Američki dolar očekuje svežu najniži nivo u ovoj godini jer slabi ekonomski podaci i oštroumni komentari zvaničnika Federalnih rezervi sugerišu da je centralna banka možda na rubu usporavanja tempa povećanja kamatnih stopa. Bloombergov dolar spot indeks skliznuo je u ponedeljak 0,3 odsto, približivši se najnižem nivou od aprila prošle godine. U međuvremenu, evro je porastao za čak 0,4 odsto na 1,0903 dolara pre niza govornika Evropske centrlne banke u ponedeljak, uključujući predsednicu Christine Lagarde.

Zvaničnici Fed-a prošle nedelje su izneli argumente za još jedno smanjenje u kampanji centralne banke za pooštravanje nakon ekonomskih podataka uključujući pad maloprodaje i fabričke proizvodnje, s guvernerom Christopherom Wallerom, jednim od najstrašnijih u Fedu, koji je favorizirao stopu od četvrt boda pešačenje. Institucionalni ulagači, uključujući mirovinske fondove, osiguravajuća društva i uzajamne fondove, povećali su neto kratak dolar na najviše od juna 2021., prema najnovijim podacima Commodity Futures Trading Commission.

BEOGRAD - Er Srbija od danas do 5. februara nudi avio-karte po sniženim cenama za više od 40 destinacija u regionu i Evropi.

Najjeftinije karte se mogu kupiti po početnoj ceni od 39 po smeru, za putovanja u periodu od 1. februara do 1. aprila, saopštio je srpski avio-prevoznik.
Avio-karte do Banjaluke, Barselone, Atine, Tivta, Podgorice, Zagreba, Soluna, Bukurešta, Skoplja, Sofije, Tirane, Sarajeva, Ljubljane, Malte i Budimpešte moguće je kupiti po ceni od 39 evra po smeru.

Na svetskim su tržištima cene nafte porasle i prošle nedelje, druge zaredom, jer trgovci očekuju rast kineske potražnje, dok su zabrinutosti u vezi recesije u zapadnim ekonomijama bile u drugom planu.
Cena barela na londonskom tržištu porasla je prošle nedelje 2,8 posto, na 87,63 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 1,8 posto, na 81,30 dolara, prenosi Hina.
Rast cena drugu nedelju zaredom ponajviše se zahvaljuje očekivanjima da će, nakon ukidanja strogih kovid mera, ubrzati rast kineske ekonomije što će potstaknuti i potražnju za naftom, s obzirom da je Kina najveći svetski uvoznik “crnog zlata”.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) prognozira da će, zahvaljujući Kini, globalna potražnja za naftom u ovoj godini dosegnuti rekordnih 101,7 miliona barela dnevno, a kineski oporavak očekuje i Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEC).

“Mnogi trgovci veruju da ćemo svedočiti snažnijoj potražnji iz Kine, budući da iz dana u dan ukida kovid mere”, rekao je Naeem Aslam iz Avatradea.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.3646 dinars for one euro on Monday, which is a slight change from Friday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is down by 0.1 pct against the euro m-o-m and up by 0.2 pct y-o-y.
The dinars indicative exchange rate against the dollar was down by 0.1 pct to 108.4500 dinars for one dollar on Friday.

The dinar was up against the dollar by 2.0 pct m-o-m and down by 4.3 pct y-o-y, rising by 1.6 pct relative to the beginning of the year.

Evropska centralna banka (ECB) biće agresivnija nego što se pre mislilo u svojoj kampanji pooštravanja, dodajući još 50 baznih bodova svojoj stopi na depozite 2. feburara, dok nastavlja svoju borbu protiv neobuzdane inflacije, pokazalo je istraživanje Reutersa.
Iako centralna banka eurozone podiže stope najbržim tempom u istoriji, do sada nije uspela da dovede inflaciju ni blizu cilja od 2 odsto. Cene su porasle 9,2 odsto u decembru u odnosu na prethodnu godinu, pokazali su službeni podaci prošle nedelje.
Predsednica ECB-a Kristin Lagard i njeno Upravno veće podići će kamatnu stopu na 2,50 odsto 2. februara, očekuje 55 od 59 ekonomista u anketi od 13. do 20. janaura. Verovatno će to pratiti s još jednim povećanjem od 50 baznih bodova u martu.

Centralna banka zatim će dodati 25 baznih bodova sledećeg tromesečja pre pauze, dajući terminalnu stopu u trenutnom ciklusu od 3,25 odsto, što je najviše od kraja 2008. U anketi u decembru, stopa je krajem marta postavljena na 2,50 odsto.
Na pitanje kako su rizici bili iskrivljeni u njihovim predviđanjima stope terminalnih depozita, više od dve trećine ispitanika, 23 od 33, reklo je da je verovatnije da će završiti više nego niže nego što trenutno očekuju.

“Rizik je da će oni zapravo biti agresivni kao što su tvrdili. Lagard i drugi rekli su da su u dugom roku gde ćemo podići stope na sastanku do sastanka 2023.”, rekla je Silke Tober s Instituta za makroekonomsku politiku (IMK).
“To je vrlo jasan rizik, ali mislim da bi to bila greška”

Očekuje se da će stopa refinansiranja sledeće nedelje porasti za 50 baznih bodova na 3,00% i dosegnuti vrhunac od 3,50% u martu.

(Rojters/See Biz)