Ekspert koji je predvidio kolaps Lehman Brothers-a 2008. godine upozorio je da bi Credit Suisse mogao biti sledeći koji će propasti nakon što je propast dve banke sa Volstrita dovela američko tržište obveznica u ozbiljne probleme.
Robert Kijosaki, autor knjige Bogati tata, siromašni otac, izneo je sumorno predviđanje dok su tržišta pala nakon kolapsa Silicijumske doline banke prošlog petka i Signature banke u nedelju. Ocene su u najkraćem da će krize biti, ali ni blizu onoj iz 2008. godine koja je ekonomski paralisala ceo svet.
Stručnjaci veruju da potresi neće izazvati novu globalnu bankarsku krizu poput one katastrofalne iz 2008. godine – ali predviđaju da će izazvati novu kreditnu krizu, što će potrošačima i preduzećima otežati i skupiti da pozajmljuju gotovinu dok banke pokušavaju da ograniče rizike.

Govoreći na Fok Nevs-u Cavuto: Coast to Coast, gospodin Kiiosaki je rekao: „Problem je tržište obveznica, i moje predviđanje, nazvao sam Lehman Brothers pre mnogo godina, i mislim da je sledeća banka Credit Suisse, jer tržište obveznica se ruši.
On je to predviđanje izneo juče, samo nekoliko sati pre nego što je i sam Kredit Svis priznao da ima „materijalnu slabost pošto je trošak osiguranja njenih obveznica od neispunjavanja obaveza dostigao najviši nivo od osnivanja banke 1856. godine.

Ali banka je oštro demantovala tvrdnje da je ugrožena, a izvršni direktor Ulrih Kerner je danas izjavio: „Naša kreditna izloženost SVB-a nije materijalna, dok su insajderi insistirali da sedma najveća svetska investiciona banka, sa sedištem u Cirihu, drži pod višim propisima u Švajcarskoj u poređenju sa SVB i drugim američkim bankama. „Mi smo konzervativno pozicionirani protiv bilo kakvog rizika kamatnih stopa, rekao je visoki izvor.
FTSE 100 je jutros ponovo u padu nakon što je više od 50 milijardi funti izbrisano sa najveće britanske berze u ponedeljak nakon što su drugi i treći najveći bankovni propasti u istoriji SAD prestrašili investitore širom sveta. Na Volstritu glavne američke banke izgubile su u ponedeljak oko 90 milijardi dolara na berzi.

Američki su indeksu u utorak snažno porasli jer su popustila strahovanja u vezi bankarskog sustava i jer su podaci o inflaciji u SAD-u bili u skladu s očekivanjima. Dow Jones ojačao je 1,06 posto, na 32.155 bodova, dok je S&P 500 porastao 1,68 posto, na 3.920 bodova, a Nasdaq indeks 2,14 posto, na 11.428 bodova.

Zvanični srednji kurs danas će biti 117,3013 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Evro je juče po zvaničnom srednjem kursu vredeo 117,3119 dinara.
Dinar će danas vredeti jednako kao pre mesec dana, 0,3 odsto više nego godinu dana ranije i jednako kao na početku ove godine.

Najslabija vrednost dinara prema evropskoj valuti u 2022. godini bila je 13. aprila, kada je za evro bilo potrebno 117,7627 dinara, a najjača 12. decembra, 117,2751 dinar.

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da je Srbija već rezervisala 300 miliona kubika gasa u LNG terminalu u grčkoj luci Aleksandropolis.

Bajtović je rekao da će naša zemlja diversifikovati izvore snabdevanja gasa, s obzirom da je Srbiji, pored dve milijarde kubika gasa koje kupujemo po naftnoj formuli od Rusije potrebna još milijarda kubika gasa kako bismo bili potpuno bezbedni po svakom osnovu i mogli da proizvodimo električnu energiju.

- Imaćemo faktički mogućnost da nabavljamo gas iz austrijskog čvorišta Baumgarten, zatim preko Mađarske, Bugarske i Grčke. Takođe, imaćemo pristup grčkim LNG terminalim Revitauzo i Aleksandropolis. Mislim da će terminali biti gotovi ove godine i da možemo već da imamo neke efekte. Možda nešto uštinemo i sa gasovoda TAP (Transjadranski) i TANAP (Transanadolijski) - kazao je Bajatović.

On je napomenuo da ne zna da li smo u stanju da potpišemo neke dugoročne ugovore, ali da bismo mogli da uzimamo neke viškove od trgovaca koji potiču od balansiranja sistema ili ako neke kompanije bankrotiraju, pa niko ne preuzima taj gas.

- Kada bude startovao LNG terminal Aleksandropolis, mi smo kao Srbja već rezervisali 300 miliona metara kubnih - kazao je Bajatović.

On je dodao da smo, pored gasa koji kupujemo od Rusa po naftnoj formuli, kupili dodatnih 600 miliona kubika, kako je rekao, nešto od miksa sa Rusima koji je iznosio 70% berzanske cene TTF, a 30% po naftnoj formuli.

