Rast kamata je već nešto na šta smo navikli prethodnih godinu i po dana. Ekonomija je poslednjih godina bila uzdrmana brojnim globalnim neprilikama. Sva globalna previranja loše su uticala i na ekonomiju, što je rezultiralo rastom inflacije, a samim tim i povećanjem kamata. Strani stručnjaci tvrde da do pada neće skoro doći.
Podsetimo od prošle godine pa sve do danas FED je ukupno deset puta povećao kamate, ECB je do sada povećala kamate 7 puta, a NBS trinaest puta.
Kristalina Georgieva, generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda izjavila je da je rano da se kamate vrate na stari nivo i dodala da se njihovo smanjenje ne očekuje pre početka 2025. godine.
Georgijeva je naglasila da centralne banke moraju da ostanu na svom kursu, jer ako se prerano povuku i ublaže kamatne stope, onda inflacija može biti problem za rast na duži vremenski period.

Početak rasta kamata bio je još 2022. godine kada je FED povećao kamatnu stopu na najviši nivo od 1980-ih godina. Razlog je bio usporavanje inflacije, a ta visina kamata nije bila viđena već 40 godina. Od tada povećanja su se samo nizala iz meseca u mesec.

Evropska centralna banka je takođe krenula sa povećanima, kao i NBS. Kamata su rasle skoro svakog meseca sa izuzetkom ovog meseca kada je rast kamata malo usporen, a NBS je zadržala kamate na istom nivou.
Dušan Uzelac, finansijski stručnjak za "Blic Biznis" kaže da još uvek ne možemo tačno da prognoziramo šta će se dešavati do početka 2025. godine, jer je u pitanju dug vremenski period.

- Malo mi je to paušalna izjava, jer malo ko je spreman da na tako dug period daje prognoze. Trgovinski i ekonomski tokovi su dosta narušeni, a rezultat svega toga su kamate. Sva ekonomska pomeranja koja se događaju su samo odgovor na na globalna pomeranja.

- Svakom prosečnom čoveku koji je korisnik nekog od kredita treba da bude jasno da finansijski sistem zavisi od njega i njegove sposobnosti da otplaćuje svoje obaveze, jer kada ljudi proglase bankrot i banke ostaju bez para, nastavlja Uzelac.
- Kada je reč o Srbiji, mi nismo zaduženi kao Evropa i ne možemo da bankrotiramo. Period jeftinog novca je gotov, a to je samo gorkla pilula osvešćenja, iako su svi ekomomisti i bankari znali da će doći do toga, zaključuje Uzelac.

BEOGRAD - Banke su i u prvom tromesečju ove godine nastavile sa pooštravanjem kreditnih standarda privredi i stanovništvu ali je to zaoštravanje bilo blaže nego u poslednjem kvartalu 2022. godine, pokazali su rezultati aprilske ankete među bankama, objavila je Narodna banka Srbije (NBS) i navela da banke očekuju da će se pooštravanje kreditnih standarda nastaviti i u drugom kvartalu.

Pooštravanje privredi se u sličnoj meri odnosilo na dinarske i devizno indeksirane kredite, dok je, posmatrano po veličini preduzeća, bilo najviše zastupljeno kod velikih preduzeća.

Na pooštravanje kreditnih standarda privredi prvenstveno su uticali povećani troškovi izvora finansiranja, što je u skladu sa efektima zaoštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.2767 dinars for one euro on Friday, which is a slight change from Thursday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m, up by 0.2 pct y-o-y and steady relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is steady at 109.2064 dinars for one dollar.

The dinar is down by 2.2 pct against the dollar m-o-m and up by 0.7 pct y-o-y, rising by 0.9 pct relative to the beginning of the year.

Republika Srbija je na aukciji prodala dvogodišnje državne obveznice u iznosu od 7,99 milijardi dinara, saopštila je Uprava za javni dug.

- Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 5,28% na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 25. januara 2025. godine. Isplata kupona u iznosu od 5% vršiće se godišnje i to svakog 25. januara do datuma dospeća - navode iz Uprave za javni dug.

Obim aukcije iznosio je 16 milijardi dinara sa kuponskom stopom od pet odsto.

Ukupan obim tražnje na aukciji iznosio je 11 milijardi dinara. Realizovano je 799.863 komada državnih obveznica, nominalne vrednosti 7,9 milijardi dinara.

AD Elektroprivreda Srbije podnela je Ministarstvu zaštite životne sredine Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta rekonstrukcije proizvodnih agregata i prateće opreme za Vlasinske hidroelektrane.

Predmet projekta jeste rekonstrukcija proizvodnih agregata, pratećih i pomoćnih elektromašinskih sistema agregata i elektrane, hidromehanička oprema i oprema upravljanja na objektima Vlasinskih elektrana: HE Vrla1, HE Vrla 2, HE Vrla 3 i HE Vrla 4.

Planirana rekonstrukcija ima cilj produženje radnog veka Vlasinskih HE za narednih 40 godina, kao i povećanje snage za oko 8 MW.

Vlasinske HE spadaju u grupu najstarijih hidroelektrana u okviru EPS-a.

- Imajući u vidu proteklo vreme eksploatacije sistema Vlasinskih HE, kao i razradom projektnih rešenja rekonstrukcije i modernizacije proizvodnih agregata, sagledavanjem vodnog potencijala, karakteristika savremenih turbina i generatora, kao i usklađivanje karakteristika generatora sa odredbama Pravila o radu prenosnog sistema, neophodno je izvršiti planiranu rekonstrukciju proizvodnih agregata, pratećih i pomoćnih sistema agregata i elektrana, hidromehničku opremu i opremu upravljanja na HE Vrla 1, HE Vrla 2, HE Vrla 3 i HE Vrla 4 - navode iz EPS-a.

Dodaju i da bi odlaganje otpočinjanja radova na produženju radnog veka, u trenutku kada je hidroelektrana "zrela" za kompletnu zamenu opreme, imalo za posledicu dalji progresivan rast godišnjih operativnih troškova kroz vreme. Ovakav porast troškova bi značio i pad prosečne godišnje proizvodnje zbog smanjenja časova rada koji bi se uložili u osposobljavanje opreme za dalji rad.

Rizik od havarije na agregatima bi, takođe, sa godinama odlaganja radova na produženju radnog veka, postajao izvesniji.

- Iskustvo sa sličnim projektima na postojećim hidroelektranama pokazuje da se, uz produženje njihovog životnog veka, može dobiti dodatna energija, uz niže troškove i manje operativnihproblema u eksploataciji, u odnosu na nove hidro i termo elektrane - navode.

Rekonstrukcijom je predviđeno povećanje instalisane snage Vlasinskih hidroelektrana za oko 8 MW, kao i stepena korisnosti agregata l-faze, u proseku od 1% - 3%, za opseg protoka od minimalnog do maksimalnog.

Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu izradio je Energoprojekt–Hidroinženjering, a javna rasprava i prezentacija studije biće održana u prostorijama SO Vladičin Han, dana 23. juna 2023. godine.