Povećanje kamatnih stopa povećalo je ranjivost banaka - a njihov odgovor predstavlja značajan rizik za globalni rast, upozorio je glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda.
- Zabrinuti smo zbog onoga što smo videli u bankarskom sektoru, posebno u SAD, ali možda i u drugim zemljama, što bi moglo da utiče na rast 2023. godine, rekao je Pierre-Olivier Gourinchas za CNBC Joumanna Bercetche u Vašingtonu, dodajući da su povećanja centralne banke povećala troškove finansiranja banaka, dok su zajmodavci takođe videli neke gubitke u imovini kao što su dugoročne obveznice.
- Banke su u neizvesnijoj situaciji. Imaju zdrave jastuke, ali to će ih sigurno navesti da budu malo oprezniji i možda donekle smanje pozajmljivanje, rekao je Gurinčas.

U jednom scenariju, MMF vidi dalje pooštravanje uslova finansiranja banaka i suzbijanje kreditiranja, smanjujući svoju prognozu globalnog rasta od 2,8% u 2023. godini na 2,5%.
Nepovoljni scenario
Gourinchas je rekao da su njegovi modeli takođe predvideli nepovoljniji scenario gde finansijska stabilnost nije ograničena.
- To bi dovelo do masivnih tokova kapitala iz ostatka sveta koji pokušavaju da se vrate na sigurno, odlazak u trezor SAD, apresijaciju dolara, povećanje premije za rizik, gubitak poverenja“, rekao je on. U ovom scenariju, MMF vidi da svetska ekonomija raste od oko 1% za ovu godinu. Ali verovatnoća za to je relativno mala, primetio je Gurinčas, i iznosi oko 15%, piše CNBC.

MMF je u utorak objavio svoj najnoviji izveštaj o globalnom rastu, koji sadrži najslabija srednjoročna očekivanja rasta za više od 30 godina.

Finansijska stabilnost je bila u centru pažnje poslednjih meseci, usred kolapsa nekoliko američkih banaka, brze prodaje Credit Suisse u Evropi i previranja na tržištu obveznica u Ujedinjenom Kraljevstvu koja su prošle jeseni skoro srušila penzione fondove.

Gurinčas je za CNBC rekao da se debata oko povećanja kamatnih stopa centralne banke pomerila sa rasta u odnosu na inflaciju na finansijsku stabilnost u odnosu na inflaciju.

On je rekao da su centralne banke i finansijske vlasti pokazale da imaju alate za rešavanje džepova nestabilnosti, na primer, američki regulatori koji garantuju depozite za klijente Banke Silicijumske doline i Banke Engleske za kupovinu zlata. „Monetarna politika treba da ostane fokusirana na smanjenje inflacije, to je naša preporuka u ovom trenutku“, rekao je Gurinčas, piše CNBC.

Vrednost bitkoina pre dva dana vinula se na nivo od 30.000 dolara dok su investitori čekali ključne podatke o inflaciji koji bi mogli da usmere cene kriptovaluta i u narednom periodu. Na sličnom nivou vrednost bitkoina zadržala se i jutros i to na ceni od 29.909 dolara, što je neznatan pad u odnosu na juče.
Najveća kriptovaluta po tržišnoj kapitalizaciji porasla je 7 odsto na 30.193,25 dolara po prvi put od juna, prema Coin Metrics. Eter je napredovao za više od 3,5% i trenutno iznosi 1.664.54 dolara.
Cena nafte u porastu
Cene nafte porasle su juče zbog očekivanja ekonomskog stimulansa od Kine, zdrave potražnje u ostatku Azije i pada američkih zaliha sirove nafte.

Terminski ugovori na naftu Brent porasli su za 64 centa, ili 0,8 posto, na 85,78 dolara po barelu, dok su ugovori na američki WTI porasli za 67 centi, ili 0,8 posto, na 81,65 dolara po barelu.

Podaci iz Kine pokazali su da je inflacija u martu dostigla najsporiji tempo od septembra 2021., što sugeriše da je slaba potražnja i dalje prisutna usred neujednačenog ekonomskog oporavka, što je potaklo očekivanja da bi Peking mogao preduzeo korake za jačanje rasta, piše Rojters.
Terminski ugovori na naftu su takođe porasli kako je dolar oslabio zbog očekivanja da se američke Federalne rezerve približavaju kraju ciklusa povećanja kamatnih stopa. Slabiji dolar čini naftu jeftinijom za one koji imaju druge valute.

Zvanični srednji kurs iznosi 117,2878 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Juče je zvanični srednji kurs iznosio 117,2880 dinara za jedan evro. Dinar vredi jednako kao pre mesec dana, 0,4 odsto više nego godinu dana ranije i jednako kao na početku ove godine. Najslabija vrednost dinara prema evropskoj valuti u 2022. godini bila je 13. aprila, kada je za evro bilo potrebno 117,7627 dinara, a najjača 12. decembra, 117,2751 dinar.

