Tržišta Azije i Pacifika su pala svuda, odražavajući poteze na Wall Streetu dok su ulagači procenjivali trgovinske podatke iz Kine i Australije.
Brojke kineske trgovine u novembru iznenadile su očekivanja, s porastom izvoza od 0,5 odsto i padom uvoza od 0,6 odsto na godišnjem nivou. Ekonomisti koje je anketirao Reuters očekivali su pad izvoza od 1,1 posto na godišnjem nivou i rast uvoza od 3,3 posto.
Trgovinski suficit druge najveće svetske ekonomije takođe se povećao na 68,39 milijardi dolara, nadmašivši predviđanja od 58 milijardi dolara.

Zasebno, cene nafte pale su na najniži nivo od juna, pri čemu je ugovor West Texas Intermediate za januar pao za 2,94 dolara, ili 4,07 posto, na 69,38 dolara po barelu.

Ugovor o Brentu za februar pao je za 2,90 dolara, ili 3,76 posto, na 74,30 dolara po barelu.

U Australiji, S&P/ASX 200 smanjio je gubitke, pao je za 0,07% i završio na 7.173,3 nakon što je trgovinski suficit zemlje u oktobru povećan na 7,13 milijardi australskih dolara, ali nije prošao procene Reutersove ankete od 7,5 milijardi AU$.

Japanski Nikkei 225 pao je 1,72% nakon vodećeg rasta u Aziji u sredu, dok je Topix pao 1,12%.
Južnokorejski Kospi oslabio je 0,13%, a Kosdaq s malom kapitalizacijom 0,74%.

Hongkonški Hang Seng indeks pao je 1,16%, dok je kineski CSI 300 poništio gubitke i ojačao 0,14%.

Zvanični srednji kurs dinara za evro danas iznosi 117,1782 dinara, što je neznatna promena u odnosu na sredu, objavila je Narodna banka Srbije.
Dinar će prema evru zadržati istu vrednost kao pre mesec dana, na godišnjem nivou biće jači za 0,1 odsto, a od početka godine jači za 0,1 odsto.
Indikativni kurs dinara prema dolaru danas je na istom nivou i iznosi 108,5687 dinara za dolar.

Dinar je prema dolaru jači za 0,8 odsto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou je jači za 3,3 odsto, a od početka godine je ojačao za 1,5 procenata.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.1782 dinars for one euro on Thursday, which is a slight change from Wednesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.1 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is steady at 108.5687 dinars for one dollar.

The dinar is up by 0.8 pct against the dollar m-o-m and by 3.3 pct y-o-y, and up by 1.5 pct relative to the beginning of the year.

Zvanični srednji kurs danas iznosi 117,1743 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na utorak, objavila je Narodna banka Srbije.
Dinar će prema evru zadržati istu vrednost kao pre mesec dana, na godišnjem nivou biće jači za 0,1 odsto, a od početka godine jači za 0,1 odsto.
Indikativni kurs dinara prema dolaru danas je slabiji za 0,3 odsto i iznosi 108,3743 dinara za dolar.

Dinar je prema dolaru jači za 0,7 odsto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou je jači za 3,1 odsto, a od početka godine je ojačao za 1,6 procenata.

Republika Srbija je na aukciji prodala osmogodišnje državne obveznice u iznosu od 23,24 milijarde dinara, objavila je Uprava za javni dug.
Reotvorena je 5. decembra emisija osmogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 26. oktobra 2031. godine, prvi put emitovana 24. oktobra 2023. godine.
Obim aukcije iznosio je 90.804.690.000 dinara sa kuponskom stopom od 7,00 odsto.

Ukupan obim tražnje iznosio je 25.718.730.000 dinara. Realizovano je 2.323.883 državnih obveznica, nominalne vrednosti 23.238.830.000 dinara.

 

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 6,30 odsto na godišnjem nivou, odnosno po ceni 10.502,39 dinara.

Isplata kupona u iznosu od 7,00 odsto vršiće se godišnje i to svakog 26. oktobra do datuma dospeća.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50%. Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%).
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom naredne godine.
Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera.

Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu dalje slabljenje globalnih inflatornih pritisaka. U zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, inflacija je nastavila da se smanjuje u novembru, a tome su u najvećoj meri doprineli pad cena energenata i niži rast cena hrane i usluga. Pored smanjenja inflacije u međunarodnom okruženju, Izvršni odbor je imao u vidu i da je rast svetske ekonomije i dalje spor i ispod dugoročnog proseka, na šta su uticale restriktivne monetarne politike centralnih banaka širom sveta, koje su bile neophodne za obuzdavanje inflacije.
Zbog niže inflacije i usporavanja privredne aktivnosti povećana su i očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika. Ipak, pritisci sa tržišta rada i dalje su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao ključne faktore koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike. Opreznost je takođe potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu cena energenata, kao i geopolitičkih tenzija u svetu, iako su se svetske cene nafte stabilizovale tokom novembra.
Izvršni odbor je istakao da su kretanja u domaćoj ekonomiji u skladu sa projekcijama Narodne banke Srbije. Međugodišnja inflacija nastavila je da se smanjuje i u oktobru se spustila na jednocifreni nivo od 8,5%. Smanjenju inflacije u najvećoj meri doprineo je nastavak usporavanja rasta cena hrane, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na 7,3% međugodišnje.

Rast cena hrane u oktobru bio je najniži u prethodne dve godine i iznosio je 10,5% međugodišnje. Izvršni odbor je istakao značaj stabilizacije kretanja na tržištu osnovnih životnih namirnica, čemu je doprinelo i popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane, na šta ukazuje i kretanje proizvođačkih cena u prehrambenoj industriji, koje su od početka godine zaključno sa novembrom snižene za 2,1%.

U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije – na oko ili ispod 8% krajem ove godine, a potom i njen povratak u granice cilja sredinom naredne godine i nastavak kretanja ka centralnoj vrednosti cilja od 3% do kraja 2024. godine. Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio je 3,6%, što je više od prve procene i najviše su mu doprineli građevinarstvo, kao rezultat ubrzanja realizacije infrastrukturnih projekata, i industrija. Pokazatelji dostupni na mesečnom nivou ukazuju da se pozitivna kretanja u realnom sektoru nastavljaju i u četvrtom tromesečju. U oktobru je industrijska proizvodnja bila veća za 3,0% međugodišnje, proizvodnja u prerađivačkoj industriji viša je za 3,3%, a u trgovini na malo zaustavljen je pad količinskog prometa koji je bio prisutan tokom ove godine.
Takva dinamika privredne aktivnosti u skladu je s projekcijom Narodne banke Srbije o rastu bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini od oko 2,5%. S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i usled očekivanog ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u 2024. godini na 3,0–4,0%, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4%.

Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira kretanje ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja i da donosi odluke u zavisnosti od projektovanog kretanja inflacije. Istovremeno, vodiće računa i o održavanju finansijske stabilnosti i obezbeđenju podrške kontinuiranom privrednom rastu, daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. januara 2024. godine.