The CEO of Srbijagas, Dusan Bajatovic, has stated that Serbia has already reserved 300 million cubic meters of gas at the LNG terminal in the Greek port of Alexandroupolis.

Bajatovic said that Serbia would diversify gas supply sources, considering that the country needed, in addition to the two billion cubic meters of gas that it bought from Russia according to the oil formula, another billion cubic meters of gas in order to be fully safe in every respect and be able to produce electrical energy.

– We will practically be able to receive gas from the Austrian Baumgarten hub, then through Hungary, Bulgaria and Greece. We will also have access to the Greek LNG terminals Revithoussa and Alexandroupolis. I believe that the terminals will be finished this year and the we will be able to feel some effects. We might also get a little something from the TAP (Trans-Adriatic Pipeline) and TANAP (Trans-Anatolian Natural Gas Pipeline) gas pipelines – said Bajatovic.

He noted that he didn’t know whether Serbia could sign any long-term agreements, but that it could take some surpluses from the traders arising from the balancing of the systems, or in case companies went bankrupt and nobody took over the gas.

– When the LNG terminal Alexandroupolis is launched, Serbia will already have 300 million cubic meters reserved – Bajatovic said.

He added that, in addition to the gas we bought from the Russians according to the oil formula, we had also bought an additional 600 million cubic meters, as he said, some of it from the mix with the Russians at a 70% market price of TTF, and 30% according to the oil formula.

Do ponedeljka, 13. marta, nije stiglo izjašnjenje države o korišćenju prava preče kupovine Genex kule, potvrđeno je nezvanično za Biznis.rs. Potpisivanje kupoprodajnog ugovora sa kompanijiom „Eureka bar“ moglo bi da bude organizovano u ponedeljak, 20. marta.
Da priča o prodaji čuvene zgrade neće imati jednostavan epilog govori i to da još ima vremena da preporučena pošiljka sa konačnom odlukom države „osvane“ na prijavnici Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), ali i mogućnost da se u kupoprodaju „umeša“ i Komisija za zaštitu konkurencije.
Da je 13. mart bio svojevrsni „Dan D“ za Biznis.rs potvrdila je ALSU, koja je u odgovoru na na pitanje precizirala da rok za izjašnjenje u vezi sa korišćenjem prava preče kupovine Genex kule, dela imovine kompanije Generalexport DP – u stečaju, ističe nakon proteka roka od 30 dana od dana dobijanja obaveštenja da je sprovedeno javno nadmetanje.

„Zakonski rok od 30 dana ističe 13. marta 2023. godine, ali napominjemo da postoji mogućnost slanja izjašnjenja i preporučenom pošiljkom, te da je potrebno ispoštovati rokove u skladu sa tim“, naglasili su iz ALSU.

To znači da treba imati u vidu još jedan rok, i to onaj koji se može naći na portalu Pošte Srbije i u Zakonu o poštanskim uslugama.

Pošta ističe da je u obavezi da sve primljene poštanske pošiljke u unutrašnjem poštanskom saobraćaju uruči u najkraćem roku, a najkasnije za pet radnih dana, ne računajući dan prijema. Ukoliko je, dakle, neki od državnih organa uputio izjašnjenje o Genex kuli baš 13. marta, ta pošiljka će biti isporučena najkasnije u ponedeljak, 20. marta.

Korišćenje prava preče kupovine presudno utiče na dalji razvoj događaja – ili će država prihvatiti postignutu cenu na javnom nadmetanju 6. februara i platiti 2,4 milijarde dinara za Genex kulu ili će na potpisivanje kupoprodajnog ugovora biti pozvana kompanija „Eureka bar“ iz Beograda, koja je tu cenu izlicitirala.

 

„U slučaju da se Republika Srbija kao imalac prava preče kupovine u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu ne izjasni u navedenom roku, kupoprodajni ugovor se potpisuje u roku od tri radna dana. Proglašeni kupac je dužan da uplati preostali iznos kupoprodajne cene u roku od 15 dana od dana potpisivanja kupoprodajnog ugovora“, naveli su iz ALSU u odgovoru na pitanje Biznis.rs o rokovima i proceduri u vezi sa prodajom Genex kule.

Ukazano nam je, međutim, i da bi još jedan „igrač“ mogao da se uključi u ovaj proces – Komisija za zaštitu konkurencije.

„Vezano za rokove potpisivanja kupoprodajnog ugovora sa potencijalnim kupcem, potrebno je imati u vidu i odredbe Zakona o zaštiti konkurencije, na osnovu kojih je oglasom o prodaji imovine stečajnog dužnika određeno da u slučaju da za kupca u postupku prodaje bude proglašeno pravno ili fizičko lice koje podleže obavezi podnošenja prijave koncentracije, uslovi i rokovi zaključenja ugovora biće prilagođeni rokovima odlučivanja Кomisije za zaštitu konkurencije“, rečeno nam je iz ALSU putem mejla.

