Na azijskim berzama danas cene deonica porasle drugi dan zaredom jer se ulagači nadaju da je ciklus povećanja kamata u zapadnim ekonomijama pri kraju i jer se čekaju nove potsticajne mere u kineskoj ekonomiji. MSCI indeks azijsko-pacifičkog regiona bio je oko 7,00 sati u plusu 0,3 posto, dosegnuvši najviši nivo od aprila prošle godine. Pritom je na Tokijskoj berzi Nikkei indeks ojačao 0,8 posto, dok su cene deonica u Šangaju, Australiji i Južnoj Koreji porasle između 0,1 i 0,8 posto. U Hong Kongu su, pak, pale oko 0,1 posto.
Podršku tržištima ponajviše pruža nada ulagača u nove potsticajne mere u kineskoj ekonomiji, s obzirom da su i jutros objavljeni podaci o aktivnostima u proizvodnom sektoru u julu pokazali da druga po veličini svetska privreda raste znatno sporije nego što se očekivalo nakon ukidanja restriktivnih kovid mera.
Cene deonica podržava i nada ulagača da će američka i evropska privreda izbeći recesiju, uprkos snažnom povećanju kamatnih stopa američkog Feda i Evropske centralne banke. Uz to, ulagači se nadaju da je ciklus povećanja kamata u zapadnim zemljama, koji traje već duže od godinu dana, pri kraju, s obzirom da inflacijski pritisci popuštaju.

- Trenutno smo u nekoj vrsti ekonomske nirvane, s obzirom da su privrede vrlo otporne na povećanje kamata, da inflacija popušta i da su zarade kompanija solidne, kaže Tony Sycamore, analitičar u kompaniji IG.

A na valutnim je tržištima vrednost dolara prema korpi valuta porasla drugi dan zaredom.

Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, kreće se jutros oko 102,07 bodova, dok je juče u ovo doba iznosio 101,72 boda.

Pritom je kurs dolara prema japanskoj valuti porastao s jučerašnjih 141,57 na 142,80 jena.
Američka je valuta ojačala i u odnosu na evropsku, pa je cena evra skliznula na 1,0986 dolara, dok je juče u ovo doba iznosila 1,1017 dolara.

Cene nafte su, pak, izgubile dio jučerašnjih dobitaka. Cena barela na londonskom tržištu oslabila je jutros 0,26 posto, na 85,20 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 0,23 posto, na 81,60 dolara.

BEOGRAD - Realni rast BDP u drugom tromesečju 2023. iznosio je 1,7 odsto međugodišnje prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, a industrijska proizvodnja je u junu zabeležila međugodišnji rast od 0,5 odsto, vođena rastom u sektoru energetike, koji je međugodišnje iznosio 12,7 odsto, objavila je NBS.

S druge strane, u sektoru rudarstva ostvaren je pad od 13,4 odsto međugodišnje, dok je aktivnost u prerađivačkoj industriji stagnirala.

U prerađivačkoj industriji proizvodnja u junu međugodišnje je porasla u 10 od 24 oblasti, pri čemu je najveći pozitivan doprinos potekao od proizvodnje osnovnih metala, elektronskih i farmaceutskih proizvoda i motornih vozila, dok je u suprotnom smeru delovala niža proizvodnja prehrambenih proizvoda, naftnih derivata i metalnih proizvoda.