Američka centralna banka povećala je kamatne stope, osmi put za godinu dana, za novih 0,25 odsto. Povećanje se i očekivalo, ali sada imamo i dobru vest - reč je o najmanjem rastu kamata za poslednjih 11 meseci.
Prethodno je FED povećavao kamate i po 0,75 procenata i to četiri puta zaredom. Sada je povećanje manje i glavno pitanje je da li se to inflacija "hladi".
Danas će odluku o novoj referentnoj kamati doneti i Evropska centralna banka, a potom i Banka Engleske, te Narodna banka Srbije.

Zvaničnici FED su upozorili kako ne misle da su završili sa podizanjem stopa.

Povećavajući troškove pozajmljivanja, FED pokušava da "ohladi" ekonomiju i ublaži pritiske koji guraju cene naviše. Ali, zvaničnici rizikuju da izazovu bolnu recesiju, u kojoj se ekonomija usporava tako naglo da dovede do masovnih otpuštanja radnih mesta.

Hasan Hanić, profesor emeritus na Beogradskoj bankarskoj akademiji kaže za "Blic Biznis" da je sasvim očekivano da će posle FED-a i Evropska centralna banka (ECB) ići sa novim većim kamatama.

- Očekuje se da FED neznatno poveća kamatne stope za 0,25 procentnih poena a odmah zatim i Evropska centralna banka 0,25 do 0,5. To će biti mera monetarne politike koja bi trebalo da osigura da se inflacija zaustavi i da počne da opada i da budemo sigurni da smo na silaznoj putanji - kaže profesor Hanić.
To će se nesumnjivo preliti i na naše kredite, a rate na stambene zajmove prema mnogim računicama mogle bi u toku godine skočiti dodatno za 25 do 40 evra.

Smatra da bi do polovine ove godine mogle da uslede do dve odluke o blagom povećanju, kako se ne bi previše recesiono uticalo na pad ekonomske aktivnosti.

- Očekujemo smirivanje inflacije, imajući u vidu činjenicu da opadaju cene energenata i hrane i da opada tražnja koja vrši pritisak na cene, a inflacija je opšti porast cena proizvoda. Sada se očekuje slabljenje i jednog i drugog pritiska, tako da nema potrebe da monetarna politika bude toliko rigorozna, i moraće malo da popusti zbog oživljavanja ekonomske aktivnosti - kaže profesor.

Često me ljudi pitaju “zašto deonice velikih tech kompanija tako brzo rastu?” Najbolji odgovor je u priloženoj infografici. Danas postoji oko pet milijardi korisnika interneta širom sveta i ovde se lepo vidi fascinantna količina internetske aktivnosti koja se istovremeno događa, navodi Milan Horvat iz Fima.
Ove činjenice pokazuju, koliko velik uticaj na naše živote imaju tehnološke kompanije, a taj uticaj i dalje sve više raste. Nemoguće ga je ignorisati i takav privlači veliku pažnju investicione zajednice. Njoj je pak najvažnija mera uticaja izražena u količini prihoda koju ostvaruju Big Tech kompanije. Da bismo to bolje shvatili, najbolje je pogledati koliko Big Tech kompanije generišu prihoda u minuti:
Amazon 955.517$
Apple 848.090$
Alphabet (Google) 433.014$
Microsoft 327.823$
Meta (Facebook) 213.628$
Tesla 81.766$
Netflix 50.566$
Ovaj “One Minute Wheel” takođe nam može pomoći u sagledavanju brzine usvajanja interneta. Na primer, 1993. godine bilo je tek 14 miliona korisnika interneta širom sveta, a danas ih samo u Čileu ima preko 14 miliona. Svake minute se 950 novih korisnika uključi na internet, a još ima 3 milijarde ljudi koji nisu na internetu. Najveće države na svetu imaju ogroman broj ljudi koji će na to tržište ući u sledećim godinama, Kina 40 odsto, Indija 50 odsto. Ili države s preko 100 miliona stanovnika Pakistan (65 odsto), Nigerija (58 odsto), Bangladeš (59 odsto), Indonezija (36 odsto), Etiopija (81 odsto), Kongo (81 odsto), Brazil (29 odsto) i Egipat (46 odsto).

Znajući to, možemo očekivati kako će brojke u skoroj budućnosti i dalje zapanjujuće rasti, a poznavajući ljudski um i da se baš ne snalazimo u velikim brojevima u budućim ćemo izdanjima ovakvih pregleda brojke tokom internetske minute trebati svesti na internetske sekunde. Pri tome se brojevi baš i neće smanjvatii jer nakon akvizicije klijenta sledi njegova utilizacija zar ne?

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.3380 dinars for one euro on Thursday, which is a slight change from Wednesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.2 pct y-o-y.

The dinars indicative exchange rate against the dollar was up by 0.2 pct to 107.6594 dinars for one dollar on Wednesday.

The dinar was up against the dollar by 2.3 pct m-o-m and down by 3.1 pct y-o-y, rising by 2.3 pct relative to the beginning of the year.