Agencija za ocenu kreditnog rejtinga Standard and Poors (S&P) potvrdila je kreditni rejting Republike Srbije na nivou BB+ uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopšteno je večeras iz Ministarstva finansija. Potvrda kreditnog rejtinga, u aktuelnim uslovima neizvesnosti u međunarodnom okruženju, dokaz je da se Vlada Srbije odgovorno suočava sa datim izazovima, navodi se u saopštenju.
Premda su razmere ekonomske krize velike, kao i negativni efekti koji iz nje proističu, Srbija je uspela da očuva makroekonomsku i finansijsku stabilnost i zadrži snažne izglede za dugoročni rast.
Agencija navodi da bi kreditni rejting Srbije mogao da bude poboljšan ukoliko bi se rast srpske privrede ubrzao iznad očekivanja, a negativne posledice geopolitičke neizvesnosti zadržale pod kontrolom.

Standard and Poors ocenjuje da je privreda Srbije nastavila da raste solidnim tempom u 2022. godini, da će usporavanje u 2023. godini biti samo kratkotrajno, a nakon toga se očekuje rast od tri odsto 2024-2026. godine, koji će biti podstaknut poboljšanjem globalnih ekonomskih uslova, domaćim investicijama i potrošnjom.

Bankarski sektor je nastavio uspešno poslovanje, a banke su ostale profitabilne i likvidne, navodi agencija. Nivo problematičnih kredita (NPL) dostigao je istorijski minimum od 3 odsto, što je značajno poboljšanje u odnosu na najviši nivo od čak 22 procenta u 2015. godini.

Visok priliv stranih direktnih investicija i drugi finansijski prilivi omogućili su povećanje deviznih rezervi na više od 21 milijarde evra na kraju februara 2023. godine, što predstavlja rekordni nivo.

Predviđanja su da će srpska ekonomija i u narednom periodu nastaviti sa privlačenjem stranih direktnih investicija koje će prevashodno biti usmerene na finansiranje velikih infrastrukturnih projekata.
'Agencija procenjuje da će fiskalni deficit dostići 3,3% BDP-a u 2023. godini. Nakon 2023. godine, Vlada će se vratiti na svoje konzervativno fiskalno upravljanje i ciljani budžetski deficit od 1%-2% BDP-a. Imajući u vidu projektovane fiskalne izglede, javni dug ostaće stabilan u narednim godinama. Agencija ocenjuje da će doći do njegovog smanjivanja na oko 47% BDP-a do 2026. godine', navodi se u saopštenju Ministarstva.

U izveštaju se takođe navodi da će u uslovima globalne neizvesnosti, energetske i ekonomske krize i rastuće inflacije, pomoć Republici Srbiji biti i podrška Međunarodnog monetarnog fonda, koja će obezbediti dodatnu sigurnost srpskim finansijama i omogućiti efikasnije upravljanje javnim sektorom.

Očuvanje kreditnog rejtinga, kao jednog od najznačajnijeg ekonomskog parametra države, imaće pozitivne efekte na njen status kod međunarodnih finansijskih institucija i pregovaračku poziciju prilikom ugovaranja kreditnih aranžmana.

Srbija je, uprkos krizi i neizvesnosti u međunarodnom okruženju, uspela da odgovori na izazove, nastavi sa investicijama, očuva privredni rast, finansijsku i ekonomsku stabilnost, zaključuje se u izveštaju.

Zabrinutost zbog finansijskog stanja banaka izazvala je pometnju u vezi kupovine zlata. Kada su američke banke kao što su Silicon Valley Bank i Signature Bank najavile probleme sa likvidnošću, a zatim se pojavile vesti da je evropska banka Credit Suisse takođe u nevolji, trgovci su pohrlili ka sigurnoj imovini.
Investiciono društvo “KapitalRS“ iz Beograda, za sve koji su zainteresovani da nauče kako da trguju cenom zlata preko interneta (takozvanim finansijskim ugovorima za razliku, engl. CFD), pripremilo je besplatan vodič “Kako trgovati cenom zlata online”. Vodič je prilagođen svim nivoima znanja i možete ga preuzeti putem linka ispod.
Međutim, tada su intervenisale svetske centralne banke, vlade i komercijalne banke. UBS je pristao da kupi Credit Suisse uz finansijsku podršku švajcarske vlade. FED je pružio pomoć pogođenim bankama i čini se da je kriza, barem za sada, gotova.

No, cena zlata ostaje visoko u odnosu na cenu iz 2000. godine i blizu je rekordno visokog nivoa iz 2017. godine.

Postoje i drugi faktori koji povećavaju popularnost zlata. Bankarska mini kriza prisilila je svetske centralne banke da preispitaju svoju politiku u odnosu na kamatne stope. Veće kamatne stope mogu vršiti pritisak na bilanse banaka, pa se, kako bi se sprečila potencijalna kriza u bankarskom sistemu, vrši pritisak na centralne banke poput FED-a trebalo da prestanu sa podizanjem stopa.
U nestabilnom ekonomskom okruženju usred visoke inflacije i geopolitičkih napetosti između SAD, Rusije i Kine, zlato postaje još privlačnije. Rusija, Kina i njihovi saveznici nastoje da okončaju dominaciju dolara širom sveta, a prema Svetskom veću za zlato, centralne banke kupuju rekordne količine zlata u ovim nesigurnim vremenima.

Agencija Standard & Poor’s potvrdila je kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uprkos i dalje izraženim međunarodnim rizicima i posledicama geopolitičkih dešavanja po svetsku ekonomiju. Istovremeno, kako je navedeno na posrtalu Narodne banke Srbije, potvrđeni su stabilni izgledi za dalje povećanje rejtinga.

- Činjenica da se Srbija, uprkos svim globalnim neizvesnostima s kojima se suočava, i dalje nalazi na korak do dobijanja investicionog rejtinga jeste još jedna potvrda da Srbija vodi adekvatnu ekonomsku politiku u uslovima višedimenzionalne krize, koja traje već duže od tri godine - istakla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković povodom objavljivanja izveštaja agencije Standard & Poor’s.

Kako je naglašeno u izveštaju, postepenim povećanjem referentne kamatne stope sprečeno je dalje širenje inflatornih pritisaka, a srednjoročna inflaciona očekivanja ostala u velikoj meri usidrena zahvaljujući kredibilitetu monetarne politike, zaoštravanju monetarnih uslova i održanoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa. Dodaje se da se smanjenje inflacije očekuje drugoj polovini godine.

- Istaknut je dokazani kredibilitet ukupne ekonomske politike, povoljne perspektive dugoročnog rasta Srbije, fiskalnu disciplinu, smanjene potrebe za finansiranjem i opadajuću putanju javnog duga. Navodi se i visok priliv stranih direktnih investicija, koji je imao značajnu ulogu i u proširenju izvoznih kapaciteta i njihovom većem stepenu diversifikacije, kao i rastu deviznih rezervi zemlje, za koje se ocenjuju da će biti na adekvatnom nivou i u srednjem roku - navedeno je na portalu NBS-a.

Agencija je ocenila i da je finansijski sektor dobro kapitalizovan, likvidan i profitabilan, kao i da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na minimumu od 3%.

- Očuvanjem stabilnosti deviznog kursa i izbegavanjem naglih povećanja referentne kamatne stope uspeli smo da istovremeno usidrimo inflaciona očekivanja i da očuvamo punu finansijsku stabilnost u zemlji. Takođe, rast inflacije je zaustavljen, a posebno važno je i da su poslovno, investiciono i potrošačko poverenje očuvani na visokom nivou. Zahvaljujući tome, nastavljamo da beležimo rast zaposlenosti, investicija, izvoza i ukupnog bruto domaćeg proizvoda - dodaje guvernerka.

Kao preduslove za dobijanje investicionog rejtinga u budućnosti agencija Standard & Poor’s navodi ubrzanje privrednog rasta i dalje smanjenje fiskalnog i tekućeg deficita, što će, kao i u slučaju drugih ekonomija, zavisiti i od daljeg toka i ekonomskih efekata sukoba u Ukrajini i ukupnih geopolitičkih kretanja.

- Koordinacija monetarne i fiskalne politike u prethodnim godinama, doslednost i kontinuitet ekonomskih reformi, transformacija privrede Srbije i poverenje domaćih i međunarodnih investitora i institucija obezbedili su preduslove za dostizanje investicionog rejtinga u narednom periodu i formalni ulazak u grupu zemalja gde se po brojnim pokazateljima već nalazimo. Uverena sam da bi Srbija, da nije bilo pandemije i sukoba u Ukrajini, već duže vreme bila država sa investicionim rejtingom - zaključila je Tabaković.

Standard & Poors has affirmed Serbias credit rating at BB+, with a stable outlook, despite the still pronounced international risks and consequences of geopolitical developments on the global economy, as announced on the portal of the National Bank of Serbia (NBS).

– The fact that despite all global uncertainties it is faced with, Serbia is still a notch away from investment grade is another confirmation that it pursues an adequate economic policy against the backdrop of a multidimensional crisis that has been underway for more than three years – said NBS Governor Jorgovanka Tabaković commenting on the issuance of Standard & Poors report.

Standard & Poors underlined that by lifting the key policy rate gradually, Serbia prevented a further spread of inflationary pressures, and that medium-term inflation expectations remained largely anchored thanks to the monetary policy credibility, monetary tightening and the maintained relative stability of the exchange rate. It is added that inflation is expected to recede in the second half of the year.

