Bafet prodao deonice u dve banke i povećao udeo u Bank of America
Voren Bafet smanjio je svoju izloženost prema još dve banke u prošlom tromesečju dok je povećao svoju predanost Bank of America (BAC) i kupio nove deonice u Capital One (COF).
Milijarderov investicioni konglomerat Berkshire Hathaway (BRK-A) (BRK-B) prodao je 1,4 milijarde dolara svojih preostalih udela u snabdevačkoj banci Bank of New York Mellon (BK) i regionalnom zajmodavcu Minneapolisa US Bancorp (USB), prema podnescima.
One su poslednja od njegovih dugogodišnjih bankovnih oklada koje je izjednačio. Proročište iz Omahe prodalo je veliki deo Berkshireovih udela u američkim bankama između 2020. i 2022., neke samo nekoliko meseci pre poremećaja u bankarskom sustavu koji je započeo sredinom marta.
92-godišnji investitor decenijama je igrao ulogu spasitelja brojnih institucija, uključujući i finansijsku krizu 2008. godine. On se tek treba pojaviti kao beli vitez za sve banke u problemima tokom ove trenutne krize, barem na bilo koji način koji je dosad javno objavljen.
Bufet je na godišnjoj skupštini deoničara Berkshirea ranije ovog meseca jasno dao do znanja da je još uvek "oprezan" u držanju mnogih deonica banaka. Jednu iznimku koju je naveo bila je Bank of America, koja je i dalje jedan od najvećih holdinga Berkshirea.
Povećali udeo u Bank of America
U prvom tromesečju, prema podnescima, Berkshire je povećao svoje udele Bank of America za 2 odsto, unatoč tome što je vrednost njegove ukupne pozicije u deonicama pala za 4 milijarde dolara kroz kvartal.
- Sviđa mi se Bank of America i sviđa mi se menadžment, rekao je Bufet na okupljanju deoničara u Omahi, Nebraska.
BAfet ima dugu istoriju s Bank of America. On je 2011. godine uložio 5 milijardi dolara u banku sa sedištem u Charlotteu, N.C. U to je vrijeme Brian Moynihan još uvek bio relativno novi izvršni direktor i deonice zajmodavca bile su pod velikim pritiskom zbog gubitaka od drugorazrednih zajmova.
Bufet je dublje ulagao u nekoliko drugih finansijskih deonica u kvartalu. Berkshire je dodao 954 miliona dolara kapitalu Capital One (COF) i povećao svoj udeo u Ally Financial (ALLY) za 10,6 miliona dolara. Konglomerat je takođe prodao 1,1 miliona dolara Jefferies Financial Group (JEF) i nije dirao svoj udeo u Citigroup (C).
Air Serbia nakon tri decenije ponovo leti za Čikago
Avio-kompanija Air Serbia najavila je da će od srede, 17. maja uspostaviti direktne letove između Beograda i Čikaga kojih nije bilo više od 30 godina.
Nova linija nastavak je širenja poslovanja u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), a letovi od Beograda do Čikaga će se do 11. juna obavljati dva puta nedjeljno – sredom i subotom, dok će se od 12. juna letovi obavljati tri puta nedjeljno – ponedjeljkom, sredom i subotom.
Letovi od Beograda do čikaškog Međunarodnog aerodroma O’Hare trajaće oko 11 sati i obavljaće se avionima Airbus A330 iz dugolinijske flote kompanije Air Serbia.
U nacionalnoj avio-kompaniji smatraju da će nova linija značiti i bolje povezivanje regiona sa Čikagom, trećim najvećim gradom u SAD, iza Njujorka i Los Anđelesa, gdje živi veliki broj ljudi porijeklom s ovih prostora.
