Nafta poskupljuje "brzinom munje"! Stiže dvostruki udar na gorivo u Srbiji: Barel je preko noći "skočio" na 90 dolara, a od 1. oktobra rastu i akcize. Sad je i više nego nesporno da ćemo gorivo u narednom periodu plaćati skuplje i da postoje dva razloga: jedan nam dolazi sa svetskih berzi gde nafta poslednjih dana poskupljuje iz dana u dan, a drugi su domaće akcize.
Litar evrodizela u Srbiji već košta 204 dinara, a benzina evropremijum BMB 189 dinara. Za nekoliko nedelja gorivo je na pumpama poskupelo u proseku za oko 5 dinara, a nove najave govore u prilog ulaznom trendu cena goriva. Barelom nafte jutros se trguje po ceni od 90 dolara, što je poskupljenje od čak 15 dolara za tri nedelje!
Saudijska Arabija i Rusija saopštile su juče da će produžiti dobrovoljna smanjenja proizvodnje nafte do kraja godine, i odmah potom je cena nafte tipa Brent dosegla najviši nivo u poslednjih 10 meseci.

Saudijsko ministarstvo energetike je navelo da će smanjenje proizvodnje od milion barela dnevno, koje je stupilo na snagu u julu, nastaviti da važi "još tri meseca do kraja decembra 2023. godine".

Zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak u zasebnom saopštenju je naveo da će u istom periodu biti nastavljeno smanjenje izvoza ruske nafte od 300.000 barela.

Saudijska Arabija, koja je najveći izvoznik sirove nafte, sada je prvi put najavila smanjenje proizvodnje posle junskog sastanka grupe OPEK+, koja pored Organizacije zemalja izvoznica nafte uključuje Rusiju i neke druge države.

Prethodno je u aprilu nekoliko članica OPEK+ da dobrovoljno smanjilo proizvodnju za više od milion barela dnevno. Taj iznenađujući potez je nakratko povećao cene nafte, ali nije uspeo da dovede do njihovog trajnog oporavka.
Veće i akcize na gorivo u Srbiji
Domaći faktor koji će uticati na cenu goriva u Srbiji već od oktobra jesu akcize. Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, kojim je predloženo povećanje specifičnih iznosa akcize na derivate nafte, duvanske prerađevine i alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta za 8 odsto u odnosu na važeće iznose akciza.

To praktično znači da će akciza na benzin biti povećana za 4,63 dinara za litar i iznosiće 62,47 dinara, na dizel bi trebalo da iznosi 4,76 dinara i biće 64,24 dinara, a na tečni naftni gas TNG bi trebalo da bude povećana za 3,61 dinar po kilogramu i da iznosi 48,78 dinara. Inače, akcize na benzin sada iznose 57,84 dinara, na dizel 59,48, a na TNG 45,16 po kilogramu.

Na Wall Streetu su juče cene deonica pale, nakon prošlonedeljnog snažnog rasta, jer ulagači nisu sigurni da je američka centralna banka završila ciklus povećanja kamatnih stopa. Dow Jones oslabio je 0.56 posto, na 34.641 bod, dok je S&P 500 skliznuo 0.42 posto, na 4496 bodova, a Nasdaq indeks 0.08 posto, na 14.020 bodova.
Nakon praznika u ponedeljak nova radna nedelja na najvećoj svetskoj berzi počeo je padom cena deonica.
Prošle nedelje su nedeljni berzovni indeksi snažno porasli jer su ulagači zaključili da Fed neće dodatno povećavati kamate, s obzirom na to da se američka privreda i tržište rada "hlade".

Veruje se da Fed neće povećati kamate u septembru.

Međutim, nakon produženog vikenda, entuzijazam je splasnuo. I dalje se, doduše, veruje da Fed neće dodatno povećati kamate u septembru, ali nije sigurno da to neće učiniti idućih meseci.

Gospodarstvo, naime, pokazuje priličnu otpornost, a cijene nafte, što je jedan od glavnih pokretača inflacije, posljednjih tjedana znatno rastu.

Vjeruje se da će Fed neko vrijeme držati kamate nepromijenjene i pričekati daljnje makroekonomske podatke koji će pokazati nastavljaju li popuštati inflacijski pritisci.
U međuvremenu ponovno rastu prinosi na državne obveznice.

- Jedan od razloga pada cena deonica jeste to što i dalje rastu kamate pa su obveznice dobra alternativa deonicama. Uz to, rast ceena nafte predstavlja prepreku Fedovim nastojanjima da spusti inflaciju na ciljanih 2 posto”, objašnjava Paul Nolte, strateg u kompaniji Murphy & Sylvest Wealth Management.

