Cena goriva u Srbiji poslednjih nedelja, pa i meseci je u padu. Litar evrodizela na pumpama ovih dana se prodaje za 180 dinara, a pre pola godine smo ga plaćali i do 220 dinara. I cena benzina se spustila na 173 dinara. Na svetskom tržištu i jutros dobre vesti - cena barela još je niža nego prethodne nedelje kada se naftom na evropskom tržištu trgovalo po ceni od oko 76 dolara. Ipak, stučnjaci tvrde da treba očekivati obrt.
Cena, i dizela i benzina, i ove nedelje je pojeftinila. Barelom na evropskom tržištu s početka godine trgovalo se i po ceni od 117 dolara, prethodne nedelje bio je na nivou od 76 dolara, a jutros 74 dolara. I to su cene koje tržište nafte nije odavno beležilo.
I cena gasa na svetskim tržištima najniža je u od 2021. godine i daleko je ispod nivoa koje smo gledali u prvim mesecima rusko - ukrajinskog rata. Junski fjučersi su u prodaji po ceni od oko 35 evra po megavat-satu. Goldman Saks sad ukazuje da bi gas u Evropi mogao da utrostruči svoju vrednost već u drugoj polovini ove godine odnosno da bi po megavat satu moglo da se plaća i više od 100 evra.

Pad cene nafte na svetskim berzama pratilo je i srpsko tržište, a sada bi globalno veća tražnja, koja će očekuje već od juna, mogla doneti i nove, veće cene. Stručnjaci sada tvrde da treba očekivati obrt, a razlog je jedan - letnja sezona će povećati tražnju i to je signal i da cene goriva počnu da rastu i na svetskom tržištu.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije kaže za "Blic Biznis" da je s obzirom na krizu, koja je i dalje prisutna u svetskim razmerama, ali i zbog povećanja tražnje nafte iz Kine koja je veliki kupac, došlo do neočekivano niske cene sirove nafte, što se sa zakašnjenjem odrazilo na cene nafte i kod nas. Ovakvo stanje, kako kaže, moglo bi da se nastavi još neko vreme, a onda bi trebalo očekivati i obrt.

- Očekivano je da će u narednom periodu cena goriva nastaviti da pada, bar još malo, a zatim na leto, zbog povećanja potražnje za sirovom naftom u severnoj hemisferi može se očekivati neki blag rast cene. Uspeli smo da od onih cena koje smo imali nedavno, dođemo na nešto što je relativno prihvatljivo. Mislim da će se tako zadržati i do kraja godine, jer sada se pravi balans između potrošnje sirove nafte i naftnih derivata a time i proizvodnje - kaže Atanacković.

Nakon, kada je reč o zaradi, rekordno unosne prošle godine u kojoj je zabeležen profit od 93,45 milijarde dinara odnosno nešto manje od 800 miliona evra, mali akcionari Naftne industrije Srbije nadali su se i većoj dividendi, ali dodatnog novca za njih ipak neće biti, dok će uvećan prihod na zaobilazan način, potpuno neopravdano i diskriminatorski, državi pak biti omogućen, kaže za Danas izvor blizak malim akcionarima. U NIS-u potvrđuju da će država dobiti dodatni novac, ali ne u obliku dividende svom akcionaru, već kao „podršku NIS-a projektima Vlade Srbije“.
Inače, kompanija NIS je u većinskom vlasništvu ruskog državnog giganta Gaspromnjefta, država Srbija poseduje 30 odsto akcija, dok mali akcionari (radnici, bivši zaposleni, preduzeća, fondovi) kontrolišu oko 14 odsto akcija.

– NIS ima dugoročnu strategiju podele dividende i to u iznosu od 25 odsto od profita svake poslovne godine. S obzirom da je u 2022. napravljen rekordan profit akcionari po tom osnovu mogu da se nadaju iznosu od 121,79 dinara po akciji. Država bi u ovom slučaju od dividende prihodovala 50,51 milion evra, i kroz poreze na dividendu još oko 30 miliona evra, što ukupno iznosi oko 80 miliona evra – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je međutim, država preko svojih članova u Upravnom odboru kompanije zahtevala da NIS za pomoć budžetu dodeli još 250 miliona evra mimo dividende.

