Američki su indeksi u utorak oslabili, a čini se da je tržištem ponovno zavladao strah od bankarske krize. Dow Jones Industrial Average pao je za 344,57 bodova ili 1,02 odsto i završio na 33.530,83. S&P 500 završio je 1,58 odsto niže na 4.071,63. Nasdaq Composite pao je 1,98 odsto i zatvorio se na 11.799,16.
Deonice First Republic Banka srušene su više od 49 odsto nakon što je regionalna banka objavila svoje poslednje kvartalne rezultate, saopštivši u ponedeljak uveče da su depoziti pali 40 odsto na 104,5 milijardi dolara u prvom tromesečju, ali su se u međuvremenu stabilizovali. First Republic će takođe smanjiti troškove, uključujući smanjenje broja zaposlenih za 20 do 25 odsto u drugom kvartalu. Bloomberg News izvestio je u utorak da banka pokušava prodati čak 100 milijardi dolara zajmova i vrednosnih papira kako bi restrukturirala svoju bilancu.
Regionalne banke
Regionalne banke pomno se prate nakon što su ulagači postali zabrinuti da bi se mogla suočiti s istom sudbinom kao Silicon Valley Bank i Signature Bank, čije je zatvaranje pokrenulo krizu u industriji prošlog meseca. Deonice First Republica pale su više od 93 odsto od početka godine.

Trgovci su takođe zabrinuti zbog razočaravajućeg izveštaja o zaradi UPS-a, koja je pala za oko 10 odsto nakon što je kompanija izneverila očekivanja, a uprava rekla da je obim prodaje bio – i trebao bi i dalje biti – pod pritiskom. PepsiCo je, s druge strane, porastao 2,3 odsto zahvaljujući brojkama koje su bile bolje od očekivanih.

Finansijski rezultat „Elektroprivrede Srbije“ u prvom kvartalu 2023. nadmašio je plan. Neto dobit dostigla je 34,5 milijardi dinara, odnosno oko 294 miliona evra. EPS je u istom periodu prošle godine imao gubitak od gotovo 30 milijardi dinara.
Poslovni uspeh rezultat je povećane proizvodnje, dobiti od izvoza električne energije i smanjenja troškova, navodi se u saopštenju kompanije.
Kapaciteti EPS-a proizveli su 9,74 milijardi kilovat-sati električne energije što je za 17 odsto više nego od januara do marta prošle godine. Stabilna proizvodnja, povoljni hidrološki uslovi i dobro planiranje omogućili su da EPS prodaje viškove električne energije na berzi i slobodnom tržištu. Tako profit od izvoza od januara do marta iznosi 51 milion evra, dok je prošle godine EPS morao da uvozi energiju po visokim cenama.

Manji rashodi
U prvom kvartalu 2023. godine poslovni rashodi su manji za oko 20 milijardi dinara nego što je planirano, od čega su samo troškovi uvoza uglja manji za 8,4 milijarde dinara.

Nabavka gasa koštala je 3,4 milijarde dinara manje, na nabavku tečnih goriva potrošeno je 1,5 milijardi dinara manje, a za usluge EMS-a oko 1,4 milijarde manje, manja je nabavka električne energije za 0,8 milijardi dinara. Troškovi održavanja manji su za milijardu dinara, ostali poslovni rashodi bili su manji za 3,7 milijardi dinara nego što je bilo planirano za period od januara do marta.

Profit EPS-a u prva tri meseca 2023. godine najbolji je rezultat u poslednjih pet godina. Ostvarena neto dobit veća je oko 3,5 puta nego u periodu od januara do marta 2021, 2020, 2019. i 2018. godine kada se kretala između 10,5 i devet milijardi dinara, navodi se u saopštenju kompanije.

Narodna banka Srbije objavila je zvaničan srednji kurs evra za 26. april 2023. godine. Zvanični srednji kurs danas iznosi 117,2760 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Juče je zvanični srednji kurs 117,2763 dinara za jedan evro. Dinar vredi 0,1 odsto više nego pre mesec dana, 0,3 odsto više nego godinu dana ranije i jednako kao na početku ove godine.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.2760 dinars for one euro on Wednesday, which is a slight change from Tuesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is up by 0.1 pct against the euro m-o-m and by 0.3 pct y-o-y and steady relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar was down by 0.5 pct to 106.6339 dinars for one dollar on Tuesday.

The dinar was up by 1.6 pct against the dollar m-o-m and by 2.9 pct y-o-y, rising by 3.3 pct relative to the beginning of the year.

Bivši radnici kompanije Generaleksport u stečaju uložili su žalbu Privrednom apelacionom sudu zbog, kako su naveli, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešno primenjenog materijalnog prava i povreda pravila postupka prilikom prodaje Geneks kule preduzeću Eureka bar i zahtevaju poništenje javnog nadmetanja. U žalbi se navodi da je 6. februara "nezakonito održano javno nadmetanje u prostorijama Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, za prodaju nepokretne i pokretne imovine, zgrade poslovnih usluga Generaleksport (Geneks kula)".

- Nezakonito je vođen stečajni postupak, a stečajni upravnik Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) i njen poverenik Budimir Mrdović nezakonito je i svesno dovodio sud i stečajne poverioce u zabludu - navedeno je u žalbi.

Geneks kula od 15.000 kvadrata prodata je na locitaciji 6. februara ove godine za 20 mil EUR, a kupac je bila firma Eureka bar u vlasništvu Aleksandra Kajmakovića.

Eureka bar je osnovana 2011. godine i bavi se uslugama pripremanja i posluživanja pića, a krajem 2020. godine, za koju je objavljen i poslednji dostupan finansijski izveštaj na APR-u, imala je 70 zaposlenih i neto dobitak od 49 miliona dinara.

Prema pisanju medija Kajmaković je vlasnik brojnih poznatih restorana u Beogradu – Bottega, Temperament, noćnog kluba La Fayette, hotela Casina, splava Port, potom Caffe Theatre, nekadašnjeg Kod konja, u Skadarliji ima restorane Tri šešira, Dva goluba i Zlatni bokal.

Poverioci su u žalbi naveli da je "nezakonito i prevarno formiran Odbor poverilaca", a sudija je propustio mogućnost da pribavi inoviranu ponudu proceniteljske kuće Beokoneks.

Sudija je, kako je navedeno, "propustio priliku da pribavi i izjašnjenje Beokoneksa o segmentnoj prodaji kule umesto prodaji u celini koja je značajno nepovoljnija".

Bivši zaposleni i Skupština poverilaca su naveli da su zahtevali novu procenu vrednosti Geneks kule 11. januara ove godine.

U obrazloženju tih stavova je istaknuto da je stečajni upravnik dužan da dostavi Odboru poverilaca obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu i rokovima prodaje i to 15 dana pre početka prikupljanja ponuda, odnosno najkasnije 30 dana pre prodaje imovine javnim nadmetanjem.

Dodaje se da Odbor poverilaca nije postojao od 2016. godine, a da je status člana Odbora poverilaca izgubilo od pet članova tri člana, a "stečajni upravnik je svesno propustio da o tome obavesti Privredni sud".

- Odbor poverilaca se nikada od 2016. godine nije sastao niti razmatrao obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu prodaje i rokovima prodaje - navodi se u obrazloženju.

Odbor poverilaca je, kako je istaknuto, ovlašćen da uloži primedbu na procenu vrednosti imovine po Zakonu o stečajnom postupku, a da bi to izbegao, stečajni upravnik (ALSU) je "svesno započeo prodaju imovine bez formiranog Odbora poverilaca i po ceni znatno nižoj od tržišne".