Naveli su da će preko Beograda omogućiti dobre veze između Čikaga i drugih gradova u svojoj mreži, kao što su Atina, Beč, Berlin, Bolonja, Bukurešt, Dubrovnik, Istanbul, Larnaka, Ljubljana, Prag, Pula, Podgorica, Rim, Sarajevo, Skoplje, Sofija, Tivat, Venecija, Zagreb.
Zahvaljujući među linijskoj saradnji s kompanijama JetBlue i American Airlines, Air Serbia će moći da ponudi bolju povezanost i putnicima koji iz Čikaga i Njujorka nastavljaju putovanja ka drugim tačkama Severne Amerike, piše u zvaničnom saopštenju.
Prognoza EBRD: Rast BDP-a Srbije u 2023. godini 2 odsto, u 2024. 3,5 odsto
Srbija će u 2023. godini zabeležiti rast BDP-a od 2,0 odsto, a on će u 2024. godini ubrzati na 3,5 odsto, navedeno je u danas objavljenoj prognozi regionalnih ekonomskih perspektiva Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Kako je objavljeno na sajtu EBRD, region Zapadnog Balkana će u 2023. godini zabeležiti rast BDP-a od 2,2 odsto, dok će u 2024. ubrzati ekonomski rast na 3,4 odsto,
Prognoza za Zapadni Balkan je praktično nepromenjena u odnosu na prethodnu, februarsku procenu EBRD.
Na sporiji rast BDP-a u regionu Zapadnog Balkana u 2023. godini će uticati inflatorni pritisci i skromnije ekonomske perspektive razvijenih evropskih privreda, navodi se u prognozi.
Prema EBRD-u, region Srednje Evrope i Baltika će u 2023. godini imati rast BDP-a 0,9 odsto, ali će u 2024. ubrzati rast na 2,9 odsto.
Region jugoistočne EU, u koji spadaju Bugarska, Rumunija i Grčka, zabeležiće rast BDP-a od 2,3 odsto, a u 2024. godini 3,0 odsto.
Region istočne Evrope
Region istočne Evrope i Kavkaza - Jermenija, Ukrajina, Moldavija, Gruzija i Azerbejdžan će rasti za 1,3 odsto u 2023. godini i za 3,3 odsto u 2024.
U regionu južnog i istočnog Mediterana BDP će porasti za 3,6 odsto u 2023. i za 4,4 odsto u 2024. godini, dok EBRD prognozira sporiji rast u Turskoj i to 2,5 odsto u 2023. godini i 3,0 odsto u 2024. godini.
Ekonomski procvat očekuje region Srednje Azije, koja će rasti za 5,2 odsto u 2023. i za 5,4 odsto u 2024. godini, prognozira ERBD.
Kazahstan će profitirati od relokacije ruskog biznisa i povećanog izvoza nafte, dok će Mongolija imati koristi od razvoja rudarstva u zemlji i otvaranja Kine nakon pandemije, zaključuje se u prognozi.
Dinar-to-euro exchange rate at RSD 117.2799
BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.2799 dinars for one euro on Tuesday, which is a slight change from Monday, the National Bank of Serbia said.
The dinar is steady against the euro m-o-m, up by 0.2 pct y-o-y and steady relative to the beginning of the year.
The dinars indicative exchange rate against the dollar is up by 0.1 pct to 107.7742 dinars for one dollar.
The dinar is down by 1.0 pct against the dollar m-o-m and up by 4.8 pct y-o-y, rising by 2.2 pct relative to the beginning of the year.
EBRD: Serbia to see 2 pct GDP growth in 2023
LONDON - Serbia will register 2 pct GDP growth in 2023 and 3.5 pct growth in 2024, according to the EBRDs latest Regional Economic Prospects, released on Tuesday.
The Western Balkan region will see 2.2 pct GDP growth this year and 3.4 pct growth next year.
The projection for the Western Balkans is practically unchanged from the previous forecast, released in February.
The slowed growth in the region in 2023 will be due to inflationary pressures and a subdued outlook for advanced economies in Europe, the report says.
|
