Nakon odluke da ograniči kamatne stope građanima Srbije sa stambenim evro kreditima, NBS u oktobru nije podizala referentnu kamatnu stopu. Istu odluku doneli su i FED, ECB, Banka Engleske i mnoge druge centralne banke sveta, tj. "cena novca" u oktobru je ostala ista. Rate za kredite u Srbiji su u međuvremenu pale i za po 60 evra, nakon što su za godinu i 3 meseca rasle i po 50 odsto, ali koliko će ovo dugo da traje?
Kako za "Blic Biznis" priča D.J. (40), njena kamata je od stupanja na snagu odluke NBS ispala niža nego što je rast kamata i počeo, a konkretnije: od početka oktobra je pala za oko 60 evra.
- Moja početna rata za kredit za stan bila je 249 evra, da bi se od jula 2022. godine popela na čak 348 evra. Tada sam uplatila potreban iznos za prevremenu otplatu kredita i rata mi je pala na 290 evra da bi nakon što je NBS ograničila kamate moja rata sada iznosila 234 evra, objašnjava nam sagovornica. Ali njeno nadanje da će kamate nastaviti silaznom putanjom opovrgavaju ekonomisti

"I dalje smo daleko od kraja povećanja kamatnih stopa"
Kako objašnjavaju stručnjaci za "Blic Biznis", da ipak postoji asimetrija monetarnih politika u svetu i da postoje svi mogući indikatori da smo i dalje daleko od kraja ciklusa povećanja kamatnih stopa. Takođe, sama činjenica da niko još uvek od centralnih banaka nije snizio kamate je jedan od najboljih pokazatelja makroekonomskih uslova u svetu.

- Ne bih rekao da se mi približavamo opet nekoj zoni jeftinijeg novca, odnosno popuštanju. Ipak je to samo pauza, koja može da traje još neko vreme, kaže za "Blic Biznis" Zoran Grubišić profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

- Centralne banke ipak nisu spustile kamatne stope, što je vrlo bitno naglasiti. Tek kad krene spuštanje i preokret u trendu, kako mi kažemo, možemo da pričamo o nekom putu za reklaksiranje monetarne politike ili za nekim povoljnijim kreditima ili signalima što se tiče povoljnijih kamatnih stopea. Ovo sada može da bude samo pauza. To je sve trenutno što rade centralne banke, prateći inflaciona očekivanja koja uglavnom dolaze sa svetskog tržišta, prvenstveno energenata i uopšte, globalne rizike. Sve se to analizra od strane centralnih banka i prate se ta "prelazna vremena", objašnjava Grubišić.
On zaključuje da je jedna od mogućnosti ta da centralne banke mogu i povećati kamate u narednom perriodu.

- Neki put se odluke centralnih banaka razlikuju, ovo se sada slučajno poklopilo da su sve donele iste odluke. Do kraja godine neće biti spuštanja kamatnih stopa, a da li će ostati na ovom nivou koji je prilično visok, to ni oni ne znaju unapred jer sve zavisi kako će tržište odreagovati, zaključuje Grubišić.

Đukić: Asimetrija monetarne politike FED i ECB je već dugo prisutna
Da se ipak monetarna politika ECB i FED drastično razlikuju i da je poklapanje u njihovim odlukama slučajno, misli i profesor Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

- Mora se posmatrati dinamika u različitim ravnima. Asimetrija monetarne politike FED-a i ECB-a je već dugo prisutna i evo dokaza za to. FED je doneo takvu odluku, to je tačno, ali je daleko od toga da je to kraj ciklusa povećanja kamatnih stopa američkog FED-a.
Profesor Đukić je naveo da postoje dva ključna argumenta za to.

-Prvo, vrlo dobri rezultati što se tiče rasta BDP-a. U trećem kvartalu američka privreda beleži rast od 3 procenta, uz procene da će tokom četvrtog kvartala 2023. taj rast biti 2 do 3 procenta. Prema tome, privreda SAD je daleko od toga da se približi recesiji. To je jedan od prvih indikatora koji ukazuje, kad se gleda na dugi rok, da je ovo samo kratka pauza koju FED čini, čekajući kakve će dalje implikacije imati vođena ekspanzivna fiskalna politika.

- Jako su bitni i dolazeći izbori, pri čemu FED pažljivo motri na inflatorna očekivanja. Kad god oseti da bi ta očekivanja mogla da se ponovo “povampire”, on stremi ka podizanju ključne kamatne stope da se taj fenomen leči koliko može. Ključni dokaz je izjava Pauel-a u delu svog izlaganja tokom nedavnog svedočenje u Kongresu, da “…smanjenja nisu u fokusu”, misleći na smanjenje kamatnih stopa.

