Federalne rezerve su u sredu podigle referentnu kamatnu stopu za novih 0,25 odsto, tako da je ona sada na nivou od 4,75 odsto što je bilo u skladu sa očekivanjima. Osnovni cilj FED-a je i dalje vraćanje inflacije na ciljani nivo od 2 odsto, i najavili su u narednim mesecima još par povećanja kamatnih stopa, što je tržište protumačilo kao dva dodatna povećanja kamatne stope po 0,25 odsto, do nivoa od 5,25 odsto. Inflacija i dalje usporava, tako da se svi nadaju da će ta povećanja biti dovoljna, piše u redovnoj kolumni za "Blic Biznis" direktor i osnivač Senzal capital Beograd.
Evropska centralna banka (ECB) i Banka Engleske (BoE) su u četvrtak takođe podigle kamatne stope za po 0,50 odsto, pri čemu je BoE signalizirala da se inflacija stabilizuje i napomenula da bi konačna stopa od 4.5 odsto mogla biti dovoljna, a ECB da je na pomolu još najmanje jedno povećanje od 0,5 odsto, što bi dovelo tu kamatnu stopu do nivoa od 3,5%.
Na berzama su i dalje u fokusu izvještaji kompanija za poslednji kvartal 2022. godine.

Meta Platforms (nekadašnji Facebook) je objavila u srijedu rezultate koji su bili bolji od očekivanja analitičara, ali ono što je najviše doprinelo rastu cijene od čak 23% u četvrtak su povećane projekcije rasta, manji troškovi od očekivanja kao i najava otkupa sopstvenih akcija u vrednosti od čak 40 milijardi USD!

U četvrtak veče, rezultate su objavii tehnološki giganti Apple, Alphanbet (Google) I Amazon. Apple je promašio očekivanja u pogledu prihoda, profita i prodaje za mnoge od svojih linija poslovanja u prethodnom kvartalu, što je dovelo do pada akcija u produženom trgovanju. Ukupna prodaja kompanije Apple za praznični kvartal bila je oko 5% niža od prošlogodišnje, što je prvi pad prodaje u odnosu na isti period prošle godine od 2019.

Izvršni direktor Apple-a Tim Kuk rekao je da su tri faktora uticala na rezultate: jak dolar, problemi sa proizvodnjom u Kini koji utiču na iPhone 14 Pro i iPhone 14 Pro Max, i ukupno makroekonomsko okruženje, što će tržište sigurno da kazni velikim padom cijena akcija u toku današnjeg dana.

Alphabet je za nijansu podbacio očekivanja kad su u pitanju prihodi i zarada po akciji, do podbacivanja je došlo pošto su prihodi u njegovom osnovnom reklamnom poslovanju narušeni zbog toga što su oglašivači smanjivili troškove reklamiranjai, oprezni zbog slabije ekonomske situacije. Prihod od oglašavanja pao je na 59 milijardi dolara u četvrtom kvartalu sa 61,24 milijarde dolara u prošlogodišnjem periodu, dok je prihod od oglašavanja na YouTube-u pao na 7,96 milijardi dolara sa 8,63 milijarde dolara. Prihod Google Cloud-a je skočio na 7,32 milijarde dolara sa 5,54 milijarde dolara u istom periodu godine.
Amazon je nadmašio očekivanja prihoda za četvrti kvartal, ali je prihod od njegovog poslovanja u cloud-u, Amazon Web Services, bio nešto slabiji od očekivanog. Prihod od 149,2 milijarde dolara bio je 8,5% veći nego u četvrtom kvartalu 2021. i veći od 145,7 milijardi dolara koje su očekivali analitičari. Prihod od AWS-a (cloud segment) iznosio je 21,4 milijarde dolara, što je 20% više u odnosu na kvartal ranije, ali nešto manje od očekivanih 21,9 milijardi dolara.

Američki indeksi beleže izuzetno snažan rast od početka godine, što je I bilo očekivano, tako da je S&P500 indeks porastao 9,30%, dok Nasdaq Composite Index, koji prati pretežno tehnološke kompanije, skočio čak 17,46%.

Nemački avio-prevoznik "Lufthansa" i italijansko Ministarstvo finansija potpisali su memorandum o kupovini manjinskog udela u italijanskom avio-prevozniku "ITA Airways", javlja italijanska novinska agencija "Ansa".
Prema nezvaničnim izvorima, "Lufthansa" bi za 40-postotni udoo u kompaniji trebala izdvojiti između 250 i 300 miliona evra.
Izvori na koje se agencija poziva, između ostalog, objasnili su da je krajnji cilj sadašnjih pregovora da se kupoprodajni ugovor potpiše što pre. To je osnova za dobijanje saglasnosti Evropske komisije. Lufthansa bi tako do leta trebalo da uđe u vlasništvo italijanskog prevoznika.

