija postigla ogroman uspeh, jer su investitori pokazali veliko interesovanje za kupovinu srpskih državnih hartija od vrednosti, te da je tražnja bila čak šest puta veća od ponude.
Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali je ocenio da je Srbija postigla ogroman uspeh, jer su investitori pokazali veliko interesovanje za kupovinu srpskih državnih hartija od vrednosti, te da je tražnja bila čak šest puta veća od ponude.
Pritom, Srbija koristi hedžing, tj. korišćenja finansijskih derivata u svrhu zaštite od deviznog i kamatnog rizika, u skladu sa međunarodno prepoznatim ISDA standardima (International Swaps and Derivatives Ašociation).

Time se daje snažan podsticaj razvoju domaćeg finansijskog tržišta kroz primer aktivnog upravljanja finansijskim rizicima od strane Vlade Srbije.

- U protekle tri godine Ministarstvo finansija aktivno hedžuje svoj portfolio, te smo zabeležili i značajne uštede kako na kamatnim stopama, tako i na razlici u deviznom kursu prilikom otplate duga - rekao je ministar Mali.

On je dodao da globalna kriza, sukob u Ukrajini i energetska nestabilnost podižu cenu novca na tržištu, tako da ćemo morati da sačekamo kraj ove krize kako bismo opet došli do kamatnih stopa od dva odsto koje su nam bile dostupne 2021. godine.

Mali je dodao da su znatan porast kamatnih stopa i situacija u globalnoj ekonomiji pojačale pritisak čak i na Nemačku, koja ima najviši kreditni rejting u Evropi, AAA, i koja inače služi kao benčmark za izdavanje obveznica u evrima.
Prinosi na nemačkim obveznicama su porasli čak šest puta za poslednjih godinu dana.

Potpredsednik Vlade je istakao da je plan otplate i finansiranje obaveza napravljen proaktivno, kao i da se koristilo vreme niskih kamatnih stopa da se prevremeno otplate stari dugovi i fiksiraju kamate na kredite, tako da je sada prosečna stopa zaduživanja na portfolio javnog duga krajem godine iznosila 2,8 odsto, te će srpske javne finansije moći da iznesu nove cene na tržištu.

On je podsetio da je svet već tri godine u krizi, da je 2023. godina u kojoj će biti mnogo izazova, ali da su srpske javne finansije stabilne i spremne za prelivanje svetskih ekonomskih trurbulencija.

- U takvim vremenima najvažnije je da ste likvidni. Srbija ima novca na računu, imamo podršku međunarodnih institucija, što nam je u ovakvim godinama podrška za neophodnu stabilnost, koju želimo da očuvamo uz sve do sada postignute ekonomske rezultate - rekao je Mali.

Zaključio je da je jedan od prioriteta naše ekonomske politike efikasno upravljanje i kontrola javnog duga, te da će krajem meseca januara udeo javnog duga u BDP-u iznositi 50,2 odsto.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.3726 dinars for one euro on Friday, which is a slight change from Thursday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.2 pct y-o-y.

The dinars indicative exchange rate against the dollar was up by 0.1 pct to 108.5376 dinars for one dollar on Thursday.

The dinar was up against the dollar by 2.1 pct m-o-m and down by 4.6 pct y-o-y, rising by 1.5 pct relative to the beginning of the year.

Cene srebra mogle bi ove godine dostići devetogodišnji maksimum od 30 USD po unci - što bi moglo nadmašiti cene zlata.

Nedovoljne zalihe srebra kao i njegova tendencija da bude bolji od zlata u razdobljima visoke inflacije ključni su pokretači koji podržavaju izglede, rekli su analitičari za CNBC.

Poslednji put kad je spot srebro dotaklo je nivo od 30 USD za uncu bilo je u februaru 2013. godine, prema podacima o cenama na zatvaranju Refinitiva.

- Srebro je kroz istoriju donosilo dobitke od blizu 20% godišnje u godinama kada je inflacija visoka. S obzirom na to iskustvo i koliko je srebro i dalje jeftino u odnosu na zlato, ne bi bilo iznenađenje da se srebro ove godine kreće prema 30 USD za uncu, iako će to verovatno pružiti značajan otpor - rekla je Dženi Simpson, izvršna direktoka ABC Bulliona.

Promptne cene srebra dosegle su rekordnu visinu od 49,45 USD 1980. u pozadini stope inflacije od 13,5%, u odnosu na oko 4 USD 1976. godine, kada je stopa inflacije bila niža od 5,7%.

Poslednji put se ovim plemenitim metalom trgovalo 24,02 USD po unci, uz stopu inflacije od 6,5%.

- Srebro je u nestašici i postoji značajno smanjenje dostupnih fizičkih zaliha u fizičkim centrima Njujorka i Londona, više nego što se vidi u zlatu - rekao je Niki Shiels , rukovodilac strategije za metale u kompaniji za plemenite metale MKS Pamp.

Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu emitovala evroobveznice u ukupnoj vrednosti do 1,75 mlrd USD.

Kako se navodi na sajtu Narodne banke Srbije, izdate su evroobveznice ročnosti 5 u ukupnoj vrednosti od 750 mil USD uz kuponsku stopu od 6,25% i evroobveznice ročnosti 10 godina ukupne vrednosti 1 mlrd USD, uz kuponsku stopu od 6,50%.

- Kombinovana tražnja investitora za ovim hartijama premašila je tokom dana iznos od 11 mlrd USD, što predstavlja jasnu potvrdu poverenja međunarodnih investitora u dugoročno zdrave i održive ekonomske pokazatelje naše zemlje - navedeno je iz kabineta guvernera.

Emisije evroobveznica Srbije, kako se dalje navodi, mogu se okarakterisati kao veoma uspešne, naročito imajući u vidu sledeće parametre:

- Izuzetno visoka tražnja investitora (premašila 11 mlrd USD) – preko šest puta veća od nominalne vrednosti prodatih evroobveznica, pri čemu je interesovanje pokazalo oko 500 investitora iz celog sveta (SAD, Velike Britanije, Evrope i Azije)
- Smanjenje troškova finansiranja (zahtevane stope prinosa investitora) tokom aukcije za 45 baznih poena (0,45 %), što je značajnije smanjenje u poređenju sa uporedivim evroobveznicama zemalja iz okruženja, emitovanih tokom ovog meseca
- Međunarodni investitori su bili spremni da prihvate i nižu stopu na srpske hartije od "fer vrednovane" (negativan iznos premije za novu emisiju), odnosno da pristanu na nižu stopu od tržišne, za razliku od zemalja u regionu kod kojih su zahtevali dodatni prinos za novu emisiju.

Kako se dalje navodi, obaveze po osnovu emisije dolarskih evroobveznica odmah su konvertovane u obaveze u evrima. Time je pored smanjenja izloženosti deviznom riziku kretanja dolara prema evru, smanjen i faktički trošak zaduživanja Srbije.

Interesovanje za srpskim evroobveznicama na aukciji pokazalo je oko 500 investitora iz celog sveta, čime je postignuta značajna diversifikacija investitorske baze.

- Deo prikupljenih sredstava biće iskorišćen za otplatu postojećih dugova, dok bi drugi deo služio za obezbeđenje nastavka rasta naše ekonomije, pri čemu ni u jednom trenutku neće biti dovedena u pitanje održivost javnog duga - navodi se na sajtu NBS-a.

Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, Srbija je postigla odličnu kamatnu stopu, pogotovo uzimajući u obzir da je naša zemlja na tržištu kapitala prošla slično kao Mađarska, koja je članica Evropske unije i ima investicioni rejting, a bolje od Rumunije, koja takođe ima investicioni rejting i članica je EU.

Kako je naglasio, u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, prinosi na obveznicama su u proteklom periodu porasli, usled globalne ekonomske krize kao i rata u Ukrajini, čak 12, 4, odnosno 5 puta.

Mali je istakao da je plan otplate i finansiranje obaveza napravljen proaktivno, kao i da se koristilo vreme niskih kamatnih stopa da se prevremeno otplate stari dugovi i fiksiraju kamate na kredite, tako da je sada prosečna stopa zaduživanja na portfolio javnog duga krajem godine iznosila 2,8%, te će srpske javne finansije moći da iznesu nove cene na tržištu.

Kako je dodao, jedan od prioriteta naše ekonomske politike je efikasno upravljanje i kontrola javnog duga, te da će krajem januara udeo javnog duga u BDP-u iznositi 50,2%, navodi se na sajtu Vlade.

In the international financial market, Serbia has issued euro-denominated bonds worth a total of USD 1.75 billion.

According to the website of the National Bank of Serbia (NBS), euro-bonds with a maturity period of 5 years in the total amount of USD 750 million, with a coupon rate of 6.25%, and euro-bonds with a maturity period of 10 years, in the total amount of USD 1 billion, with a coupon rate of 6.50%, have been issued.

– The combined demand of investors for these securities exceeded the amount of USD 11 billion during the day, which is a clear confirmation of the trust of international investors in long-term healthy and sustainable indicators of our country – the governor’s cabinet said.

Serbia’s issues of euro-bonds, it is further said, can be characterized as very successful.

The interest in Serbian euro-bonds was expressed at the auction by around 500 investors from the whole world, whereby a considerable diversification of the investor base was achieved.

– A part of the collected funds will be used for the repayment of the existing debts, whereas another part would serve to secure the continued growth of our economy, whereby at no point will the sustainability of the public debt be brought into question – the NBS says on its website.