Na azijskim berzama većina najvažnijih indeksa je bila u plusu jer dobri poslovni rezultati kompanija podupiru raspoloženje investitora i zasenjuju njihove zabrinutosti oko privrednog usporavanja.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih dionica bio je u plusu 0,45 odsto, no nije uspeo nadoknaditi sav minus od početka meseca te je na putu gubitaka u aprilu od 1.4 odsto.
Istovremeno je japanski Nikkei porastao jedan odsto. U plusu su bili i ostali važni regionalni indeksi, izuzev južnokorejskog, koji je oslabio za 0.8 odsto.

Azijske berze potpomognute su snažnim oporavkom Volstrita dan ranije, zahvaljujući boljim rezultatima od očekivanja velikih tehnoloških kompanija Meta Platforms, Microsoft i Alphabet. Pritom je Dow Jones porastao 1.57 odsto, S&P 500 za 1.96 odsto, a Nasdaq indeks za 2.43 odsto.

Zadržana ključna kamatna stopa
Tržišta je oraspoložila i odluka japanske centralne banke (BOJ) da zadrži negativnu kamatnu stopu. Naime, u skladu s očekivanjima BOJ, prvi put pod zasedanjem novog guvernera Kazua Uede, zadržao je ključnu kamatnu stopu na -0.1 odsto, na kojoj se nalazi još od 2016. godine.
U takvim uslovima kurs jena spustio se 0.5 odsto prema dolaru, na 134.6 jena za dolar, najniži nivo u nedelju dana.

Dolarov indeks, koji meri kretanje američkog dolara prema šest najvažnijih svetskih valuta, stagnirao je na 101.45 poena te je na putu gubitka u aprilu za više od jedan posto, nakon što je u martu potonuo otprilike 2.3 odsto.

Kurs evra stagnirao je prema dolaru, na 1.103 dolara, te je i dalje nadomak najvišeg nivoa prema američkoj valuti u zadnjih godinu dana. Od početka aprila na dobitku je otprilike 1.5 odsto.

Na naftnim tržištima cene su porasle, pri čemu je barel londonskog Bena poskupio za jedan posto, na 78.99 dolara, a američkog WTI-ja 0.74 odsto, na 75.33 dolara.

Uprkos tome, cene nafte na putu su gubitaka od početka sedmice za više od tri odsto, pod pritiskom zabrinutosti investitora zbog moguće recesije.

Vanredna sednica Skupštine akcionarskog društva “Elektroprivreda Srbije” održana je danas, što je ujedno i prva sednica Skupštine otkad je ovo preduzeće transformisano u akcionarsko društvo, usvajanjem novog Statuta. Na sednici Skupštine je osim predstavnika Osnivača, ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović prisustvovao i predsednik Nadzornog odbora “Elektroprivrede Srbije” Jovan Despotović.
Na vanrednoj sednici između ostalog, doneta je odluka da se realizuje zaključak Vlade Republike Srbije kojim je Vlada preporučila EPS AD cenu električne energije za kupce na komercijalnom snabdevanju, koja će se primenjivati počev od 1. maja 2023. godine.
Nakon održavanja sednice ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović istakla je da je građanima i Srbiji potrebno energetsko preduzeće koje proizvodi dovoljno električne energije i ostvaruje profit, preduzeće koje je dovoljno snažno da efikasno realizuje ciklus značajnih investicija koji predstoji i bude motor privrednog razvoja Srbije.

- U jeku energetske krize uhvatili smo se u koštac sa ključnim izazovima našeg energetskog sistema. Država će kao jedini vlasnik postaviti jasne ciljeve i odlučna je u nameri da strateški važna preduzeća energetskog sektora učini nosiocima budućeg ekonomskog razvoja zemlje. Pred nama je uskoro usvajanje strateških investicionih projekata u energetskom sektoru koji će stvoriti preduslove da Srbija bude energetski nezavisna i sigurna sto je u interesu svih građana naše zemlje. Drago mi je da je prva vanredna sednica uspešno završena, navela je Đedović.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.2719 dinars for one euro on Friday, which is a slight change from Thursday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is up by 0.1 pct against the euro m-o-m and by 0.3 pct y-o-y and steady relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is down by 0.3 pct to 106.4560 dinars for one dollar.

The dinar is up by 1.9 pct against the dollar m-o-m and by 5.2 pct y-o-y, rising by 3.5 pct relative to the beginning of the year.

Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvao je Evropsku centralnu banku (ECB) da podiže kamatne stope do sredine 2024. godine u sklopu napora da se obuzda visoka inflacija u EU.

MMF je pozvao i ministre finansija zemalja EU da sprovode strogu fiskalnu politiku, prenosi Rojters. Šef evropskog odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda Alfred Kamer je najviše zabrinut zbog inflacije, koja je prema njegovim rečima "porez na siromaštvo".

- Naša glavna preporuka je obuzdavanje inflacije, a to znači da moramo da koristimo instrumente monetarne politike. ECB treba da sprovodi strogu politiku na duže vreme, procenjujemo do sredine 2024. godine, da bi oborile inflaciju na željenu brojku od 2% u 2025. godini - rekao je Kamer.

U martu 2023. godine je inflacija u 20 zemalja EU koji koriste evro iznosila 6,9% u odnosu na isti mesec lane. Bazna inflacija je bila još veća i iznosila je 7,5%. ECB je od sredine 2022. godine do marta 2023. drastično povećala kamatne stope sa nule na 3,5%, ali malo ko je očekovao da će se ova politika nastaviti i nakon 2023. godine.

Ministri finansija zemalja EU treba da podrže napore ECB time što će sprovoditi strožiju fiskalnu politiku, dodao je Kamer. Zemlje EU nisu uspele da značajno smanje budžetske deficite zato što su produžili finansijsku podršku građana zbog visokih cena energije. ECB predlaže da sada, kada su cene za energiju niže, vlade prestanu da na taj način podržavaju svoje građane ili ih bar bolje usmere pomoć.

Erste Group Bank AG je prijavila operativni rezultat od 1,26 mlrd EUR za prva tri meseca 2023. godine. Ovaj međugodišnji rast od skoro 57% posledica je solidnog neto prihoda od kamata od 1,77 mlrd EUR (porast od 27,1% g/g) usled generalno povoljnih kretanja kamatnih stopa i većeg obima kredita odobrenih klijentima. Dobici zabeleženi u platnim uslugama i upravljanju aktivom doveli su do povećanja neto prihoda od naknada i provizija od 4,4% u odnosu na isti period prethodne godine na 643 mil EUR. Efekti vrednovanja su poboljšali neto rezultat trgovanja na 117 mil EUR u poređenju sa gubitkom od 257 mil EUR u istom periodu godinu dana ranije. Operativni rashodi su bili 0,6% veći u odnosu na prethodnu godinu i iznosili su 1,24 mlrd EUR. U prvom kvartalu je došlo do neto ukidanja rezervisanja za rizik što je dovelo do pozitivnog rezultata ispravki vrednosti od 20,7 mil EUR, doprinevši neto rezultatu od 594 mil EUR za kvartal.

- Ekonomije Centralne i Istočne Evrope (CIE) nisu izbegle globalno usporavanje ekonomskog rasta, ali i dalje pokazuju da su otporne. Uvereni smo da priča o konvergenciji CIE ostaje aktuelna i da će se region od 2024. godine ponovo istaći po rastu u Evropi - rekao je generalni direktor Erste Grupe, Vili Černko.

- Osim toga, imamo i veoma jasnu viziju u pogledu digitalizacije. To smo već pokazali kroz uspeh George platforme za naše klijente iz sektora stanovništva na šest tržišta. Pokrenuli smo George Business za korporativne klijente u Austriji i proširićemo ovu inovativnu platformu i na naša druga tržišta. Nastavićemo da podstičemo digitalne inovacije kao ključno sredstvo da svojim klijentima obezbedimo podatke, alate i znanje koji su im potrebni da unaprede svoje finansijsko blagostanje - dodao je on

- Rast kreditne aktivnosti je bio usporeniji u prvom kvartalu, što je odraz umerenijeg opšteg makro okruženja. Međutim, neto prihod od kamata je znatno porastao, zahvaljujući povoljnim ciklusima kamatnih stopa na većini tržišta i većim obimima kredita koji su odobreni klijentima na svim tržištima, i tako ostao ključni faktor prihoda. Na naš neto rezultat u prva tri meseca 2023. godine takođe su se pozitivno odrazili operativni troškovi, koji su bili u skladu s očekivanjima, kao i okruženje koje je u pogledu rizika ostalo povoljno - rekao je Štefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe.