Prema objašnjenjima "Ansinih" izvora, italijanska vlada pod rukovodstvom premijerke Đorđe Meloni želi da "ITA Airways" što pre može uživati u “sinergijskim učincima” koje će donijeti ulazak u "Lufthansa" grupu, prenosi SEEbiz.
Očekuje se da će Evropska komisija odobriti sticanje manjinskog udela u kompaniji. Drugačiji scenario ne bi bio moguć jer je sama komisija tražila prodaju avio-prevoznika iz Italije, javlja "Ansa". Strahovi da će kompanija postati samo baza za pumpanje putnika u "Lufthansinog" čvorišta u Frankfurtu i Minhenu takođe ne postoje, prema Ansinim izvorima, koji dodaju da će izravni dugolinijski letovi i dalje saobraćati.

Nemački prevoznik, u čijem su sastavu i "Swiss", "Brussels Airlines" i "Austrian Airlines", objasnio je sredinom januara da u Rimu želi stvoriti ključno evropsko čvorište te da će za Rim nuditi direktne letove iz SAD-a. Kako su istakli, u početku bi kupili manjinski udeo, a u budućnosti bi imali mogućnost otkupa i preostalih deonica.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.3269 dinars for one euro on Friday, which is a slight change from Thursday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.2 pct y-o-y.
The dinars indicative exchange rate against the dollar was down by 1.1 pct to 107.6789 dinars for one dollar on Thursday.

The dinar was up against the dollar by 2.3 pct m-o-m and down by 3.3 pct y-o-y, rising by 2.3 pct relative to the beginning of the year.

Ukupna štednja stanovništva nastavila je da raste i u drugoj polovini 2022. godine uprkos i dalje prisutnim globalnim rizicima, zahvaljujući očuvanju finansijske stabilnosti i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, saopšteno je iz Narodne banke Srbije.

- Nakon privremene promene u valutnoj strukturi štednje u korist devizne štednje, usled neizvesnosti izazvane sukobom u Ukrajini u prvoj polovini godine, dinarska štednja od juna 2022. raste iz meseca u mesec, što je pokazatelj očuvanog poverenja u domaću valutu i domaći finansijski sistem - navodi se u saopštenju.

NBS je uradila redovnu polugodišnju analizu isplativosti štednje za period od decembra 2012. do decembra 2022. godine, koja je pokazala da je isplativije štedeti u dinarima nego u evrima i u kratkom, i u dugom roku.

- Takvom rezultatu su pogodovali ostvarena i sačuvana makroekonomska stabilnost duži niz godina, odmerene i blagovremeno donete odgovarajuće mere monetarne i fiskalne politike, relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i neoporezivanje dinarske štednje (dok se na kamatu po osnovu devizne štednje plaća porez u iznosu od 15%) - pojašnjavaju u NBS.
Rast i dinarske i devizne štednje

U poslednjih deset godina, dinarska štednja je povećana preko pet puta i krajem 2022. godine iznosila je 96,3 milijarde dinara. Uprkos nepovoljnom uticaju različitih globalnih kriza u poslednjih nekoliko godina, uključujući i krizu izazvanu pandemijom virusa korona, dinarska štednja raste, uz povećanje učešća dugoročnih depozita.

Nakon izbijanja krize u Ukrajini početkom 2022. godine, dinarska štednja privremeno se smanjila, pri čemu se pozitivan trend njenog rasta nastavlja od juna prošle godine. U pomenutom desetogodišnjem periodu, i devizna štednja raste, sa 8,3 mlrd EUR krajem 2012. godine na 13,7 mlrd EUR krajem 2022. godine.

Analiza isplativosti štednje pokazuje da bi štediša u domaćoj valuti na ulog od 100.000 dinara oročen na godinu dana i zanavljan godišnje u periodu od deset godina na kraju perioda oročenja, u decembru 2022. godine, dobio preko 38.000 dinara (gotovo 330 EUR) više od štediše koji je u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.

I nezanavljana dinarska štednja oročena na godinu dana u prošlih deset godina čak je u 98% posmatranih godišnjih potperioda bila isplativija od štednje u evrima.

Štediša koji je od decembra 2021. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2022. preko 1.500 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima.

Kada su u pitanju depoziti oročeni na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 89% tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine u svih 97 posmatranih potperioda. Drugim rečima, u periodu od deset godina bilo je isplativije štedeti u dinarima bez obzira na koji je rok štednja oročena, rezultati su istraživanja NBS.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prvu prodaju imovne preduzeća Kraljevo-gradnja.

Predmet prodaje je podeljen u dve imovinske celine od kojih prvu čine kompleks od 24 objekta u naselju Čibukovac sa pripadajućom opremom i zalihama. Početna cena ove celine iznosi 91.655.734 dinara.

U drugu celinu spadaju portirnica, ponomoćna zgrada nadstrešnica, zatim dva silosa, deo trafostanice i deo još jedne pomoćne zgrade u Konarevu. U drugoj celini su uključeni takođe i oprema i zalihe. Početna cena iznosi 16.186.775 dinara.

Za učešće je potrebno otkupiti prodajnui dokumentaciju i uplatiti depozit.
Javno nadmetanje održaće se 8. marta u 11 časova na adresi: Agencija za licenciranje stečajnih upravnika – Centar za stečaj, Terazije br. 23, Beograd, III sprat sala 301 - "Simpo sala".