Predsednik uprave NLB-a Blaž Brodnjak rekao je da želi da se region Zapadnog Balkana ujedini, po uzoru na Skandinaviju. NLB, kako je dodao u svim zemljama u kojima je prisutna ima više od 10% tržišnog udela, a Hrvatska iu dalje predstavlja neiskorišćeni potencijal zbog atraktivnosti tržišta. NLB stoga traži način da uspostavi poslovanje u Hrvatskoj, ali i u Albaniji.

- Hrvatska nije samo jedan od najvažnijih trgovinskih partnera, već i ekonomski i geografski most između naših tržišta. Za nas ne poslovati u Hrvatskoj znači biti nekompletan. Osim toga, godišnje u Hrvatskoj odmara 800.000 Slovenaca. Ima smisla i smisla pratiti i te tokove. Zaista bismo želeli da u jednom trenutku uspemo prevladati istorijske nesuglasice između dve države i da NLB počne poslovati i u Hrvatskoj, jer bi to bilo dobro za sve - Republiku Hrvatsku i njene stanovnike, kao i za NLB Grupu. Ako bismo tome dodali i Albaniju, jedini bismo pokrivali celi prostor Zapadnog Balkana - kaže Brodnjak u intervjuu za Delo.

On je istakao da žele ponovno povezati sva tržišta bivše zajedničke države i sva tržišta Zapadnog Balkana.

- To je naša vizija, ali nam nedostaju dva tržišta, Hrvatska i Albanija - naveo je Brodnjak.

Narodna banka Kine (PBoC) i Centralna banka Saudijske Arabije potpisale su sporazum o razmeni valuta, odnosno valutnom svopu, objavila je Narodna banka Kine.

Vrednost aranžmana iznosi 50 milijardi kineskih juana ili 26 milijardi saudijskih rijala, odnosno 6,93 milijarde američkih dolara.

"Uspostavljanje bilateralnog aranžmana o razmeni valuta između Kine i Saudijske Arabije pomoći će jačanju finansijske saradnje dveju zemalja, proširitii upotrebu lokalnih valuta i promovisati trgovinu i investicije", navedeno je u saopštenju PBoC.

Na teritoriji Vojvodine će se u narednom periodu rekonstruisati skoro 400km pruga, u saradnji sa kompanijama iz NR Kine.

Vojvodina je tokom poslednje tri godine svedok izgradnje i obnove, ne samo lokalnih, regionalnih i auto-puteva, izgradnje najdužeg tunela u Srbiji (deo Fruškogorskog koridora), već i ozbiljne železničke infrastrukture koja novom, savremenom brzom prugom spoja Beograd i Novi Sad za samo 30 minuta, a do kraja sledeće godine i Suboticu.

Planirane su rekonstrukcije postojećih pruga Pančevo-Zrenjanin-Čoka-Subotica, zatim pruga od Subotice do Sombora, zatim pruga od Sombora preko Bogojeva do Novog Sada, kao i pružni pravac od Vrbasa do Sombora.

Modernizacijom i rekonstrukcijom postojećih pruga u Vojvodini povećaće se mobilnost građana, i razvoj privrede, kao i bezbednost u putničkom i terenom saobraćaju u Vojvodini.

Važno je napomenuti da će se pored rekonstrukcije pruge, raditi i postavljanje panela za zaštitu od buke na svim prugama koje prolaze kroz naseljena mesta.

U planu su rekonstrukcije sledećih pružnih pravaca:

Vrbas – Sombor 53 km

Pančevo – Subotica 200 km

Novi Sad – Bogojevo 77 km

Bogojevo – Sombor – Subotica 93 km

Trenutno se gradi 108km brze pruge od Novog Sada do Subotice – Kelebije (nastavak pravca brze pruge od Beograda do Novog Sada). Predviđeno je da se izgradi 12 stanica na pruzi, 13 mostova, 31 propust, 3 denivelisana ukrštaja, 54 putna prelaza u nivou, 11 podvožnjaka, 27 nadvožnjaka, 2 pešačko-biciklistička pothotnika, a najznačajniji arhitektonski objekti su stanične zgrade u Novom Sadu i Subotici.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture trenutno rekonstruiše 1.700km pruga u Srbiji. Neke od ovih pruga su starije od 40 godina, i u njih tokom svih ovih godina nije ulagano.

Sada, kada je država Srbija finansijski stabilna, uprkos ekonomskim izazovima izazvanim sukobima u svetu, a pre toga pandemijom, moguće je da se nakon četiri decenije ponovo ulaže u železničku infrastrukturu. Trenutno u Srbiji postoji 3.400km pruga.

Srbija danas ima 75 kilometara brze pruge, a u narednih 10 godina imaće ih gotovo 10 puta više, preko 700 kilometara, što je više od mnogih zemalja Evropske unije, a sasvim izvesno najviše na Balkanu.

Ulaganje u budućnost železničkog saobraćaja

Treba napomenuti da se u Srbiji gradi i jedinstveni dipečerski centar u Makišu vredan 10 miliona evra. Iz ovog centra će se upravljati železničkim saobraćajem i tačno će se znati gde je koji voz na teritoriji čitave Srbije i kako bi se u svakoj eventualnoj incidentnoj situaciji, kakve se dešavaju svuda u svetu, reagovalo da bezbednost bude potpuna,

U ovoj godini radi se projektna dokumentacija za prugu Beograd–Niš, 230 kilometara, i Stara Pazova – Šid, 92 kilometra. To su takođe pruge velikih brzina, do 200 kilometara na sat.