- Poslednjih meseci beležimo priliv depozita kojim možemo biti zadovoljni. To je znak poverenja koje nam klijenti ukazuju kao pouzdanom lideru u regionu CIE. Solidni operativni i neto rezultati koje smo objavili u prvom kvartalu daju nam osnova da verujemo da smo na dobrom putu da ispunimo svoje projekcije za celu godinu - dodao je Dorfler.

U periodičnom izveštaju rukovodstva, finansijski rezultati za period januar-mart 2023. porede se s rezultatima za period januar-mart 2022. godine, a stavke bilansa stanja od 31. marta 2023. sa stavkama od 31. decembra 2022. godine.

Viši operativni prihodi su odraz povećanja neto prihoda od kamata i boljeg neto rezultata od trgovanja
Neto prihod od kamata se povećao na 1.769,0 mil EUR (+27,1%; 1.392,1 milion EUR) na bazi viših kamatnih stopa na tržištu – uglavnom u Austriji, Mađarskoj i Rumuniji – kao i većeg obima kredita odobrenih klijentima na svim tržištima. Neto prihod od naknada i provizija je porastao na 642,7 mil EUR (+4,4%; 615,3 mil EUR). Rast je zabeležen na gotovo svim ključnim tržištima, najviše u uslugama platnog prometa, ali i upravljanju aktivom. Neto rezultat od trgovanja se poboljšao i iznosi 116,7 mil EUR (-256,6 mil EUR); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha je opala na -81,4 mil EUR (239,7 mil EUR). Kretanje ove dve stavke uglavnom se pripisuje efektima valuacije. Operativni prihodi su se povećali na 2.498,7 mil EUR (+22,7%; 2.036,2 mil EUR).


Operativni rezultat zabeležio veliki porast na 1,25 mlrd EUR

Opšti administrativni rashodi bili su gotovo nepromenjeni na nivou od 1.242,0 mil EUR (+0,6%; 1.235,2 mil EUR). Rashodi za zaposlene bili su viši na nivou od 697,5 mil EUR (+10,6%; 630,7 mil EUR). Pad ostalih administrativnih rashoda na 408,6 mil EUR (-12,7%; 468,1 mil EUR) uglavnom je bio posledica smanjenja uplata u sisteme za osiguranje depozita na 113,5 mil EUR (199,2 mil EUR). Većina uplata koje se očekuju za 2023. godinu već je proknjižena unapred. U prvom kvartalu 2022. godine, spor u vezi s osiguranjem depozita Sberbank Europe imao je za posledicu više rashode. Amortizacija i depresijacija iznosile su 135,9 mil EUR (-0,4%; 136,4 mil EUR). Opšte uzev, operativni rezultat se značajno povećao i iznosio 1.256,7 mil EUR (+56,9%; 801,0 mil EUR). Odnos troškova i prihoda se poboljšao i iznosio 49,7% (60,7%).


Okruženje u pogledu rizika i dalje povoljno

Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata iznosile su 20,7 mil EUR neto ukidanja ili 4 bazna poena prosečnih bruto kredita klijentima (-59,1 mil EUR ili 13 baznih poena). Zabeleženi su pozitivni doprinosi neto ukidanja rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija u gotovo svim segmentima, kao i prihoda od naplate već otpisanih kredita, najviše u Austriji i Češkoj Republici. U prvom kvartalu nije bilo promena u pogledu projektovanih pokazatelja, niti primene dodatnih faktora. Opšte uzev, rezervisanja za rizike prouzrokovane krizom bila su nepromenjena na nivou od oko 900 mil EUR na kraju marta. Koeficijent problematičnih kredita (NPL) na osnovu bruto kredita klijentima bio je gotovo nepromenjen na nivou od 2,1% (2,0%). Koeficijent pokrivenosti NPL (isključujući sredstva obezbeđenja) zadržao se na 94,3% (94,6%).