– Za ruske partnere je to bilo neprihvatljivo, pa je zbog toga tražena suma spuštena na 200 miliona evra što je takođe bilo neprihvatljivo za rusku stranu. Napokon, 24. aprila održan je sastanak na najvišem nivou, na kome su, između ostalih, sa jedne stane prisustvovali Aleksandar Djukov, generalni direktor Gasprromnjefta i Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, a sa druge predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar finansija Siniša Mali, i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović. Na tom sastanku je, na predlog predsednika Vučića dogovorena dodatna pomoć NIS-a budžetu Srbije u iznosu od 60 miliona evra. Gaspromnjeft je pristao da pokrene inicijativu za realizaciju za isplatu te sume – navodi naš sagovornik i dodaje da su 17. maja nadležni u NIS-u saopštili da je ta kompanija sa 60 miliona evra podržala projekte Vlade Srbije u obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti te da su na taj način, zaobiđeni, diskriminisani i oštećeni mali akcionari NIS-a.
– Mali akcionari naravno nemaju ništa protiv toga što NIS pomaže projekte Vlade u oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite. S druge strane smatraju da je način na koji su Vladi dodeljena dodatna sredstva, iz profita kompanije koji je prošle godine bio rekordan, neadekvatan, potpuno netransparentan i diskriminatoran prema interesima malih akcionara. Naime, jedini ispravan i odgovoran način dodele dodatnih sredstava za budžet Srbije od strane NIS-a bio bi taj da se ta suma isplati kroz dupliranje iznosa dividende koja pripada državi Srbiji. Jednostavno, više novca se može isplatiti jer je bila dobra zarada u prošloj godini i onda to treba učiniti kroz dividende. A kada isplaćujete uvećane dividende treba da ih isplatite svim akcionarima. Na žalost, poslovodsto NIS-a se ipak odlučilo na to da izbegne dupliranje dividendi koje pripadaju malim akcionarima i tako ih je uskratila za ono što je sa druge strane zaobilazno omogućila državi. To svakako nije korektno, između ostalog ni prema državi Srbiji, jer među malim akcionarima postoje fondovi koji su u državnom vlasništvu. I oni su oštećeni jer nisu dobili ono što im pripada – navodi naš sagovornik koji insistira na tome da je suma od 60 miliona evra državi uplaćena kao pomoć samo zato da bi se izbeglo povećanje dividende malim akcionarima.

On dodaje da po osnovu ostvarenog profita u prošloj godini malim akcionarima pripada ukupno 23,5 miliona evra što znači da bi oni da je dividenda duplirana inkasirali 47 miliona evra.

– Međutim, mali akcionari su nepravedno zaobiđeni. Ako je država dobila dodatni novac trebalo je da ga dobiju i oni. Umesto korektnog i odgovornog poslovnog ponašanja u konkretnom slučaju prevagnuo je politički dogovor – smatra naš sagovornik i dodaje da bi sednica Skupštine akcionara NIS-a na kojoj će se odlučivati o isplati dividende trebalo da bude održana najkasnije do 30. juna ove godine.

Sa druge strane, u Naftnoj industriji Srbije kažu za Danas da je odbor direktora NIS-a odobrio na svojoj sednici održanoj 5. maja 2023. godine 60 miliona evra za podršku projektima Vladi Srbije iz oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, ekologije, kulture u sporta koji su od značaja, kako za lokalne zajednice u kojima kompanija posluje, tako i za građane Srbije.

– Sredstva opredeljena za navedenu svrhu ne predstavljaju dividendu niti će iznos biti opredeljen na redovnoj godišnjoj Skupštini akcionara koja će se održati do kraja juna 2023. godine – navodi se u dopisu NIS-a našem listu.

Dalje se navodi da je, kada je reč o dividendama, politika NIS-a u toj oblasti usvojena odlukom Skupštine akcionara na četvrtoj redovnoj sednici održanoj 25. juna 2012. godine i zasnovana je na “izbalansiranom pristupu koji uzima u obzir neophodnost zadržavanja dobiti za potrebe finansiranja budućih investicija, kao i stopu povraćaja na uloženi kapital i iznos isplate dividendi”.

– Podsećamo da NIS redovno isplaćuje dividende od 2012. godine i od tada je na ime dividende akcionarima isplaćeno više od 65 milijardi dinara. Dividende su isplaćene i za 2020. godinu iz neraspoređene dobiti iako je NIS zbog krize izazvane pandemijom korona virusa tu godinu završio sa neto gubitkom. Važno je istaći da odluku o raspodeli dobiti i isplati dividende kojom se utvrđuje ukupan iznos dividende koji će biti isplaćen akcionarima, kao i bruto iznos dividende po akciji, donosi Skupština akcionara NIS-a. Taj iznos je isti za sve akcionare i u skladu sa tim ne postoji mogućnost tretiranja akcionara na različit način, jer je iznos dividende koji im pripada srazmeran broju akcija koje poseduju – navode u NIS-u.