Pored izgradnje savremene saobraćajne infrastrukture cilj je i unapređenje kompletnog transportnog sistema Srbije: modernizacija, uvođenje savremenih tehnologija u sve vidove saobraćaja i transporta, automatizacija, digitalizacija, kao i uvođenje IT tehnologija koje bi trebalo da integrišu usluge više vidova transporta u skladu sa potrebama korisnika i davalaca usluga, a sve u cilju ubrzanja i racionalizacije transportnog sistema i logističkih tokova.

Po prvi put Srbija ima brze vozove, odnosno brzu prugu od Beograda do Novog Sada, koja će uskoro biti produžena do Subotice. Koridor 10 se intenzivno izgrađuje.

Koridor 8, koji povezuje Albaniju, Severnu Makedoniju i Bugarsku, takođe se gradi. Jedan od najvećih grantova u istoriji Evropske unije odobren je upravo Srbiji za modernizaciju železničke pruge ka Nišu i dalje jednim krakom ka granici sa Severnom Makedonijom, i drugim ka Bugarskoj. Sve ovo donosi revoluciju u transportu.

Trenutno je uloženo 2,8 milijardi evra u realizaciju tekućih projekata.

Bez razvijene putne infrastrukture nije bilo moguće privući strane investitore, a Srbija je uspela da od 2012. godine izgradi više od 400km autoputeva i da trenutno gradi 490km. Sada je na red došla i železnica koja će spojiti trgovinske luke i srce Evrope, preko Srbije.

Napredak u izgradnji putne i železničke infrastrukture ne sme da stane, jer je to jedna od "žila kucavica" razvoja države.

„Rabobank”, specijalizovana holandska banka za hranu i agrobiznis, navela je u svojoj godišnjoj prognozi za 2024. da će ukupna inflacija cena hrane biti smanjena zbog pada cena ključnih sirovina, pošto uzgajivači povećavaju proizvodnju kao odgovor na visoke cene.

U međuvremenu, tražnja će se smanjivati jer se potrošači bore sa efektima visokih kamatnih stopa i inflacije.

Pad cene nekih proizvoda potencijalno će povećati profite u sektorima proizvodnje mleka, mesa i pekarstvu, saopštila je holandska banka.

– Uglavnom, očekujemo da ćemo videti niže cene poljoprivrednih proizvoda, što će ublažiti inflaciju hrane sa kojom se suočavaju potrošači – rekao je za „Fajnenšel tajms” Karlos Mera, šef sektora za poljoprivredne proizvode u „Rabobanku”.

Kako se navodi, cene hrane, na koje u velikoj meri utiču cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda, porasle su 2020. godine usled pandemije i iznova prošle godine jer je tržište reagovalo na rat Rusije i Ukrajine – jednog od najvećih svetskih izvoznika žitarica i uljarica.

Broj ljudi u svetu koji se suočavaju sa glađu porastao je na više od 735 miliona do 2022. godine, što je za 20 odsto više u poređenju sa 2019, prema podacima UN, pri čemu je Afrika najteže pogođena regija.

Širom sveta porasli su troškovi osnovnih namirnica, kao što su mleko i jaja, što je navelo mnoge države da nametnu kontrolu cena. Od tada je inflacija počela da pada u većini bogatih zemalja, ali je i dalje stabilna u mnogim delovima sveta.

Međutim, „Rabobank” očekuje da bi cene pšenice – osnovne hrane za milijarde ljudi, posebno u zemljama u razvoju, mogle da budu nestabilne jer svet ulazi u petu godinu deficita u globalnim zalihama žita, upozoravaju stručnjaci.

Od svih osnovnih poljoprivrednih proizvoda, proizvodnja pšenice suočava sa najvećom neizvesnošću u 2024.

Ovo će ostaviti svet zavisnijim od ruske žetve. Rusija bi mogao da odluči da prodaje samo „prijateljskim” zemljama ili da uvede druga ograničenja izvoza, rekao je Mera za „Fajnenšel tajms”.

BELGRADE – A total 3,113 construction permits were issued in Serbia in September 2023, which was a 7.9 pct increase relative to the same month of 2022.

According to figures released by the national statistical office RZS, 85.4 pct of the total permits were issued for buildings, while other structures made up the remaining 14.6 pct.

When it comes to permits for buildings alone, around 86 pct were issued for residential buildings and 14.1 pct for non-residential buildings, with pipelines and communications and power lines accounting for the majority (69.8 pct) of other structures, the RZS said.

The highest construction activity is expected in the South Banat district - 40.5 pct of the planned value of new structures - and the Belgrade, the South Backa, the Pomoravlje and the Zlatibor districts follow with 20.3 pct, 6 pct, 4.4 pct and 4 pct, respectively.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.2034 dinars for one euro on Monday, which is a slight change from Friday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.1 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is up by 0.6 pct to 107.3291 dinars for one dollar.

The dinar is up by 3.2 pct against the dollar m-o-m and by 5.4 pct y-o-y, and up by 2.6 pct relative to the beginning of the year.