Neto dobit beleži porast na bazi snažnog operativnog rezultata i neto ukidanja rezervisanja za rizike

Ostali operativni rezultat je iznosio -274,3 mil EUR (-132,7 mil EUR). Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su uključeni u ovu stavku već za celu 2023. godinu, zabeležili su porast – najviše u Austriji – na 138,1 mil EUR (123,1 mil EUR). Dažbine na bankarsko poslovanje – koje se trenutno plaćaju na dva ključna tržišta – povećale su se na 99,1 mil EUR (40,2 mil EUR). Od toga, 89,5 mil EUR je naplaćeno u Mađarskoj: pored redovnog poreza na bankarsko poslovanje od 18,8 mil EUR (18,0 mil EUR), zabeležen je porez na ekstra profit od 53,3 mil EUR na osnovu neto prihoda za prethodnu godinu (oba su takođe unapred proknjižena za celu 2023. godinu). Porez na ekstra profit za prethodnu godinu (49,9 mil EUR) prethodno je zabeležen jedino u drugom kvartalu 2022. godine. Mađarski porez na finansijske transakcije za prvi kvartal iznosio je 17,4 mil EUR (14,1 mil EUR). U Austriji, porez na bankarsko poslovanje iznosio je 9,6 mil EUR (8,1 milion EUR). Pored toga, na ostali operativni rezultat su negativno uticali efekti valuacije.

Porezi na dobit iznosili su 185,6 mil EUR (115,6 mil EUR). Porast dela neto dobiti koji pripada manjinskim udelima na 224,0 mil EUR (45,7 mil EUR) bio je posledica znatno boljih rezultata poslovanja štedionica – uglavnom zbog višeg neto prihoda od kamata. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća je porastao na 593,6 mil EUR (448,8 mil EUR) na bazi snažnog operativnog rezultata i neto ukidanja rezervisanja za rizike.


Porast depozita klijenata brži od rasta obima kreditiranja

Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 24,2 mlrd EUR (23,1 mlrd EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu s Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), koeficijent kapitala CET1 (konačni) porastao je na 20,5 mlrd EUR (20,4 mlrd EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) iznosila su 26,4 mlrd EUR (26,2 mlrd EUR). Periodična dobit za prvi kvartal godine nije uključena u gore navedene rezultate. Ukupni rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačni) – porastao je na 146,2 mlrd EUR (143,9 mlrd EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 14,0% (14,2%), a koeficijent ukupnog kapitala 18,0% (18,2%).

Bilansna suma se povećala na 342,9 mlrd EUR (+5,9%; 323,9 mlrd EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda porasli su na 43,3 mlrd EUR (35,7 mlrd EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli na 27,3 mlrd EUR (18,4 mlrd EUR), najviše u Austriji i Češkoj Republici. Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su tek neznatno od početka godine, na 202,7 mlrd EUR (+0,3%; 202,1 mlrd EUR), budući da je tražnja za kreditima za pravna lica – veliki pokretač rasta u većem delu prošle godine – ostala umerena. Na strani pasive, depoziti banaka zabeležili su porast na 29,9 mlrd EUR (28,8 mlrd EUR). Depoziti klijenata su porasli na gotovo svim ključnim tržištima – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 238,1 mlrd EUR (+6,3%; 224,0 mlrd EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 85,1% (90,2%).


Prognoza

Ekonomisti očekuju da ključna tržišta Erste Grupe izbegnu recesiju 2023. godine i da čak zabeleže realni rast BDP-a. Očekuje se da će inflatorni pritisci opasti 2023. godine, nakon dvocifrenog nivoa u 2022. godini kao rezultat izuzetno visokih cena energenata. Kontinuirano snažna tržišta rada trebalo bi da podrže ekonomske rezultate na svim tržištima Erste Grupe. Očekuje se da će se salda bilansa tekućih transakcija, koja su bila pod znatnim pritiskom tokom 2022. godine zbog izuzetno visokih cena energenata, ponovo poboljšati u 2023. godini zahvaljujući preokretu cena energenata. Fiskalni bilansi bi takođe trebalo da se ponovo konsoliduju nakon znatnih budžetskih deficita u 2022. godini. Projektuje se da će udeo javnog duga u BDP-u na svim tržištima Erste Grupe biti uglavnom stabilan, i time ostati znatno ispod proseka evrozone.

U tim uslovima, Erste Grupa očekuje rast neto kredita od oko 5%. Rast kredita i povoljni efekti kamatnih stopa, kao što je gore navedeno, trebalo bi da dovedu do povećanja neto prihoda od kamata od oko 15%. Na osnovu gore opisane vrlo pozitivne makro prognoze, troškovi rizika bi trebalo da ostanu na niskom nivou u 2023. godini. Na osnovu aktuelnih projekcija, Erste Grupa očekuje da će troškovi rizika u 2023. godini biti ispod 25 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima.

