Kineski ekonomski oporavak traje duže nego što se očekivalo, što je navelo analitičare "Citija" da odbace svoje prognoze o oporavku berze za tri meseca.
Umesto juna, "Citi" sada očekuje da će za Hang Seng indeks biti potrebno do kraja septembra do 24.000, rekli su analitičari u izveštaju od četvrtka. To je oko 18 odsto iznad sadašnjih nivoa.
Indeks Hang Seng završio je na 20.331,20 u četvrtak, što je povećanje od oko 2,8 odsto u dosadašnjoj godini.

„Očekujemo da [korporativni rezultati u prvom kvartalu 2023.] budu slabiji jer se oporavak posle kovida čini sporijim nego što se očekivalo“, navodi se u izveštaju "Citija". U njemu se navodi da je analiza rezultata 316 kineskih kompanija za 2022. godinu pokazala više promašaja nego otkucaja.

Kina je izvestila o skromnom oporavku privrednog rasta u prva dva meseca ove godine. Zemlja je u decembru ukinula stroge kontrole kovida.

Zarada od kineskih giganata e-trgovine "JD.com" i "Alibaba" su takođe ukazali da potrošači ostaju konzervativni u pogledu potrošnje.

Međutim, "Tencents" kvartalni rezultati su pokazali da su preduzeća spremnija da troše na oglašavanje, posebno na rastućim video nalozima kompanije i portalima za e-trgovinu.
"Citi" je rekao da je dodao "Tencent" u svoju ponudu akcija u Hong Kongu, zajedno sa maloprodajom "Topsports" i državnim "Sinopharmom". "Sands China", "Chov Tai Fook" i "Air China" ostaju na listi za izbor akcija kompanije.

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je danas da će svetska privreda doživeti jedan od najslabijih perioda rasta u poslednjih nekoliko decenija i da će rast biti manji od tri odsto 2023. godine.

- Uprkos čvrstini tržišta rada i potrošačke potrošnje u većini naprednih ekonomija, kao i oporavku povezanom sa ponovnim otvaranjem Kine, očekujemo rast od manje od tri odsto za 2023. godinu - izjavila je generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva pred diplomatama u Vašingtonu.

Prethodni izveštaj MMF-a o svetskoj ekonomiji, krajem januara, već je predviđao rast od 2,9 odsto u 2023. godini.

Georgijeva je dodala da će takav rast od oko tri odsto biti narednih pet godina.

Generalna direktorka MMF-a je rekla da prioritet treba da ostane borba protiv inflacije.

Ona je izrazila zabrinutost zbog stanja javnih finansija u većini zemalja, pošto je javni dug porastao skoro svuda u svetu, pod dejstvom pandemije korona virusa, a potom i zbog posledica ruske invazije na Ukrajinu.

Prema njenim rečima, izazovi na koje treba odgovoriti su značajni, posebno da bi se omogućila ekološka tranzicija zemalja u razvoju, čije se potrebe procenjuju na 1.000 milijardi dolara godišnje u narednih nekoliko godina.

U prvom kvartalu 2023. godine ostvaren je oporavak industrijske proizvodnje, kao i rast u sektoru usluga, zaključeno je juče na sednici Saveta za koordinaciju akivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), na kojoj su razmatrani najznačajniji projekti.

Na sednici kojojom je predsedavala premijerka Ana Brnabić posebno je istaknuto da su spoljna trgovina i energetika ostvarile rast, prenosi sajt Vlade. Takođe, kapitalni projekti su realizovani u značajnijem kapacitetu, i to posebno u oblastima putne i železničke infrastrukture.

Kada je reč o poljoprivrednoj proizvodnji, na sednici je konstatovano da je potrebno pronaći nova tržišta za izvoz pšenice, kukuruza i malina. Poseban akcenat stavljen je i na dodatne podsticaje stočarstvu, kao i eAgrar, navodi se u saopštenju.

Serbias economic growth this year will be 2.3%, the same as last year, and it should reach 3% next year, the World Bank estimated in its latest report for the Europe and Central Asia region.

- In the medium term, the economy is expected to grow at a rate of around 3% per year. The main driver of GDP growth will be consumption and to some extent investments, while it is projected that imports will grow faster than exports - the report states.

Forecasts show that inflation will persist until 2024, when it will return to the target range (1.5 to 4.5%).

Prolonged inflationary pressures, according to the World Bank, would further reduce the disposable income of households, which would in turn reduce demand and threaten economic growth, but also increase the cost of financing.

Another risk to economic growth is related to the economic prospects of the EU and other trade partners of Serbia.

Domestic risks are related to national and regional political events and involvement in state enterprises.

- In order to resist such risks and achieve faster growth, Serbia needs to implement structural reforms, improve the quality of education, increase productivity, especially by attracting high-quality foreign direct investments and improve the business environment - the World Bank pointed out.

Privredni rast Srbije ove godine biće 2,3%, koliko i prethodne godine, a u narednoj bi trebalo da iznosi 3%, procenila je Svetska banka u najnovijem izveštaju za region Evrope i Centralne Azije.

- U srednjem roku očekuje se da ekonomija raste po stopi od oko 3% godišnje. Glavni pokretač rasta BDP-a biće potrošnja i donekle investicije, dok se projektuje da će uvoz rasti brže od izvoza - navodi se u izveštaju.

Prognoze su da će se inflacija zadržati do 2024. kada će se vratiti u ciljani okvir (1,5 do 4,5%).

Produženi inflatorni pritisci, po proceni Svetske banke, dalje bi smanjili raspoloživi dohodak domaćinstava što bi smanjilo tražnju i ugrozilo privredni rast, ali i povećalo cenu finansiranja.

Drugi rizik po privredni rast vezan je za ekonomske izglede EU i drugih trgovinskih partnera Srbije.

Domaći rizici vezani su za domaća i regionalna politička dešavanja i upavljanje državnim preduzećima.

- Da bi se oduprla tim rizicima i dostigla brži rast, Srbija treba da implementira strukturne reforme, da unapredi kvalitet obrazovanja, da poveća produktivnost, posebno privlačenjem kvalitetnih stranih direktnih investicija i unapredi poslovno okruženje - ukazala je Svetska banka.