Na Wall Streetu najvažniji indeksi juče su ponovno pali, nakon što je zapisnik s poslednjeg zasedanja Feda pokazao da su monetarni zvaničnici bili podeljeni oko potrebe za daljim podizanjem kamatnih stopa. Njujorški Dow Jones indeks oslabio je 180.65 bodova ili 0.52 posto, na 34.765 bodova, S&P 500 je pao 0.76 posto, na 4.404 boda, a Nasdaq indeks za 1.15 posto, na 13.474 boda.
S&P 500 je u zadnja dva trgovinska dana tako kliznuo naniže za više od 1.9 posto, što je njegov najveći dvodnevni pad još od aprila.
Zapisnik s poslednjeg zasedanja Feda u julu pokazao je investitorima da većina monetarnih zvaničnika nastavlja prioritetno da se bori protiv inflacije, što je ojačalo neizvesnost oko daljih izgleda za kamatne stope.

- Slažem se s guvernerima kako nismo uvereni da je inflacija totalno iza nas. Mislim da će tržišta biti na iglama glede toga što će Fed preduzeti u septembru i oktobru, kaže Peter Tuz, iz Chase Investment Counsela.

Najviše su ponovno pale cene deonica banaka, pri čemu je sektorski indeks bankarskih deonica bio u minusu 1 posto, a najviše je među većim američkim bankama pala cena deonice Bank of America, za 2.2 posto.

Cene deonica na Wall Streetu tokom avgusta našle su se pod pritiskom, pri čemu je S&P 500 skliznuo na najniži nivo u zadnjih mesec dana, usled podataka koji ukazuju na tvrdokornu inflaciju, ali i snažan privredni rast, pa se investitori pribojavaju da će kamatne stope ostati visoke kroz duže vremensko razdoblje.

I dok očekuju da se bliži kraj Fedovom zaoštravanju monetarne politike, brine ih da bi centralna banka mogla zadržati visoke kamatne stope znatno duže nego do kraja prvog tromesečja 2024. godine.
Na evropskim berzama londonski Ftse indeks spustio se juče 0.44 posto, na 7.356 bodova, a pariški CAC za 0.1 posto, na 7.260 bodova, dok je frankfurtski DAX ojačao 0.14 posto, na 15.789 bodova.

Od 1. septembra plate prosvetnim radnicima, medicinskim sestrama i tehničarima u zdravstvu i negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite biće povećane za 5,5%. Reč je o oko 205.000 građana Srbije, a od početka naredne godine uvećanje plata sleduje ne samo njima, već i ostalim zaposlenima u javnom sektoru, za oko deset odsto. Kada se to tako najavi, stiče se utisak da rast zarada ide u korak sa cenama i da plate u Srbiji zaista vrede. To je nedavno konstatovao i Siniša Mali, ministar finansija. Naglasio je da nisu tačne tvrdnje da je realna zarada obezvređena. Jer, kako je objasnio, kada se posmatra prosečna plata iz maja ove godine, i kada se uporedi sa majskom 2022, onda je ovogodišnja plata veća, a realni dohodak je sačuvan.

Ekonomisti nisu sasvim saglasni sa ovom konstatacijom, jer inflacija to i demantuje. Ekonomista Milan R. Kovačević smatra da je zarada u Srbiji obezvređena, za šta je dovoljno podsetiti na podatak da je inflacija donedavno bila blizu 14%.

– Mi nismo ni počeli ozbiljnije da smanjujemo inflaciju. Ne možemo da sustignemo taj rast, jer se ona događa svakodnevno, a plate se isplaćuju jednom mesečno. Onda zaista može i mora da se kaže da su zarade obezvređene – navodi on. Dodaje da u proseku kupovna moć, i penzionera i zaposlenih, u Srbiji opada.

– To znači da sporije rastu prihodi svih zaposlenih nego što se kreće inflacija – napominje Kovačević.

Da je među političarima ovih dana primetan nalet entuzijazma, primećuje i Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu, jer je u ovom trenutku zaključno sa majem ove godine prvi put na nivou cele ekonomije zabeležen i međugodišnji realni rast prosečne zarade. On ipak ponavlja da je inflacija, koja je visoka i koja je posledica lomova u svetu, doprinela upravo realnom obezvređivanju plata.

– Zarade su nominalno znatno porasle, ali izgubile su u prvoj polovini godine na vrednosti. Kako se cene budu vraćale, najpre, u jednocifrenu zonu, a to očekujemo već u jesenjim mesecima, odnosno pre Nove godine, može se očekivati i da ćemo ući u pozitivnu zonu realnog rasta plata. Ali, u ovom trenutku to se ne može reći, posebno ne u određenim segmentima privrede – kaže Nikolić. Dodaje da ako se ekonomija posmatra kao celina, brži je rast zarada u privatnom sektoru, nego u javnom.