Erste Grupa ima za cilj da postigne ROTE u rasponu od 13 do 15%. Očekuje se da će koeficijent CET1 Erste Grupe ostati na visokom nivou. Shodno tome, Erste Grupa će predložiti dividendu od 1,90 EUR po akciji za fiskalnu 2022. godinu na Godišnjoj skupštini akcionara u maju 2023. godine. Pored toga, Erste Grupa je podnela zahtev za regulatorno odobrenje otkupa sopstvenih akcija u iznosu do 300 mil EUR u 2023. godini.

Još jedna velika akvizicija na finansijskom tržištu. "Deutsche Bank" kupila je kompaniju "Numis" za 410 miliona funti (oko 464 miliona eura), potvrdile su dve kompanije.

Najveća nemačka banka pristala je da platiti 350 penija po deonici za "Numis", jednog od najpoznatijih londonskih brokera.
Do posla dolazi usred oštrog pada inicijalne javne ponude (IPO) i podizanja kapitala na koje se "Numis" oslanja. Celogodišnji profit brokera pao je 70 odsto prošle godine i upozorio je da će 2023. verovatno biti izazovna.

U izjavi u kojoj je najavljen posao, "Deutsche Bank" je rekao da će akvizicija “omogućiti da postane vodeći provajder za više od 170 korporativnih klijenata za njihove sveobuhvatne finansijske i savetodavne potrebe.”

Od 1. manja važiće novi cenovnik za struju kako za građane, tako i za privredu. Na vanrednoj sednici Skupštine akcionarskog društva Elektroprivreda Srbije utvrđeno je da će privreda plaćati struju 110,81 EUR po megavatu, što je poskupljenje od 8%. U "zelenoj zoni" građani će struju plaćati 2.084 dinara po kilovat-času, dok će računi za gas biti 10% veći.

Resorno ministarstvo je saoštilo da je poskupljenje struje od 8% i gasa za 10% u skladu sa zahtevima MMF.

U zelenoj zoni "jeftina struja" bila je 1,8960 dinara, dok će od maja meseca biti 2,0840 dinara. Što se tiče skuplje tarife, račun za kilovat-čas će biti 8,3360 dinara umesto dosadašnjih 7,5840 dinara.

Račun za jeftinu struju u plavoj zoni se od 1. januara ove godine obračunavao po ceni 2,844 dinara, a od 1. maja će 3,1260 dinara. Skuplja struja će se obračunavati po 12,5040 dinara.
Od januara ove godine je kilovat-čas jeftine struje u crvenoj zoni bio 5,688 dinara, a od 1. maja će biti 6,2520 dinara, dok će od 1. maja biti skuplja struja biti obračunava po 25,0080 dinara.

Iz ministarstva napominju da su u pitanju "najniža moguća korekcija cena struje (8%) i gasa (10%), koja je deo aktuelnog stend-baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom", uprkos pritiscima i teškoj geopolitičkoj situaciji sa energentima u Evropi.

From May 1, a new electricity price list will apply, both for the citizens and the economy. At the extraordinary session of the GM of Elektroprivreda Srbije JSC, it was determined that the economy would pay EUR 110.81 per megawatt of electricity, an increase by 8%. In the “green zone”, the citizens will pay RSD 2,084 per kilowatt-hour, whereas the gas bills will be 10% higher.

The competent ministry has announced that the electricity price increase of 8% and the gas price increase of 10% are in line with the requests of the IMF.

In the green zone, “cheap electricity” used to cost RSD 1,896, whereas, from May, it will cost RSD 2,084. As for the more expensive tariff, the bill per kilowatt-hour will be RSD 8,336 instead of the current RSD 7,584.

The bill for cheap electricity in the blue zone has been calculated at RSD 2,844 since January 1 this year, and from May 1, it will be RSD 3,126. More expensive electricity will cost RSD 12,504.
Since January this year, one kilowatt-hour of cheap electricity in the red zone has been RSD 5,688, and from May 1, it will be RSD 6,252, whereas, from May 1, the most expensive electricity will be calculated at the price of RSD 25,008.

The ministry notes that these are “the lowest possible price adjustments for electricity (8%) and gas (10%), which are part of the current standby arrangement with the International Monetary Fund”, despite the pressures and the difficult geopolitical situation regarding energy sources in Europe.