Srbija danas ima stabilan rast spoljnotrgovinske razmene roba i usluga koja je u 2022. godini dostigla 83 milijarde evra, izjavio je danas ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović i naveo da je zahvaljujući ugovorima o slobodnoj trgovini našim privrednicima omogućen izvoz bez carina na tržišta CEFTA, EFTA, Rusije i Evroazijske unije, kao i Turske.
On je na regionalnoj konferenciji posvećenoj regionalnoj saradnji, privlačenju novih investicija i poslovnih prilika, koju su organizovali Slovenački privredni klub i D. R. Gilber grupa istakao da Vlada Srbije i ministarstvo na čijem je čelu rade da domaćim proizvođačima olakšaju pristup inostranim tržištima, da prošire broj država sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
- Trenutno se odvijaju intenzivni pregovori o sporazumima o slobodnoj trgovini sa Kinom, Egiptom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Korejom. Ova tržišta imaju visok potencijal u pogledu tražnje i plasmana, i ovo nije samo potencijal za Srbiju, već i za sve ekonomije regiona, rekao je on.
Naglasio je značaj koji za naš region ima inicijativa Otvoreni Balkan čiji je cilj kreiranje jedinstvenog regionalnog tržišta zasnovanog na principima jedinstvenog tržišta Evropske unije.

Prema njegovim rečima, u okviru Otvorenog Balkana je pokrenuto rešavanje više konkretnih problema i naveo da se najverovatnije u julu očekuje potpisivanje sporazuma kojim bi se završilo sa neophodnim procedurama vezanim za radno zakonodavstvo i angažovanje radnika iz sve tri zemlje članice ove inicijative.

- Obim trgovinske razmene u regionu Otvorenog Balkana povećan je za gotovo 30 odsto, rekao je Momirović. On je dodao da inicijativa Otvoreni Balkan ima za cilj kreiranje jedinstvenog regionalnog tržišta i da je zato neophodno nastaviti ukidanje nepotrebnih graničnih procedura, saopšteno je iz Vlade.
Kako je istakao, pitanje smenjenja dugog čekanja na granicama je važno za Srbiju iz više razloga, pre svega jer je najznačajnije izvozno tržište za našu zelju EU, kao i zbog činjenice da je naša država važno tranzitno područje preko kojeg i partneri iz regiona trguju sa državama članicama EU.

Istakao je da države bivše Jugoslavije imaju slične privredne strukture i da mogu ostvariti sinergiju kroz zajedničke projekte, razmenu znanja i iskustava, samim tim i uspostavljanje snažnijih privrednih veza.

Predsednica Slovenačkog poslovnog kluba Danijela Fišakov je ocenila da je u današnjem trenutku, otvaranje novih tržišta prilika za rast, ali je i izazov za privrednike te da regionalno povezivanje stvara čvrstu osnovu za nastup na trećim tržištima.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.2808 dinars for one euro on Monday, which is a slight change from Friday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m, up by 0.2 pct y-o-y and steady relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is up by 0.5 pct to 108.3821 dinars for one dollar.

The dinar is down by 1.3 pct against the dollar m-o-m and up by 2.5 pct y-o-y, rising by 1.6 pct relative to the beginning of the year.

Preduzeće IMT Fabrika remontni centar Dobanovci prodato je za 64 miliona dinara kompaniji Prvi maj iz Čačka, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Najznačajniju imovinu preduzeća iz Dobanovaca čine uknjiženi objekti - hale i magacini, kao i oprema i zalihe, čija je početna cena na javnom nadmetanju bila 63,7 miliona dinara.

IMT Fabrika remontni centar Dobanovci je firma specijalizovana za remont IMT traktora i motora kao i za mašinsku obradu svih tipova motora sa unutrašnjim sagorevanjem, a stečaj nad ovim preduzećem je Privredni sud u Beogradu otvorio 2015. godine.

Hemijska industrija Prvi maj Čačak osnovana je, kako se na zvaničnom kompanijskom sajtu navodi, 1956. godine u Čačku, zahvaljujući čačanskim povratnicima iz Nemačke koji započinju proizvodnju tutkala. Danas u okviru kompanije posluju fabrika stiropora, fabrka boja i fasada, fabrika praškastih materijala, fabrka tečnih lepila i fabrika proizvoda za tehnologiju betona i proizvodnja specilajnih vrsta betona.