Politika ECB je, kako kaže Đukić, potpuno nešto drugo:

-Proces normalizacije je krenuo kada je reč o dosadašnjim povećanjima kamatnih stopa. Međutim, privreda evrozone kuburi sa tim što je već utonula u recesiju. Poslednji podaci to govore, pre svega indeks menadžera nabavke pao je najniži nivo u poslednje tri godine, na 46, 6 odsto. Uprkos smanjenoj stopi inflacije koja donosi optimističku notu, rast cena je bio svega 2,9 odsto u oktobru, ostaje ozbiljni problem sa kojim se suočava privreda evrozone za razliku od američke, a to je da troškovni faktori guraju troškovnu inflaciju. Rekao bih da je ECB u totalnom procepu. Sva očekivanja tržišnih aktera idu u prilog tome da će ona zadržati postojeći nivo kamatne stope tokom 2024, ali ostaje otvoreno pitanje kako će ona tolerisati pritiske vezane za troškovnu inflaciju zbog rasta cena nafte, otežanog snabdevanja komponentama za finalne proizvode, itd. – objašnjava profesor.
Profesor Đukić je naveo da postoje dva ključna argumenta za to.

-Prvo, vrlo dobri rezultati što se tiče rasta BDP-a. U trećem kvartalu američka privreda beleži rast od 3 procenta, uz procene da će tokom četvrtog kvartala 2023. taj rast biti 2 do 3 procenta. Prema tome, privreda SAD je daleko od toga da se približi recesiji. To je jedan od prvih indikatora koji ukazuje, kad se gleda na dugi rok, da je ovo samo kratka pauza koju FED čini, čekajući kakve će dalje implikacije imati vođena ekspanzivna fiskalna politika.

- Jako su bitni i dolazeći izbori, pri čemu FED pažljivo motri na inflatorna očekivanja. Kad god oseti da bi ta očekivanja mogla da se ponovo “povampire”, on stremi ka podizanju ključne kamatne stope da se taj fenomen leči koliko može. Ključni dokaz je izjava Pauel-a u delu svog izlaganja tokom nedavnog svedočenje u Kongresu, da “…smanjenja nisu u fokusu”, misleći na smanjenje kamatnih stopa.

Politika ECB je, kako kaže Đukić, potpuno nešto drugo:

-Proces normalizacije je krenuo kada je reč o dosadašnjim povećanjima kamatnih stopa. Međutim, privreda evrozone kuburi sa tim što je već utonula u recesiju. Poslednji podaci to govore, pre svega indeks menadžera nabavke pao je najniži nivo u poslednje tri godine, na 46, 6 odsto. Uprkos smanjenoj stopi inflacije koja donosi optimističku notu, rast cena je bio svega 2,9 odsto u oktobru, ostaje ozbiljni problem sa kojim se suočava privreda evrozone za razliku od američke, a to je da troškovni faktori guraju troškovnu inflaciju. Rekao bih da je ECB u totalnom procepu. Sva očekivanja tržišnih aktera idu u prilog tome da će ona zadržati postojeći nivo kamatne stope tokom 2024, ali ostaje otvoreno pitanje kako će ona tolerisati pritiske vezane za troškovnu inflaciju zbog rasta cena nafte, otežanog snabdevanja komponentama za finalne proizvode, itd. – objašnjava profesor.
Profesor Đukić je naveo da postoje dva ključna argumenta za to.

-Prvo, vrlo dobri rezultati što se tiče rasta BDP-a. U trećem kvartalu američka privreda beleži rast od 3 procenta, uz procene da će tokom četvrtog kvartala 2023. taj rast biti 2 do 3 procenta. Prema tome, privreda SAD je daleko od toga da se približi recesiji. To je jedan od prvih indikatora koji ukazuje, kad se gleda na dugi rok, da je ovo samo kratka pauza koju FED čini, čekajući kakve će dalje implikacije imati vođena ekspanzivna fiskalna politika.

- Jako su bitni i dolazeći izbori, pri čemu FED pažljivo motri na inflatorna očekivanja. Kad god oseti da bi ta očekivanja mogla da se ponovo “povampire”, on stremi ka podizanju ključne kamatne stope da se taj fenomen leči koliko može. Ključni dokaz je izjava Pauel-a u delu svog izlaganja tokom nedavnog svedočenje u Kongresu, da “…smanjenja nisu u fokusu”, misleći na smanjenje kamatnih stopa.

Politika ECB je, kako kaže Đukić, potpuno nešto drugo:

-Proces normalizacije je krenuo kada je reč o dosadašnjim povećanjima kamatnih stopa. Međutim, privreda evrozone kuburi sa tim što je već utonula u recesiju. Poslednji podaci to govore, pre svega indeks menadžera nabavke pao je najniži nivo u poslednje tri godine, na 46, 6 odsto. Uprkos smanjenoj stopi inflacije koja donosi optimističku notu, rast cena je bio svega 2,9 odsto u oktobru, ostaje ozbiljni problem sa kojim se suočava privreda evrozone za razliku od američke, a to je da troškovni faktori guraju troškovnu inflaciju. Rekao bih da je ECB u totalnom procepu. Sva očekivanja tržišnih aktera idu u prilog tome da će ona zadržati postojeći nivo kamatne stope tokom 2024, ali ostaje otvoreno pitanje kako će ona tolerisati pritiske vezane za troškovnu inflaciju zbog rasta cena nafte, otežanog snabdevanja komponentama za finalne proizvode, itd. – objašnjava profesor.