– To je jako dobro. Jer, masa plata je tu snažnije porasla, zato što je veća zaposlenost, što je opet veoma dobro i održivo. Ali, međugodišnje posmatrano, zarade u javnom sektoru su u poslednjim mesecima niže. Inflacija je bila u julu 12,5% i vrlo je moguće da će u poslednjem tromesečju ove godine biti niža. Zaključno sa majem ove godine prvi put na nivou cele ekonomije zabeležen je i međugodišnji realni rast prosečne zarade – otkriva Nikolić.

Dodaje da se to duguje isključivo zaposlenima u privatnom sektoru, a oni u javnom i dalje imaju znatan realni pad međugodišnje prosečne plate. To će se verovatno isto ispraviti, u drugom delu godine kako se inflacija bude smanjivala – zaključuje sagovornik Politike.

Dva "domaća" faktora delovaće proinflatorno u narednom periodu – očekivani rast cena struje i gasa kao i podela jednokratne pomoći mlađima od 16 godina, ocenio je za Biznis.rs vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar, koji je analizirao ključne podatke i projekcije avgustovskog Izveštaja o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS).

U julu je prvi put od septembra 2020. zabeleženo da je rast cena na mesečnom nivou bio negativan, dok je u avgustu NBS tek po drugi put od prošle godine "pauzirala" rast referentne kamatne stope, da bi novi Izveštaj o inflaciji pokazao i blago revidiranje rasta BDP Srbije naniže, odnosno na "bliže ka dva odsto".

Profesor Molnar naglašava da je nezahvalno prognozirati naredne poteze naše centralne banke, kao i kretanje cena i privrednog rasta u turbulentnim uslovima poput aktuelnih, jer je međunarodno okruženje i dalje nepovoljno.

- U EU i evrozoni inflacija je, recimo, skoro tri puta viša od ciljane, pa je Evropska centralna banka u avgustu ponovo podigla referentnu stopu. To, opet izaziva stagnaciju ili recesiju i nekim članicama EU, sa kojima je Srbija prilično tesno povezana, a na šta su ukazali i analitičari NBS - kaže Molnar.

Ističe da je činjenica da je u julu zaustavljen rast cena u Srbiji, dok se i u EU beleži usporavanje inflacije – ali i da je to rezultat restriktivne monetarne politike.

- Podizanje kamatnih stopa dalo je rezultate, ali ima svoju cenu – a to je usporavanje privrednog rasta i smanjenje privatne potrošnje i investicija. Takođe, verovatno će uticati i na nivo zaposlenosti u određenim sektorima - objašnjava.

- Što se tiče projekcija inflacije u Srbiji, treba uzeti u obzir da nama 1. novembra po svemu sudeći sledi povećanje cena struje i gasa, što će se sigurno preliti na ukupan rast cena. Takođe, proinflatorno će delovati i podela jednokratne pomoći od 10.000 dinara mlađima od 16 godina. Dešava se, dakle, da sa jedne strane imamo ‘zategnutu’ monetarnu politiku dok se sa druge dešava fiskalna ekspanzija - upozorio je Molnar.

Kada je reč o projekcijama rasta BDP-a, Narodna banka Srbije očekuje da će privredni rast ove godine biti bliži dva odsto, i to zbog lošijih performansi najvećih trgovinskih partnera naše zemlje, poput Nemačke, kao i niže lične potrošnje građana Srbije.

- Potrošnja domaćinstava definitivno opada, i to je posledica inflacije, pošto opada kupovna moć. U martu je po prvi put od 2014. godine smanjen realni promet u maloprodaji, i to za devet odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Pad potrošnje je ‘vesnik krize’ i ukazuje na smanjenje tražnje, a time i na potencijalno usporavanje rasta BDP-a - objašnjava Molnar.

Ukazuje i na podatke o stranim investicijama za 2022. koji govore o smanjenju ulaganja iz EU.

- Ukoliko kod članica EU bude izražena stagnacija ili recesija, kao što ističu i analitičari NBS, to će se osetiti i kod nas - kaže Molnar.

NBS je skrenula pažnju javnosti i na rast trgovinskih marži i pozvala trgovinske lance da "mimo pokrića troškova i normalne zarade, ne idu u iskorišćavanje trenutka u kakvom se nalazimo". Sagovornik Biznis.rs podseća na to da su, u uslovima kada cene duže vreme konstantno rastu, kod svih aktera na tržištu podgrejana inflatorna očekivanja.

- Ne mogu se oteti utisku da su mnogi to iskoristili da cene svojih proizvoda i usluga povećaju i iznad nivoa koji je ekonomski opravdan. Tu ne mislim samo na maloprodajne lance, već na sve koji učestvuju u lancu snabdevanja – od proizvođača, veletrgovaca, distributera, skladištara do trgovaca. Marže zavise od uslova na tržištu – a kada konkurencija nije dovoljna, onda su cene više. Stimulisanje i podsticanje konkurencije, a posebno u oblasti maloprodaje, sprečilo bi neku vrstu ‘dogovaranja’ i doprinelo usklađivanju visine cena sa tražnjom građana - zaključio je Molnar.