Zamenik direktora za istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Milan Trajković kaže da su stabilizacija cena hrane, cena energenata, dobra poljoprivredna sezona, ali i akcija Bolja cena doprinele da imamo jednocifrenu inflaciju. Najavio je da bi međugodišnja inflacija trebalo do kraja 2024. godine da bude blizu tri odsto.

Posle godinu i po dana, inflacija u Srbiji ponovo je jednocifrena. Međugodišnje ona je 8,5%, a do kraja godine trebalo bi da se dodatno smanji. Šta je najviše uticalo na pad inflacije i šta nas očekuje u narednoj godini?

Zamenik direktora za istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Milan Trajković rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a da se inflacija smanjuje od marta, kada je bila oko 16 odsto, a na to utiče stabilizacija cena hrane i cena energenata.

- Ono što je doprinelo da imamo jednocifrenu inflaciju je svakako visoka baza prethodne godine. U oktobru protekle godine imali smo najvišu stopu mesečne inflacije 1,9%, a sada je 0,3% - naveo je Trajković.

Kako je istakao, i dobra poljoprivredna sezona, ali i akcija Bolja cena uticali su na smanjenje inflacije.

Bilo je potrebno pogledati i mesečnu stopu inflacije, kako kaže, od jula u narednih meseci je bila 0,3%, zatim 0,8% zbog povećanja cena energenata, ali je najavio u narednom periodu takođe niske stope mesečne inflacije.

- Srbija je odlučila da cene energenata povećava 2023. godine, a ne 2022. Srbija nije htela da pored rata u Ukrajini donosi odluke koje će uticati dodatno na neizvesnost. Opredeljenje je bilo da poveća cene energenata kasnije - naveo je Trajković.

Prema njegovim rečima, inflacija će do kraja godine biti oko osam odsto, nastaviće da se smanjuje i sredinom godine međugodišnja inflacija će se kretati četiri-pet procenata, a da se 2024. godina završi sa inflacijom od tri do četiri odsto, bliže stopi od tri.

Istakao je da svi faktori govore da se ne očekuje rast cena prerađene hrane. Jedini, kako kaže, razlog za povećanje cene hrane koji proizvođači mogu da iskoriste je povećanje minimalne cene rada i povećanje cena energenata od ove godine.

Minimalna zarada je pokrivala do sada oko 78% minimalne potrošačke korpe, a Trajković kaže da u sledećoj godini očekuje da će ona pokrivati 85-86% minimalne potrošačke korpe.

- Može da se desi da minimalna korpa bude niža od 55.000 i to bi onda značilo da će prvi put minimalna zarada pokriti 89-90% minimalne potrošačke korpe - kaže Trajković.

Predsednik uprave NLB-a Blaž Brodnjak rekao je da želi da se region Zapadnog Balkana ujedini, po uzoru na Skandinaviju. NLB, kako je dodao u svim zemljama u kojima je prisutna ima više od 10% tržišnog udela, a Hrvatska iu dalje predstavlja neiskorišćeni potencijal zbog atraktivnosti tržišta. NLB stoga traži način da uspostavi poslovanje u Hrvatskoj, ali i u Albaniji.

- Hrvatska nije samo jedan od najvažnijih trgovinskih partnera, već i ekonomski i geografski most između naših tržišta. Za nas ne poslovati u Hrvatskoj znači biti nekompletan. Osim toga, godišnje u Hrvatskoj odmara 800.000 Slovenaca. Ima smisla i smisla pratiti i te tokove. Zaista bismo želeli da u jednom trenutku uspemo prevladati istorijske nesuglasice između dve države i da NLB počne poslovati i u Hrvatskoj, jer bi to bilo dobro za sve - Republiku Hrvatsku i njene stanovnike, kao i za NLB Grupu. Ako bismo tome dodali i Albaniju, jedini bismo pokrivali celi prostor Zapadnog Balkana - kaže Brodnjak u intervjuu za Delo.

On je istakao da žele ponovno povezati sva tržišta bivše zajedničke države i sva tržišta Zapadnog Balkana.

- To je naša vizija, ali nam nedostaju dva tržišta, Hrvatska i Albanija - naveo je Brodnjak.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.2201 dinars for one euro on Tuesday, which is a slight change from Monday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.1 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is up by 0.2 pct to 107.1384 dinars for one dollar.

The dinar is up by 3.4 pct against the dollar m-o-m and by 6.5 pct y-o-y, and up by 2.8 pct relative to the beginning of the year.

Zvanični srednji kurs dinara za evro danas iznosi 117,2201 dinara, što je neznatna promena u odnosu na ponedeljak, objavila je Narodna banka Srbije.
Dinar će prema evru zadržati istu vrednost kao pre mesec dana, na godišnjem nivou biće jači za 0,1 odsto, a od početka godine jači za 0,1 odsto.
Indikativni kurs dinara prema dolaru danas je jači za 0,2 odsto i iznosi 107,1384 dinara za dolar.

Dinar je prema dolaru jači za 3,4 odsto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou je jači za 6,5 odsto, a od početka godine je ojačao za 2,8 odsto.

BEOGRAD - Beogradski ekonomski forum okupiće 28. i 29. novembra u Beogradu veliki broj učesnika, državne zvaničnike Srbije i zemalja iz regiona, kao i predstavnike međunarodne zajednice.

Form 23. po redu otvoriće, u hotelu Metropol palas, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, a u prvoj sesiji će govoriti predstavnik Delfskog ekonomskog foruma Simeon Tsomokos, predsednik Saveta stranih investitora Majk Mišel i predsednik Helenik biznis asocijacije Nikolaos Sliousaregko.

Takođe, na forumu će se obratiti ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacije Jelena Begović, ministar privrede Slobodan Cvetković, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ambasador SAD Kristofer Hil, ambasadorka Nemačke Anke Konrad, i ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson.