Španska modna kompanija "Mango" planira da do 2026. godine otvori 500 novih prodavnica na ključnim tržištima poput Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Francuske, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i Indije te u matičnoj zemlji, objavila je kompanija predviđajući skok prodaje u ovoj godini.
Rival španskom "Inditeksu", vlasniku "Zare", izvestio je da će ovu godinu zaključiti s prihodima povećanim za 12 odsto u odnosu na 2022. godinu, na preko tri milijarde evra, poduprtim ulaskom brenda "Mango" u američke savezne države Teksas, Džordžiju i Kaliforniju.
Širenje poslovanja, u sklopu trogodišnjeg strateškog plana koji će biti predstavljen u martu , sledi njegov povratak u Sjedinjene Države nakon dva neuspela pokušaja, gde planira do iduće godine udvostručiti broj trgovina na 40.

"Mango" je ove godine otvorio 130 novih trgovina i obnovio još 80 te sada broji oko 2700 prodajnih mesta na ukupno 115 tržišta.
Nadalje, iz te porodične kompanije izvestili su da će u svoj upravni odbor imenovati još četiri nezavisna člana, uključujući Marca Puiga, predsednika španske kozmetičke grupe "Puig", vlasnika brendova kao što su "Carolina Herrera", "Paco Rabane" i "Charlotte Tilbury". Puig, čija kompanija razmišlja o inicijalnoj javnoj ponudi, ne preuzima udeo u "Mangu", koji je pre 40 godina u Barseloni osnovao Isak Andic, trenutno njegov neizvršni predsednik.

"Mango" će od marta proširiti upravni odbor na devet članova kako bi ojačao svoje korporativno upravljanje, stoji u saopštenju . Među ostalim novim članovima uprave su profesor "IESE Business Schoola" Žordi Canals, partner AZ Capitala Jorge Lucaya i Jordi Constans, direktor raznih nacionalnih i međunarodnih kompanija.
Takođe, "Mango" je objavio da je njegov glavni izvršni direktor Toni Ruiz postao deoničar nakon kupnje pet odsto udela u kompaniji.

Podsetimo, Mango je u januaru 2020. godine zatvorio radnje u Srbiji.

KfW Razvojna banka i Erste banka Srbija potpisale su ugovor o kreditnoj liniji u ukupnoj vrednosti od 30 mil EUR za podršku zelenim inicijativama i razvoju konkurentnosti mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP) i poljoprivrednih gazdinstava u ruralnim oblastima Srbije.

Sredstva za ovaj projekat Vlada Nemačke odobrila je Republici Srbiji. Nemačka saradnja, na taj način, preko KfW-a, želi da podrži ciljeve Vlade Srbije u promovisanju zelenih investicija, kao i mikro, malih i srednjih preduzeća u ruralnim područjima.

Tranša od 10 mil EUR biće usmerena na finansiranje investicija za unapređenje efikasnosti korišćenja prirodnih resursa, recikliranje resursa i smanjenje štetnih emisija u cilju zaštite životne sredine. Iz ove tranše, Erste banka će odobravati kredite mikro, malim i srednjim preduzećima, poljoprivrednim gazdinstvima i lokalnim samoupravama, koji po uspešnom završetku projekta imaju mogućnost da ostvare pravo na bespovratna sredstva u vrednosti od 10% iznosa kredita.

Druga tranša, u vrednosti od 20 mil EUR, namenjena je za različite vidove investicija u jačanje konkurentnosti ruralnih sredina, takođe kroz kreditiranje mikro, malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednih gazdinstava.

- Zahvaljujući tome što delimo iste vrednosti sa našim partnerom KfW-om kada su ESG principi u pitanju, obezbedili smo lakši pristup povoljnijim izvorima finansiranja za naše klijente. Zelene investicije su investicije u budućnost i obaveza su ne samo svake kompanije, već i svakog stanovnika ove planete kao doprinos očuvanju životne sredine. S druge strane, obezbeđivanjem jednakih mogućnosti za razvoj na čitavoj teritoriji Srbije pomažemo ne samo da se smanji nejednakost, već i da se kreiraju uslovi za bolji život i van najvećih gradova - izjavila je Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste banke.

- Podrška zelenom i ruralnom finansiranju jedan je od glavnih ciljeva Nemačke razvojne saradnje u Srbiji i uvereni smo da smo sa našim dokazanim partnerom, Erste Bankom, na pravom putu da taj cilj ostvarimo. Ovaj novi sporazum deo je zajedničkih programa sa Vladom Srbije koji će pružiti dodatnu podršku srpskoj privredi i finansijskom sektoru u podsticanju socio-ekološke tranzicije i pripremi mikro, malih i srednjih preduzeća za ulazak na tržišta EU - rekao je Ridiger Hartman, direktor beogradske kancelarije KfW-a.

KfW je nemačka razvojna banka i jedna od vodećih globalnih razvojnih banaka. Osnovana je 1948. godine i 80% je u vlasništvu savezne vlade i 20% u vlasništvu saveznih država. Poslovni sektor KfW Razvojne banke realizuje projekte finansijske saradnje sa zemljama i ekonomijama u razvoju u ime Savezne Republike Nemačke. KfW Razvojna banka zapošljava oko hiljadu ljudi u svom sedištu u Frankfurtu na Majni i skoro 400 stručnjaka na preko 60 međunarodnih lokacija koji sarađuju sa partnerima širom sveta. Njihov cilj je borba protiv siromaštva, osiguranje mira, zaštita životne sredine i klime i promovisanje pravedne globalizacije. KfW je kompetentan i strateški savetnik za aktuelna pitanja razvojne politike.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.1753 dinars for one euro on Thursday, which is a slight change from Wednesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.1 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is steady at 106.7851 dinars for one dollar.

The dinar is up by 0.2 pct against the dollar m-o-m and by 3.5 pct y-o-y, and up by 3.2 pct relative to the beginning of the year.

LONDON - Upravni odbor Evropske banke za obnovu i razvoj usvojio je novu strategiju saradnje sa Srbijom, na kojoj će se bazirati njene inicijative u pogledu investicija i politike u narednih pet godina, a prioriteti su zelena energija, mala i srednja preduzeća i održiva infrastruktura.

Tri ključna prioriteta su ubrzanje zelene energetske tranzicije, povećanje konkurentnosti privatnog sektora, njegove produktivnosti i pristupa finansijama, kao i finansiranje održive infrastrukture i jačanje regionalne povezanosti, saopštio je EBRD.

U okviru prvog prioriteta, EBRD će se fokusirati na povećanje kapaciteta obnovljive energije, posebno putem dalje podrške vlastima kroz aukcije za električnu energiju iz vetro i solarnih elektrana, ali i uvođenjem obnovljivih izvora energije u sisteme daljinskog grejanja.