Evropska centralna banka danas odlučuje da li će svoju ključnu kamatnu stopu podići na rekordni nivo ili će napraviti pauzu zbog pogoršanja ekonomije.
Centralna banka za 20 zemalja koje dele evro suočava se sa dilemom. Čak i nakon devet uzastopnih povećanja kamatnih stopa, cene rastu više od dva puta od ciljanih 2% i ne očekuje se da će se usporiti na taj nivo u naredne dve godine.
Ali veći troškovi zaduživanja u većem delu sveta i kineska ekonomska slabost uzimaju danak po ekonomski rast, a recesija u zoni evra sada predstavlja jasnu opasnost.

Analitičari i investitori su pre smatrali da treba očekivati pauzu u povećanju kamatnih stopa ECB-a sve dok Rojters nije u utorak objavio da je centralna banka spremna da podigne svoju prognozu inflacije u narednoj godini na više od 3%, potkrepljujući argument za povećanje.

Kreatori politike videli su projekciju za 2024. kao ključnu za utvrđivanje da li se inflacija, koja je trenutno još uvek iznad 5%, vraća na cilj ili rizikuje da se predugo zaglavi na višem nivou.
- Zamah inflacije je jednostavno previše jak da bi ECB pauzirala, rekao je ekonomista Danske banke Pit Haines Christiansen.
Većina ekonomista u anketi Rojtersa od 5. do 7. septembra očekivala je da će ECB zadržati kamate stabilne ove nedelje, ali sa promenama raspoloženja tržišta novca sada daju 65% šanse za povećanje, za koje se očekuje da će to biti poslednje u ciklusu koji je počeo u julu 2022.

Povećanje od 25 baznih poena u četvrtak povećalo bi stopu koju ECB plaća na bankarske depozite na 4,0%, što je najviši nivo od uvođenja evra 1999. godine.

Pre samo 14 meseci, ta stopa je bila na rekordno niskom nivou od minus 0,5%, što znači da su banke morale da plate da bezbedno parkiraju svoj novac u centralnoj banci.

Kada se njeno povećanje stope završi, ECB će verovatno započeti debatu o uklanjanju više gotovine koju je upumpavala u bankarski sistem kroz različite stimulativne šeme tokom poslednje decenije, iako se ove nedelje nije očekivala odluka o tom pitanju.

Preduzeće Luka Beograd, povodom protesta malih akcionara zbog niske cene njihovih prinudno otkupljenih akcija, saopštilo je da su je utvrdili ovlašćeni revizori, a da efekat besplatne konverzije prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine ne može da se uračuna.

- Irelevantni su navodi malih akcionara u vezi sa vrednovanjem građevinskog zemljišta nakon eventualne konverzije prava korišćenja u pravo svojine - navelo je to preduzeće.

Akcije su, kako tvrde mali akcionari, prinudno otkupljene u martu i aprilu ove godine jer je vlasnik stekao preko 90% kapitala, što mu daje pravo da otkupi prinudno i ostatak, a otkupljene su po ceni od 0,5 EUR po akciji.

Vrednost akcija je, kako tvrde akcionari, u tom trenutku na Beogradskoj berzi iznosila 800 dinara, a trgovalo se i po ceni i do 80 EUR po komadu. Oni su zatražili da im vlasnik tog preduzeća isplati vrednost akcije, uzimajući u obzir besplatnu konvrziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine čime je, kako su naveli, vrednost firme povećana na više od 2 mlrd EUR.

Luka Beograd je navela da u vreme utvrđivanja cene akcija nije mogao biti uzet u obzir efekat besplatne konverzije, "budući da ni tada, a ni sada, konverzija nije izvršena, a svakako ni najava zakona, kao neizvesna buduća okolnost, ne može biti vrednovana u postupku utvrđivanja vrednosti akcija".

Dodaje se da je "zanimljivo da su se mali akcionari prilikom donošenja odluka da učestvuju u dokapitalizaciji Luke Beograd rukovodili samo potencijalnim ostvarivanjem dobiti, a ne i mogućnošću da dele sudbinu društva i u okolnostima mogućih gubitaka".

Ostaje nejasno, kako je navela Luka Beograd, da ako je protest način da akcionari javno izražavaju stav, zašto nisu protestvovali kada je Zakonom o planiranju i izgradnji 2009. godine ukinuta mogućnost gradnje na osnovu prava korišćenja, čime je bio osujećen i projekat u kome su želeli da budu partneri (učestvovali u dokapitalizaciji), a kojom prilikom je načinjena najveća šteta njihovom finansijskom interesu.

To preduzeće je istaklo da po tužbi malih akcionara za utvrđivanje vrednosti akcije još nije održano ni jedno ročište, a da je, kao neblagovremena, odbačena tužba 14 akcionara za poništaj odluke Skupštine društva o prinudnom otkupu akcija.
Izvršni direktor kompanije Luka Beograd je, kako su preneli mediji, beogradski biznismen Milan Beko, u čijem vlasništvu je bio fond Worldfin, koji je 2005. godine kupio akcije Luke Beograd. Sporovi oko te privatizacije okončani su tek 2020. godine, kada su optužbi za zloupotrebu položaja, između ostalih, oslobođeni nekadašnji ministar privrede Predrag Bubalo i direktor Agencije za privatizaciju Goran Mrđa.

Danas je većinski vlasnik Luke Beograd kompanija Metico Investment sa 93,76% akcija, a ostatak je bio u rukama malih akcionara. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, Metico Investment, čiji je direktor Goran Mrđa, u stopostotnom je vlasništvu kompanije Oradea Monoprosopi IKE.

Goran Mrđa obavljao je dužnost direktora Luke Beograd od septembra 2012. do avgusta 2013. godine.

Na portalu kompanije Luka Beograd navedeno je da se aktivno uključuje u razvoj i dalju urbanizaciju beogradskog priobalja, a svojevremeno je planirala izgradnju naselja u probalju na 100 od oko 200 hektara koliko koristi to preduzeće.