Azijska tržišta: Indeksi pali, investitori beže iz bankarskih deonica
Azijska tržišta su pala u utorak jer su ulagači oštro smanjili svoju izloženost deonicama banaka zbog straha od širenja krize u SAD-u. Istodobno, neizvesnost oko monetarne politike dominira uoči ključnih podataka o američkoj inflaciji.
Japanski indeks Nikkei 225 bio je najteže pogođen u Aziji, pao je za više od 2 odsto jer su se tržišta bojala povećane izloženosti američkim obveznicama među japanskim finansijskim kompanijama. Resona Holdings, Inc. (TYO: 8308), T&D Holdings, Inc. (TYO: 8795) i Concordia Financial Group Ltd (TYO: 7186) pali su između 7% i 9% i imali su najlošije rezultate na Nikkeiju.
Ostali bankarski indeksi takođe su zabeležili velike gubitke. Kospi je pao gotovo 2 odsto, dok je indonezijski kompozitni indeks burze u Jakarti vodio gubitke širom jugoistočne Azije s padom od 1,6 odsto.
Kineski indeksi Shanghai Shenzhen CSI 300 i Shanghai Composite izgubili su po 0,8 odsto, dok je hongkonški indeks Hang Seng skliznuo 1,8% jer je optimizam u vezi s dodatnim vladinim mjerama potsticaja uvelike neutralizovan velikom prodajom deonica lokalnih banaka.
Deonice američkih banaka strmoglavo su pale u trgovini preko noći jer su se ulagači bojali novih rušenja u bankarskom sektoru nakon kolapsa Silicon Valley Bank (NASDAQ:SIVB) prošle nedelje. Gubici u deonicama banaka nastavili su se čak i nakon što je vlada intervenisala u sektoru s hitnom likvidnošću i uveravanjima podrške.
Bankarski krah takođe je potaknuo povećanje oklada da će Federalne rezerve omekšati svoj jastrebovski stav kako bi sprečile daljnju ekonomsku štetu.
Fokus je sada na podacima o inflaciji indeksa potrošačkih cena u SAD-u, koji bi trebali biti objavljeni kasnije tokom dana, za više naznaka o tome kako bi centralna banka potencijalno mogla nastaviti s monetarnom politikom. Cene fjučersa fonda Fed-a pokazuju da su tržišta odustala od oklada na povećanje od 50 baznih bodova od strane Fed-a sledeće nedelje, pri čemu većina trgovaca sada želi povećanje od 25 bps.
Bilo kakvi znakovi pregrijane inflacije, zajedno s trzavicama u bankarskom sektoru, mogli bi loše delovati na azijska tržišta deonica.
Indijski indeksi Nifty 50 i BSE Sensex 30 donekle su se suprotstavili trendu, trgujući u ravnom do najnižem rasponu nakon što su podaci u ponedeljak pokazali da je CPI inflacija u februaru smanjena u odnosu na prethodni mesec.
Iako je očitanje još uvek veće od očekivanog, održivi pad inflacije mogao bi potaknuti eventualnu pauzu u ciklusu povećanja kamatnih stopa Reserve Bank.
Australski indeks ASX 200 potonuo je 1,6%, a deonice četiri velike banke u zemlji pale su između 0,4% i 1,3%. Commonwealth Bank of Australia (ASX:CBA), najveća u nizu, pala je 0,4%.
Privatno istraživanje pokazalo je u utorak da je raspoloženje australskih potrošača ostalo blizu najnižih nivoa iz razdoblja pandemije, usred kontinuiranog pritiska visoke inflacije i rastućih kamatnih stopa.
Ovo je današnji KURS DINARA prema evru
Zvanični srednji kurs danas iznosi 117,3119 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije. Evro je juče po zvaničnom srednjem kursu vredeo 117, 3013 dinara.
Dinar danas vredi jednako kao pre mesec dana, 0,3 odsto više nego godinu dana ranije i jednako kao na početku ove godine. Najslabija vrednost dinara prema evropskoj valuti u 2022. godini bila je 13. aprila, kada je za evro bilo potrebno 117,7627 dinara, a najjača 12. decembra, 117,2751 dinar.
SVB collapse to have no impact on Serbian banking sector - NBS
BELGRADE - Serbian banks have no business ties with Silicon Valley Bank or any exposure to it and there is no possibility of the banks closure having a direct or indirect impact on the Serbian banking sector, the National Bank of Serbia (NBS) told Tanjug on Tuesday.