Većina azijsko-pacifičkih tržišta zabeležila je pad u burnom trgovanju u sredu, produživši pad od prethodne sednice, dok su ulagači probavili istraživanje pozitivnog poslovnog raspoloženja iz Japana.
U utorak su se južnokorejske deonice povukle za više od 2 odsto u odnosu na rast od ponedeljka, dok su američka tržišta prekinula svoje najduže dobitne nizove u gotovo dve godine.
Anketa Reuters Tankan pokazala je da se poslovno poverenje japanskih proizvođača poboljšalo prvi put od avgusta, a raspoloženje u uslužnom sektoru poraslo je drugi mesec, naglašavajući izazovne izglede usred mestimičnog ekonomskog oporavka.

Japanski Nikkei 225 pao je 0,12%, dok je Topix pao 0,95%.

U Južnoj Koreji Kospi je pao 0,53%, a Kosdaq 0,89%. Kospi je bio na putu da izbriše gotovo polovinu svojih dobitaka od ponedeljka kada je zemlja ponovno uvela zabranu kratke prodaje.

Australski S&P/ASX 200 zatvorio je 0,26% više na 6.995,40.

Hongkonški Hang Seng indeks pao je za 0,11 posto, dok je kineski indeks CSI 300 pao za 0,16 posto.
Glavni indeksi Wall Streeta zaključili su s rastom u utorak, a S&P 500 i Nasdaq Composite ostvarili su svoje najduže nizove dobitaka u gotovo dve godine.

S&P 500 zatvorio je 0,28% više, dok je Nasdaq skočio 0,9%. Dow Jones Industrial Average porastao je 0,17% pri zatvaranju.

S&P 500 porastao je sedmi dan zaredom, prvi put od osmodnevnog niza dobitaka u novembru 2021. Nasdaq je ostvario osmodnevni rast po prvi put od prekida niza od 11 dana u novembru 2021. Dow je porastao za sedmu uzastopnu sesiju za svoj najduži niz od jula.

Na Wall Streetu je danas S&P 500 indeks porastao sedmi dan zaredom, što je njegov najduži pozitivni niz u dve godine, jer ulagači veruju da američka centralna banka više neće povećavati kamatne stope.
Dow Jones ojačao je 0.17 posto, na 34.152 pena, dok je S&P 500 porastao 0.28 posto, na 4378 poena, a Nasdaq indeks 0.90 posto, na 13.639 poena.
Američka centralna banka završila ciklus povećanja kamata
Zahvaljujući uverenju ulagača da je američka centralna banka završila ciklus povećanja kamata, prošle nedelje su berzovni indeksi zabeležili najveći nedeljni skok u ovoj godini, a pozitivan niz nastavljen je i na početku ove nedelje.

S&P 500 porastao je juče sedmi dan zaredom, a Nasdaq indeks osmi dan zaredom, što je njihov najduži pozitivni niz od novembra 2021. godine.

Jučerašnji rast S&P 500 i Nasdaq indeksa ponajviše se zahvaljuje usponu cena deonica Amazona, Applea, Microsofta i još nekih tehnoloških divova, na koje je pozitivno uticao pad prinosa na obveznice.

Zvaničnici Feda nisu signalizirali ni povećanje ni smanjenje kamata
U fokusu ulagača bile su i izjave nekoliko zvaničnika Feda, koji su bili vrlo oprezni. Nisu signalizirali ni dalje povećanje ni skorašnje smanjenje kamata.

Njihove poruke mogu se svesti na to da ekonomija i dalje snažno raste, što znači da bi se mogla izbeći recesija. Ali, inflacija je i dalje vrlo visoka, pa se čekaju novi podaci koji će pokazati treba li dodatno prilagoditi monetarnu politiku. Danas i sutra govorit će predsednik Feda Jerome Powell.

- Danas je glavna priča bila da je ciklus povećanja kamata završen, a juče da možda još nije. Powell će verovatno ostaviti otvorena vrata za daljnje povećanje kamata, kaže Ken Polcari, partner u kompaniji Kace Capital Advisors.

Više od godinu dana kretanja na tržištu ponajviše su zavisila o spekulacijama kada će centralne banke zapadnih zemalja završiti ciklus povećanja kamata i na kojim će nivoima kamata taj ciklus završiti.

Ubuduće će se, pak, najviše spekulisati o tome na koje će nivoe i u kojem razdoblju kamate biti spuštene. A na evropskim se berzama juče trgovalo oprezno. Londonski FTSE indeks oslabio je 0.10 posto, na 7410 bodova, a pariški CAC 0.39 posto, na 6986 poena. Frankfurtski DAX ojačao je, pak, 0.11 posto, na 15.152 poena.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.1822 dinars for one euro on Wednesday, which is a slight change from Tuesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.1 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is down by 0.2 pct to 109.6390 dinars for one dollar.

The dinar is up by 1.4 pct against the dollar m-o-m and by 6.9 pct y-o-y, and up by 0.5 pct relative to the beginning of the year.