– The agency underlined the proven credibility of Serbias overall economic policy, its favorable long-term growth prospects, fiscal discipline, lower financing needs and the downward trajectory of public debt. It also noted the high FDI inflows which played an important role in expanding export capacity and increasing their diversification, as well as in boosting the countrys FX reserves, which are projected to remain adequate even in the medium-term – it is said on the NBS portal.

The agency also assessed that the financial sector is well-capitalized, liquid and profitable, and that the share of NPLs in total loans is at a minimum of 3%.

As preconditions for obtaining investment grade going forward, Standard & Poors lists accelerated economic growth and further decrease in the fiscal and current deficits, which – as in the case of other economies – will also depend on the further course and economic effects of the conflict in Ukraine and overall geopolitical movements.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.2880 dinars for one euro on Tuesday, which is a slight change from Monday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.4 pct y-o-y.

The dinars indicative exchange rate against the dollar was down by 0.1 pct to 107.7124 dinars for one dollar on Monday.

The dinar was up by 2.8 pct against the dollar m-o-m and by 0.4 pct y-o-y, rising by 2.3 pct relative to the beginning of the year.

Preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) dobilo je 642,6 miliona dinara, odnosno oko 5,5 mil EUR, državnih subvencija za rekonsturkciju turbina na blokovima Termoelektrane "Nikola Tesla A" (TENT A), piše portal Nova ekonomija.

Portal je naveo da u rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći piše da je EPS-u subvencije dalo Ministarstvo rudarstva energetike Srbije, a da je rekonstrukcija potrebna kako bi se "omogućila kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije".

U tekstu se podseća da je Vlada u decembru 2022. godine donela Zaključak kojim je usvojen Program o rasporedu i korišćenju sredstava subvencija za EPS za 2022. godinu, a na osnovu ovog Programa dodeljene su i subvecije EPS-u za rekonstrukciju blokova u "TENT A".

EPS je od Ministarstva tada dobio 416,5 miliona dinara, a u toku 2023. godine planirana je dodela još 226,1 milion dinara.

Stategijom razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine, Stategijom razvoja energetike Beograda i Generalnim planom Beograda 2021. godine predviđeno je značajno proširenje broja korisnika centralizovanog sistema grejanja.

"TENT A" se nalazi na 28 kilometara od Beograda i on bi, nakon izvršenih rekosntrukcija turbina, mogao da obezbedi grejanje velikom broju pogtrošača u glavnom gradu.

Kako je naglašeno, u obrazloženju projekta u okviru rešenja Komisije piše da bi kombinovana proizvodnja toplotne energije i struje obezbedila racionalno korišćenje domaćih energenata, povećanja pouzdanosti snabdevanja toplotnom energijom, smanjenje energetske zavisnosti od uvoza, redukciju ukupnih emisija štetnih materija i niže cene toplotne i električne energije.

EPS je javnu nabavku "Prilagođavanje postrojenja za potrebe grejanja Beograda" koja podrazumeva rekonstrukciju turbina u TENT-u raspisao još u decembru 2021. godine, ugovor je dodeljen tek nakon godinu dana, a zaključen mesec dana kasnije.

- Ugovorena je vrednost od nešto više od milijardu dinara (9,1 mil EUR) bez PDV-a. To znači da će dobijene subvencije od Ministarstva EPS-u pokriti 60% troškova na rekonsturkciji - piše portal.

Od raspisivanja tendera, do dodele ugovora, EPS je pet puta produžavao rok za dostavljanje ponuda i nekoliko puta menjao konkursnu dokumentaciju, a nakon dugotajnog postupka, ugovor je zaključen sa grupom ponuđača koja je jedina i podnela ponudu.

Nosilac posla je poljska kompanija GE Power, dok je drugi član grupe beogradski ogranak preduzeća General Electric International.

Kao podizvođač angažovano je preduzeće Feromont Inženjering iz Beograda.

Izabrani ponuđači treba da isporuče i ugrade opremu za prelazak blokova A3-A6 na toplifikacioni režim rada u okviru sistema daljinskog grejanja Beograda.

Kako je pojašnjeno u rešenju Komisije, ukoliko se ne uradi rekonstrukcija, za proizvodnju 600 megavata toplotne snage, odnosno 1,6 megavat sati isporučene toplotne energije potrebno je 188 miliona kubika gasa godišnje. Nakon sprovedenog projekta rekonstrukcije ne bi trebalo uopšte da bude potrošnje gasa, pa je "ušteda u potrošnji uvoznog energenta osnovna direktna korist (prihod) projekta vangradskog toplovoda".

U tenderskoj dokumentaciji je navedeno da će kombinovana proizvodnja struje i toplotne energije obezbediti racionalno korišćenje domaćeg goriva (lignita).

Sa projektom bi trebalo da se počne 2023. godine, a završetak se očekuje 2026. godine, piše portal Nova ekonomija.