The Serbian banking sector is stable, highly liquid and solvent and citizens can be confident about the stability and security of banking operations and the safety of all savings deposits, the central bank said.
The key risk at this time is the one of the crisis and the lack of confidence spilling over to other banks in the US market - especially to the ones of systemic significance - as well as to the entire US financial market, which could have an indirect effect on the rest of the world, the NBS also said.
NBS postala punopravna članica Međunarodne organizacije za zaštitu korisnika finansijskih usluga
BEOGRAD - Narodna banka Srbije postala je punopravna članica Međunarodne organizacije za zaštitu korisnika finansijskih usluga (FinCoNet), saopštila je danas centralna banka.
FinCoNet je osnovan 2013. godine kao međunarodna organizacija nadzornih tela u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga, i to sa ciljem promovisanja snažne i efikasne zaštite korisnika finansijskih usluga među organima nadzora, uspostavljanja međunarodne saradnje u oblasti unapređenja zaštite korisnika finansijskih usluga, te sprovođenja različitih istraživanja i razmene iskustava između članica.
Uključujući Narodnu Banku Srbije, FinCoNet trenutno broji 34 punopravna člana, među kojima su centralne banke odnosno regulatorna tela Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Holadnije, Potugala, Narodne Republike Kine, Japana, Kanade, Brazila, Australije i drugih: Finconet - Organisation for Economic Co-operation and Development, dok rad ove organizacije u svojstvu posmatrača, između ostalih, prate i Evropska komisija, Svetska banka, OECD i Consumers International.
Akcije banaka u svetu pale uprkos uveravanjima predsednika SAD
VAŠINGTON - Akcije banaka u Aziji i Evropi su pale, uprkos uveravanjima predsednika Džozefa Bajdena da je finansijski sistem SAD siguran nakon kolapsa dve velike američke banke.
Pad je usledio nakon što su vlasti SAD objavile niz mera da bi uverili pojedince i kompanije u sigurnost američkog bankarskog sistema i objavile da će garantovati povlačenje ukupnih depozita Banke silikonske doline (SVB) posle njenog kolapsa, prenosi BBC.
Pored banke SVB vlasti će dozvoliti pristup depozitima i banci Signačur bank (Signature Bank), koju je zatvorilo regulatorno telo.
POSLE BANKROTA ODE NA DOBOŠ JOŠ JEDAN SFRJ GIGANT I PONOS SRBIJE
Nekada vodeća fabrika za proizvodnju reznih alata u SFRJ ponuđena je na prodaju po početnoj ceni od ukupno 789 miliona dinara (6,7 miliona evra). FRA iz Čačka, posle dugogodišnjeg tavorenja i dugova pala je u stečaj i danas je Agencija licenciranje stečajnih upravnika objavila prvu prodaju imovine stečajnog dužnika grupisanu u dve imovinske celine, metodom janog nadmetanja.
Javno nadmetanje odžaće se 11. aprila u 11 sati u Agenciji na Terazijama u Beogradu.
Na prodaju se nudi, kako saznaje agencija RINA, u dve imovinske celine kompletan halski prostor, kao i oprema i zalihe u pogodima ovog kolektiva koji je nekada imao osam organizacija udruženog rada. U rpvoj celini, na samo dvestotine metara od Gradskog trga u Čačku (ulice Beogradska i Hajduk Veljkova) jesu tri hektara građevinskog zemljišta i 25 hala i radionica, ukupne korisne površine 18.076 kvadrata, taj deo fabrike nudi se po početnoj ceni od 588 miliona dinara uz oabevzan depozit od 235 miliona.
Drugi deo obuhvata poslovni prostor na takozvanoj lokaciji 2 u ulici Dragiše Mišovića (17,626 zemljišta i pet objekata korisne površine 10.554) na putu ka Kraljevu, kao i deo imovine u Kulinovačkom polju (četiri objekta 223 kvadrata). Taj drui deo imovinske celine procenjen je 200,8 miliona dinara, uz obavezan depozit od 80 miliona dinara.
Inače, kolektiv je svojevremeno zapošljavao 4500 ljudi i bio nosilac privrednog razvoja u ovom delu naše države, a izvoz alata iz Čačka, koji su prodavani i slavnim američkim kompanijama za proizvodnju aviona, dostizao je nekih godina i 20 miliona dolara.
|
