Azijsko-pacifička tržišta započela su nedelju padom jer ulagači očekuju ključne ekonomske podatke iz Kine i Japana ove nedelje. Pre svega, Kina će u sredu objaviti podatke o bruto domaćem proizvodu za treće tromesečje. Ekonomisti koje je anketirao Reuters očekuju rast od 4,4 odsto na godišnjem nivou, što je pad sa 6,3 odsto u prethodnom kvartalu.
Narodna banka Kine ostavila je svoju jednogodišnju stopu za srednjoročne zajmove nepromenjenom na 2,50 odsto, kao što se očekivalo.
Septembarski podaci o inflaciji u Japanu očekuju se u petak, koji će doći uoči sastanka centralne banke o monetarnoj politici 30. i 31. oktobra.

Centralna banka Južne Koreje takođe će objaviti svoju odluku o stopi u četvrtak. Banka Koreje držala je stope stabilnima pet sastanaka zaredom na 3,5 odsto od februara.

U Australiji je S&P/ASX 200 pao 0,35 odsto na 7.027,90, dok je novozelandski indeks S&P/NZX 50 zatvorio 0,71% niže na 11.185,08.

Japanski Nikkei 225 pao je 1,95 odsto, dok je Topix pao 1,52 odsto. Južnokorejski Kospi indeks pao je 1 odsto.

Hongkonški Hang Seng indeks pao je za 0,50 posto, dok je kineski referentni indeks CSI 300 pao za 0,63 posto.
U petak su u SAD-u sva tri glavna indeksa završila dan mešovito, pod pritiskom skoka cena nafte i rastućih inflacijskih očekivanja, dok je Wall Street završio nestabilno nedelju.

Indeks S&P 500 pao je za 0,50 odsto, dok je tehnološki bogat Nasdaq Composite izgubio 1,23 odsto. Dow Jones Industrial Average bio je izvanredni, porastao je za 0,12 odsto.

Iako je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izrazila očekivanja da će Elektroprivreda Srbije "energetske potrebe građana i privrede Srbije pokriti iz svoje proizvodnje", stručna javnost ne deli njen optimizam po tom pitanju, ali i dodaje da će u slučaju da tokom zime uvoz iz inostranstva bude nužan ipak biti manji nego pre dve godine kada se zemlja suočila sa kolapsom elektroenergetskog sistema.

Ministarka Đedović Handanović izjavila je da se remonti u EPS-u privode kraju, a da se na deponijama tog preduzeća nalazi 2,3 miliona tona uglja.

– Očekujemo da EPS energetske potrebe građana i privrede Srbije pokrije iz svoje proizvodnje i osigura bezbedno snabdevanje – kazala je Dubavka Đedović Handanović.

U EPS-u za Danas kažu da su pripreme kapaciteta za novu zimsku sezonu urađene po planu i da je "sistem spreman da i u narednom periodu obezbedi sigurnost i stabilnost snabdevanja električnom energijom potrošaća u Srbiji".

– Na deponijama termoelektrana ovih dana zalihe uglja su 2,3 miliona tona, a njegova proizvodnja odvija se u skladu sa planom i raspoloživim resursima. U akumulacijama hidroelektrana je 600 gigavat-sati, što je takođe u skladu sa planiranim vrednostima. Tokom ove godine hidrološka situacija je povoljna i hidroelektrane EPS-a proizvele su 9.543 gigavatsati, što je za skoro 42% više u odnosu na prošlu godinu i to je maksimalna hidro proizvodnja u poslednje 23 godine – navode u Elektroprivredi Srbije.

Domaći stručnjaci za energetiku ističu da nije moguće garantovati da EPS tokom zime, ako ona bude jaka, neće biti prinuđen da uvozi struju.

Naime, poznato je da se u Srbiji značajan broj domaćinstava greje na struju jer nije priključen na sistem daljinskog grejanja niti na gasovodnu mrežu što u zimskoj sezoni u velikoj meri povećava potrošnju električne energije.

Novi blok B2 izgrađen u Termoelektrani Kostolac još nije otpočeo proizvodnju, a upravo ministarka Đedović Handanović je izjavila "da su potrebni dodatni napori i sredstva za otvaranje novih otkrivki i kopova, jer su ležišta složenija nego ranije".

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za Danas da garancije da će EPS u toku zimske sezone uspeti da proizvede dovoljne količine struje u svojim postrojenjima te da shodno tome neće morati da uvozi nedostajuću električnu energiju ne postoje.

– Ja bih naravno voleo da je tako nešto moguće, jer na taj način EPS ne bi morao da kupuje struju u inostranstvu koja je upravo najskuplja tokom zimskog perioda. Da li će biti uvoza zavisi prvenstveno od potrošnje električne energije. Objektivno gledano moglo bi se reći da će tokom zimskih meseci EPS možda ipak biti prinuđen da uvozi određene količine struje. Ono što se pouzdano može reči je da će te količine biti manje od onih koje su se u Srbiju uvozile u periodu 2021.-2022. godine. Takođe, u slučaju da se potreba za uvozom struje pojavi dobra vest je to što je njena trenutna cena znatno jeftinija nego što je bio slučaj prošle zime.


Primera radi, u decembru prošle godine cena struje na berzama iznosila je 260 EUR po megavat -satu dok se sad za decembar ove godine trguje po ceni od 138 EUR, a za januar po ceni od 153 EUR po megavat-satu – navodi naš sagovornik.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor takođe ističe da je na osnovu iskustva iz proteklih zimskih sezona nemoguće tvrditi da uvoza struje iz inostranstva u ovoj sezoni neće biti.

– Struja se zimi znatno više troši nego u drugim periodima i garancija da će EPS uspeti da podmiri potrošnju građana i privrede iz svoje proizvodnje ne postoji. Iskustvo iz proteklog perioda je upravo suprotno. Međutim, ono što treba naglasiti je da se situacija u EPS-u popravila nakon smene Milorada Grčića sa pozicije direktora preduzeća, jer je u periodu dok je na njegovom čelu bio Miroslav Tomašević došlo do pomaka. U međuvremenu je EPS dobio i Nadzorni odbor kojim rukovode kadrovi iz Norveške čime su stvoreni preduslovi za uspešan poslovni oporavak i razvoj tog preduzeća – zaključuje sagovornik.

MARAKEŠ/BEOGRAD - Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković se tokom godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Markešu sastala s velikim brojem vodećih globalnih investitora, saopštila je danas centralna banka.

Investitorima je dat detaljan uvid u aktuelna makroekonomska kretanja u Srbiji i u postignute rezultate, a detaljno su objašnjene i makroekonomske projekcije.

Ona je istakla je da je privreda Srbije pokazala znatnu otpornost na negativne efekte višedimenzionalne krize na globalnom nivou, što se vidi i po: očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti, kojoj očuvana relativna stabilnost kursa dinara bitno doprinosi, rastu zaposlenosti i zarada, smanjenoj eksternoj neravnoteži, zahvaljujući rekordnom izvozu robe i usluga, nastavku visokog i diversifikovanog priliva stranih direktnih investicija, rekordnim deviznim rezervama zemlje, očuvanom kvalitetu aktive bankarskog sektora, održivoj opadajućoj putanji javnog duga.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.1851 dinars for one euro on Monday, which is a slight change from Friday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.1 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is down by 0.2 pct to 111.3080 dinars for one dollar.

The dinar is down by 1.2 pct against the dollar m-o-m and up by 7.7 pct y-o-y, and down by 1.0 pct relative to the beginning of the year.