Vlada Bugarske obustaviće porez na tranzit ruskog gasa koji prolazi kroz tu zemlju, a što se tiče i Srbije.
Reč je o nametu koji je na snazi od sredine oktobra a koji je izazvao je osude Srbije i Mađarske koje dobijaju gas tranzitnim gasovodom iz Bugarske strahujući da bi dodatne troškove platili potrošači ili da bi Gasprom mogao da u potpunosti prekine protok gasa.
Srbija i Mađarska su se zvanično obratile Evropskoj komisiji o čemu je je govorila i ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović:

"To je prekogranični projekat, koji je međunarodni gasovod u dva pravca. Što se Bugarske tiče i takse – to je važno pitanje, to je političko pitanje i svakako je na stolu. Mađarska je pokrenula upit ka EU za koji rok još teče. Mađarska je članica EUiI smatra da je uvođenje ovih taksi bilo protivno ovim evropskim pravilima. Imamo neke primere gde su takve odluke u prošlosti obustavljene, pa možemo da se nadamo da će isti principi biti primenjeni i ovog puta. Mi smo se obratili energetskoj zajednici, čiji smo član iI ona je taj upit uputila isto EK – istog smo stava, delimo isti stav", navela je Đedović.

Vladajuća koalicija Bugarske postavila je planove za ukidanje kontroverzne takse na tranzit ruskog gasa preko njene teritorije, jer balkanska nacija nastoji da poboljša veze sa kolegama iz Evropske unije i pridruži se šengenskoj zoni za putovanja bez viza.

Vladin potez u oktobru da uvede namet za smanjenje profita ruskog Gazprom izazvao je zabrinutost zbog visokih cena i poremećaja u snabdevanju širom jugoistočne Evrope. Dok Bugarska tek treba da naplati od klijenata svog mrežnog operatera, mađarske vlasti su to označile kao „neprijateljski korak“ i pozvale na istragu EU o toj odluci.

Bugarska će izmeniti zakone kako bi opozvala porez sve dok ne pronađe pristup širom EU za njegovu primenu, rekli su novinarima u ponedeljak Bojko Borisov i Kiril Petkov, obojica bivši premijeri, a sada lideri dve najveće stranke u zemlji.
„Ne bi trebalo da propustimo ovu šansu zbog poreza“, rekao je Borisov. „Dobrosusedski odnosi su uvek vladali, tako će i ostati", naveo je on.

Sofija već dugi niz godina nastoji da se pridruži šengenskoj zoni, ali je za tu odluku potrebno odobrenje svih članica EU. Holandija i Austrija oklevaju da prihvate Bugarsku, navodeći njene probleme sa vladavinom zakona i kontrolom granica.

Predviđeno je da se o predlogu Austrije razgovara sa bugarskim i rumunskim ministrima.

NJUJORK/FRANKFURT/MOSKVA - Evropski berzanski indeksi su danas uglavnom u porastu, kao i cene nafte, zlata i pšenice.

Indeks frankfurtske berze DAX je danas u 10.20 sati porastao na 16.810,45 poena, kao i londonski FTSE 100 - na 7.595,03 poena i francuski CAC 40 - na 7.570,04 poena, dok je moskovski MOEX pao na 3.014,69 poena.

Vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones je pre današnjeg otvaranja berzi u SAD skočila na 36.404,93 poena, kao i vrednost indeksa S&P 500 - na 4.622,44 poena i vrednost indeksa Nasdaq - na 14.432,49 poena.

Odbor poverilaca čačanske Fabrike reznog alata (FRA) dao je saglasnost na postignutu cenu od 531 milion dinara, koliko je ponudio valjevski King Komerc, čime je ova čačanska fabrika prodata iz četvrtog pokušaja.
Poslednja 3 puta kada je ova fabrika bila na prodaju, javna nadmetanja proglašena su neuspelima, jer je najviša postignuta cena bila manja od 50 odsto procenjene vrednosti. Ni ova četvrta ponuđena suma nije viša od 50 odsto od procenjene vrednosti, ali su se ovoga puta članovi Odbora poverilaca saglasili sa postignutom cenom.
Inače, procenjena vrednost imovine Fabrike reznog alata je 1,18 milijardi dinara.

FRA, čiji je većinski vlasnik bila država, a od 2015. je Uredbom republičke vlade proglašena za preduzeće od posebnog značaja za odbrambenu industriju, prestala je da radi u avgustu 2021. godine.
Postupak stečaja nad FRA je Privredni sud u Čačku pokrenuo januara 2022. godine, zbog blokade računa od 3,4 milijarde dinara i velikih dugovanja prema poveriocima, a pošto u zakonskom roku od 90 dana niko nije podneo plan reorganizaicje fabrike, proglašen je bankrot.

FRA je osnovana 1953, od kada je proizvodila alate, a deo fabričkih pogona bavio se proizvodnjom i za vojnu industriju. Ta fabrika je u bivšoj Jugoslaviji bila vodeća u proizvodnji reznih alata, koje je prodavala na domaćem i svetskom tržištu i u to vreme zapošljavala je oko 4.500 radnika.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.1752 dinars for one euro on Tuesday, which is a slight change from Monday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.1 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is steady at 108.7776 dinars for one dollar.

The dinar is up by 1.0 pct against the dollar m-o-m and by 2.5 pct y-o-y, and up by 1.3 pct relative to the beginning of the year.