Američka centralna banka (Fed) zadržala je kamatne stope na istom nivou u rasponu od 5,25 odsto i 5,50 odsto, što je najviša stopa za poslednje 22 godine, napominjući da i dalje očekuje još jedno povećanje pre kraja godine a 2024. manje smanjenje stope nego što je prethodno naznačeno.
Američki berzanski indeksi su oslabili u sredu nakon što su Federalne rezerve saopštile da neće menjati kamatne stope, preneo je "Gardijan".
Poslednje povećanje kamatne stope, ukoliko ga bude, dogodilo bi se u ovom ciklusu, prema projekcijama koje je centralna banka SAD-a objavila na kraju dvodnevnog sastanka u sredu.

Ukoliko Fed poveća kamatne stope, to bi bilo 12. povećanje od početka zaoštravanja monetarne politike u martu prošle godine.

Kamatna stopa određuje koliko banke jedna drugoj naplaćuju za pozajmljivanje novca, ali utiče i na mnoge oblike potrošačkog duga.

Projekcije Feda pokazuju da je verovatno još jedno povećanje kamatnih stopa ove godine, nakon čega će uslediti dva smanjenja u 2024, umesto četiri kako je bilo predviđeno u junu.

Time bi se kamatna stopa vratila na oko 5,1 odsto.
Inflacija u SAD u avgustu iznosila je 3,7 odsto, što je više od prognozirane vrednosti.

Na azijskim berzama su cene deonica pale četvrti dan zaredom, jer bi američka centralna banka mogla zadržati kamatne stope na povišenim nivoima duljže nego što se procenjivalo.
MSCI indeks azijsko-pacifičkog regiona bio je oko 6:45 u minusu 0.6 posto, oslabivši četvrti dan zaredom. Na tokijskoj je berzi Nikkei indeks skliznuo 1.2 posto, dok su cene deonica u Šangaju, Australiji, Hong Kongu i Južnoj Koreji pale između 0.5 i 1.5 posto. Tako azijske berze prate jučerašnji pad Wall Streeta. Dow Jones oslabio je 0.2 posto, dok je S&P 500 skliznuo 0.9, a Nasdaq indeks 1.5 posto.
Kao što se očekivalo, čelnici Feda ostavili su juče, nakon dvodnevne sednice, ključne kamatne stope nepromenjene., ali većina njih procenjuje da će zbog povišene inflacije do kraja godine trebati još jednom povećati kamate za 0.25 postotnih poena u raspon od 5.50 do 5.75 posto.

Prognoze čelnika Feda pokazuju, pak, da bi se kamate mogle zadržati na povišenim nivoima duže nego što se očekivalo. Procenjuju, naime, da je sledeće godine moguće smanjenje kamata u dva navrata, dva manje nego što su očekivali po junskim procenama. Tako bi se sledeće godine kamata snizila za ukupno 0.50 postotnih bodova, na 5.1 posto.

Inflacija popušta, ali nedovoljno brzo. Tako bi, procenjuju čelnici Feda, inflacija do kraja godine mogla pasti na 3.3 posto, niži nivo nego što se očekivalo u junskim procenama, no još uvek znatno iznad Fedove ciljane nivoe od 2 posto. Na taj ciljani nivo inflacija bi mogla pasti tek 2026. godine.

Ekonomija je, pak, i dalje snažna, pa je smanjen rizik od recesije. Procenu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini Fed je povećao na 2.1 posto, što je dvostruko više u odnosu na prethodne procene. Iduće bi se godine rast usporio na 1.5 posto.

Stopa nezaposlenosti trebala bi, pak u ovoj godini iznositi 3.8 posto, dok se pre očekivalo 4.1 posto. Na konferenciji za medije predsednik Feda Jerome Powell kazao je da je postignut napredak u borbi s inflacijom, ali da bi stopa trebala biti još niža da bi se moglo reći da je inflacija savladana.
- Fed zapravo i nije zaljuljao čamac. Poručio je da je ekonomija snažno i smanjio procene o broju rezova kamata sledeće godine, što navodi na zaključak da će se kamate verovatno zadržati na povišenim nivoima duži period", kazao je Ryan Detrick, strateg u kompaniji Carson Group.

Dolar ojačao, cene nafte pale
A na valutnim je tržištima vrednost dolara prema korpi valuta porasla drugi dan zaredom. Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, kreće se jutros oko 105.59 bodova, najviše nivoe od početka marta, dok je juče u ovo doba iznosio 105.13 poena. Pritom je kurs dolara prema japanskoj valuti porastao s jučerašnjih 147.75 na 148.40 jena.

Američka je valuta ojačala i u odnosu na evropsku, pa je cena evra skliznula na 1.0630 dolara, dok je jučer u ovo doba iznosila 1.0680 dolara. Cene nafte, pak, pale drugi dan zaredom. Cena barela na londonskom tržištu skliznula je jutros 0.69 posto, na 92.85 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 0.74 posto, na 89.05 dolara.

Tošiba (Toshiba), jedna od najvećih i najstarijih japanskih firmi, trebalo bi da okonča svoju sedamdesetčetvorogodišnju istoriju na berzi pošto je grupa investitora kupila većinski udeo. Kompanija je saopštila da je konzorcijum, predvođen privatnim kapitalom kompanije Japan Industrial Partners, kupio 78,65 odsto njenih akcija, a osedovanje više od dve trećine firme omogućava grupi da završi posao preuzimanja od 14 mlrd USD (11,4 mlrd funti).
Koreni firme datiraju iz 1875. godine, kao proizvođača telegrafske opreme. Prema ugovoru, njene akcije bi mogle da budu skinute sa berze već krajem ove godine. Kompanija će sada napraviti "veliki korak ka budućnosti sa novim akcionarom", rekao je predsednik kompanije i izvršni direktor Taro Šimada, a prenosi Bi-Bi-Si.

Tošibine akcije počele su da se trguju u maju 1949. godine kada je Tokijska berza ponovo otvorena, nakon što je Japan izašao iz razaranja Drugog svetskog rata.

Njena odeljenja se kreću od kućne elektronike do nuklearnih elektrana, a decenijama posle Drugog svetskog rata bila je simbol ekonomskog oporavka zemlje i njene tehnološke industrije.

Tokom 1985. godine, Tošiba je pokrenula nešto što je opisala kao "prvi laptop računar za masovno tržište".

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.2072 dinars for one euro on Thursday, which is a slight change from Wednesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.1 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is down by 0.4 pct to 110.1675 dinars for one dollar.

The dinar is down by 2.3 pct against the dollar m-o-m and up by 6.8 pct y-o-y, and steady relative to the beginning of the year.