Odakle država u priči o Genex kuli?
U Službenom glasniku od 5. novembra 2021. godine objavljena je Odluka o utvrđivanju Stambeno-poslovnog centra „Genex“ za spomenik kulture. U slučaju da Republika Srbija kao imalac prava preče kupovine u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu iskoristi to pravo i prihvati postignutu cenu na javnom nadmetanju, kupoprodajni ugovor će u tom slučaju biti zaključen sa Republikom Srbijom, a depoziti vraćeni učesnicima javnog nadmetanja, stoji u pravilima ALSU za javno nadmetanje.

Komisija, međutim, obično ne postupa u ovakvim slučajevima po službenoj dužnosti, već bi učesnici transakcije trebalo po principu samoprocene da utvrde da li je potrebno prijaviti koncentraciju ili ne.

Zakon o zaštiti konkurencije propisuje dva slučaja kada koncentracija mora biti prijavljena Komisiji. U prvom slučaju takva obaveza nastaje kada je ukupan godišnji prihod svih učesnika u koncentraciji ostvaren na svetskom tržištu u prethodnoj obračunskoj godini veći od 100 miliona evra, s tim što najmanje jedan učesnik u koncentraciji na tržištu Srbije ima prihod veći od deset miliona evra.

Drugi slučaj je situacija kada je ukupan godišnji prihod najmanje dva učesnika u koncentraciji ostvaren na tržištu Srbije veći od 20 miliona evra u prethodnoj obračunskoj godini, s tim što najmanje dva učesnika u koncentraciji na tržištu Srbije imaju prihod veći od po milion evra u istom periodu. Čini se da je ovaj poslednji slučaj mogući povod za uključivanje Komisije za zaštitu konkurencije.
Kolike prihode su ostvarivali „Eureka bar“ i „Generalexport – u stečaju“?
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, beogradska kompanija „Eureka bar“ je u 2021. odnosno poslednjoj godini za koju su dostupni finansijski izveštaji ostvarila prihod iz poslovanja od 4,77 miliona evra. „Eureka bar“, inače, spada u srednja preduzeća, ima 84 zaposlena i šest poslovnih jedinica, a registrovana delatnost joj je „Usluge pripremanja i posluživanja pića“.

Interesantno je da „Eureka bar“ danas ostvaruje više nego desetostruko veći prihod od kompanije koja se smatrala najjačom u nekadašnjoj Jugoslaviji – „Generalexporta“. Poznati „Genex“ je u 2021. ostvario nešto više od 286.000 evra prihoda, uglavnom od iznajmljivanja poslovnog prostora, a godinu je završio u minusu od 50.000 evra.

Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom februara ove godine „Generalexportu“ je 10 dana račun bio u blokadi, za razliku od „Eureka bara“ kome u poslednjih pet godina nisu evidentirane neizmirene obaveze.

Stanari ne gube nadu da će javno nadmetanje biti poništeno
„Tužilaštvo za organizovani kriminal i Više javno tužilaštvo postupaju, Skupština poverilaca i Stambena zajednica podneli su prigovore i tražili privremenu meru, obratili smo se ponovo predsedniku i vladi, tražimo obustavu prodaje i raspuštanje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika“, navodi upravnik stambene zajednice Genex kule Božidar Stavrić korake koje su preduzeli kako bi poništili javno nadmetanje.

On podseća i da je deo stečajnih poverilaca, uključujući bivše zaposlene i stanare Genex kule, zatražio novu procenu vrednosti poslovne polovine zgrade, a Privrednom sudu su podneli i inicijativu da se ta poslovna zgrada proda po etažama.

„Čeka se odluka Privrednog suda, a potom smo spremni za žalbu, zahtev za zaštitu zakonitosti, ustavnu žalbu i Strazbur. Optimista sam. Ako se sudi po zakonu, Privredni sud će već u prvom stepenu poništiti prodaju“, poručio je Stavrić.

The agreement on the loan from the European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) of USD 300 million for reforming Elektroprivreda Srbije (EPS) was signed today in Belgrade.

This is the second biggest EBRD loan to Serbia, and the bank has so far invested EUR 7.9 billion in this market, announced the Ministry of Finance.

The financing will be secured through two tranches, with a guarantee from the Ministry of Finance on behalf of the Republic of Serbia.

The loan agreement was signed by the minister of finance of Serbia, Sinisa Mali, and the EBRD regional director for the Western Balkans, Matteo Colangeli, as well as the director of EPS, Miroslav Tomasevic, and the head of the energy sector of southeast Europe at the EBRD, Grzegorz Zielinski.

The loan will be used by EPS, which faced a considerable drop in liquidity this winter season due to the import of large quantities of electrical energy.

The minister pointed out that there would be efforts to reform EPS, which needed to have stronger corporate management and better management capacities.

At the meeting of the representatives of the Government of Serbia and the EBRD, it was said that large hydro power plants in Serbia secured around 30% of the energy, whereas renewable energy sources, such as wind and solar energy, comprised less than 3% of the production and had the potential to considerably help Serbia develop a clean new local energy supply.

In 2022, the EBRD secured a total of EUR 650 million for Serbia, of which more than three quarters was put into projects in the private sector.