The bankruptcy supervisor of the former famous textile company NicolaS has advertised the sale of the bankruptcy debtor as a legal person using the method of public bidding at an initial price of RSD 28.4 million.

The most important property of the company is the stock, consisting of unclaimed goods (finished clothes, products and secondary raw materials for the production of clothing). Before they are made available for sale in the Republic of Serbia, customs duties and the VAT need to be paid for these goods in line with the current customs declarations and the customs register as the relevant reference points.

The offer also includes receivables in accordance with the court decision, as well as receivables for excess tax paid.

The public bidding will be held on May 15, 2023.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.2878 dinars for one euro on Wednesday, which is a slight change from Tuesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.4 pct y-o-y.

The dinars indicative exchange rate against the dollar was up by 0.4 pct to 107.3278 dinars for one dollar on Tuesday.

The dinar was up by 3.2 pct against the dollar m-o-m and by 0.8 pct y-o-y, rising by 2.6 pct relative to the beginning of the year.

U svom letnjem redu letenja, koji je počeo 26. marta, holandska avio-kompanija KLM Royal Dutch Airlines leteće do 165 destinacija, pokrivajući 96 evropskih i 69 interkontinentalnih odredišta.

Avio-linija Beograd-Amsterdam, uvedena 2021. godine, pokazala se kao izuzetno uspešna, pa će u letnjem redu letenja KLM imati 12 nedeljnih letova, što je za četiri više nego u zimskom periodu. Pet dana će putnicima iz Srbije biti na raspolaganju jutarnji let u 5:50, dok će let u 12:50 biti svakodnevan.

KLM će, takođe, udvostručiti broj letova ka Aziji u odnosu na 2022. godinu i proširiti kapacitete svoje nove Premium Comfort klase na interkontinentalnim linijama. Usled popuštanja putnih restrikcija izazvanih pandemijom koronavirusa, KLM duplira broj letova ka Aziji u odnosu na 2022. godinu i počev od 26. marta leteće do 16 destinacija na ovom kontinentu.

Putnici mogu računati na dnevne letovi za Peking i Šangaj, tri nedeljna leta za Hong Kong i dva za Tajpej. Što se tiče japanskih gradova, KLM ima dva leta nedeljno za Osaku i Tokio, a takođe nastavlja i avio-linije ka indonežanskim gradovima Denpasar i Džakarta, kao i ka Manili na Filipinima.

Sa druge strane, dnevni letovi povezuju Amsterdam sa Delhijem i Mumbajem u Indiji, a pet nedeljnih sa gradom Bangalor. Od bliskoistočnih destinacija, KLM će imati svakodnevne letove za Dubai, Tel Aviv i Kuvajt.

KLM pruža usluge do 18 severnoameričkih destinacija uključujući Njujork, Atlantu, Ostin, Vašington, Las Vegas, San Francisko i Los Anđeles. Ovog leta KLM povećava broj letova za Toronto i nastavlja sa letovima za kanadske gradove Edmonton, Montreal i Vankuver.

Avio-kompanija povećava frekvencije i do karipskih destinacija, pa će Aruba i Boner imati dnevne letove iz Amsterdama, dok će u jeku sezone Kurasao biti pokriven sa deset nedeljnih letova. U letnjem redu letenja nalaze se i Paramaribo, Port od Spejn i Sent Marten.

U letnjem redu letenja KLM-a nalazi se i deset latinoameričkih destinacija, kao što su Sao Paolo, Buenos Ajres, Panama Siti i San Hoze, kao i deset afričkih destinacija, među kojima su i Zanzibar, Dar es Salam, Najrobi, Kejptaun i Johanesburg.

Što se tiče evropskih destinacija, KLM uvodi dnevni let do Rena, regionalne prestonice Bretanje i nastavlja sa letom za Nant, uvedenim prošle zime, podižući kapacitet rute na tri dnevna leta.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju preduzeća za održavanje, opravku i prodaju motornih vozila IMT Fabrika remontni centar Dobanovci. Na prvom javnom nadmetanju početna cena biće 63,7 miliona dinara.

Kako je navedeno u prodajnoj dokumetaciji, najznačajniju imovinu čine uknjiženi objekti - hale i magacini, kao i oprema i zalihe.

Stečajni dužnik se kupuje u viđenom stanju a imovina može se razgledati nakon otkupa prodajne dokumentacije, svakim radnim danom, najkasnije do 12. maja.

Javno nadmetanje održaće se 19. maja 2023. godine, a detaljnije pogledajte OVDE.

IMT Fabrika remontni centar Dobanovci je firma specijalizovana za remont IMT traktora i motora kao i za mašinsku obradu svih tipova motora sa unutrašnjim sagorevanjem, a stečaj nad ovim preduzećem je Privredni sud u Beogradu otvorio 2015. godine.