I dalje ostaju otvorena pitanja o tome hoće li Fed još koji put povećati kamate i koliko će ih dugo zadržati na povišenim nivoima. Stoga će i u narednom periodu smer tržišta ponajviše zavisiti o špekulacijama u vezi tih pitanja.

I na evropskim su berzama cene deonica juče pale. Londonski FTSE indeks oslabio je 0.20 posto, na 7437 poena dok je frankfurtski DAX skliznuo 0.34 posto, na 15.771 bod, a pariški CAC 0.34 posto, na 7254 poena.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.2019 dinars for one euro on Wednesday, which is a slight change from Tuesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m and up by 0.1 pct y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is down by 0.5 pct to 109.1570 dinars for one dollar.

The dinar is down by 2.0 pct against the dollar m-o-m and up by 8.0 pct y-o-y, rising by 0.9 pct relative to the beginning of the year.

BELGRADE - Serbia registered a 37.6 bln dinar budget surplus between January and July, which is 123.6 bln dinars better than the planned 86 bln deficit, the Ministry of Finance said on Tuesday.

Revenues totalled 1,089 bln dinars, while expenditures amounted to 1,051.4 bln dinars.

A 23.1 bln dinar surplus was registered in July, the ministry said in a statement.

July revenues amounted to 163 bln dinars, with tax revenues totalling 147.1 bln dinars.

VAT and excise duties made up most of the tax revenues, totalling 69.9 bln dinars and 44.1 bln dinars, respectively, while non-tax revenues amounted to 14.6 bln dinars and donations stood at 1.2 bln dinars.

Expenditures totalled 139.9 bln dinars.

Expenditures for employees totalled 33.3 bln dinars, transfers to the pension and disability insurance fund, the national health insurance fund, the military social insurance fund and the national employment service totalled 18.3 bln dinars, with social protection expenditures and capital expenditures at 13.4 bln and 27.8 bln dinars, respectively, and subsidies disbursed at 12 bln dinars.

At general government level, a 58.6 bln dinar fiscal surplus and a 151.4 bln dinar primary fiscal surplus were registered in the first seven months of 2023, the ministry also said.

Prilikom obeležavanja 20 godina od privatizacije Duvanske industrije Niš, kompanija Philip Morris International (PMI) najavila je novu investiciju vrednu 100 mil USD, koja predstavlja značajan korak u realizaciji osnovne vizije kompanije - ostvarivanje "budućnosti bez duvanskog dima".

Ovom investicijom, fabrika u Nišu, koja je do sada proizvodila samo tradicionalne cigarete, pokrenuće i proizvodnju nove linije bezdimnih duvanskih proizvoda, koji će biti namenjeni izvozu. Zahvaljujući najnovijem ulaganju biće otvoreno oko 200 novih radnih mesta. Sa ovom investicijom, ukupno ulaganje kompanije Philip Morris u poslovanje u Srbiji premašiće 1 mlrd USD, navedeno je u saopštenju.

Tim povodom potpisan je Memorandum o razumevanju između kompanije Philip Morris Operations a.d. Niš (PMOP) i Vlade Republike Srbije.

Investiciju je u ime kompanije Philip Morris najavio CEO kompanije Jacek Olczak:

- Danas pravimo veliki iskorak ka ostvarenju naše vizije budućnosti u kojoj će cigarete biti zamenjene boljim alternativama. Fabrika PMOP u Nišu je odličan primer razvoja i modernizacije koji donosi vrhunske poslovne rezultate kroz primenu savremenih tehnoloških rešenja i inovacija. Kao i rukovodstvo ove zemlje, verujemo da napredak u današnjem svetu jedino može doneti konstantno ulaganje u inovacije i primenu novih tehnologija. Zahvalni smo Vladi Srbije što je stvorila dobro poslovno okruženje koje nam je omogućilo da ovde uspešno poslujemo 20 godina, ali i da nastavimo da investiramo - izjavio je Jacek Olczak, predsednik kompanije Philip Morris International i istakao da uz odgovarajući regulatorni okvir i podršku, zajedničkim snagama, možemo ostvariti budućnost bez duvanskog dima.

U ime Vlade Republike Srbije Memorandum o razumevanju potpisala je predsednica Ana Brnabić, koja je tom prilikom rekla:

- Današnji jubilej predstavlja novi početak za kompaniju Phillip Morris International u Srbiji, koja je svakako jedan od lidera u inovacijama, savremenim tehnologijama i koja svojim potrošačima nudi sve inovativnija i bolja rešenja. Činjenica da ste se odlučili za Niš i Srbiju, u trenutku nestabilnosti u Evropi, dodatni je dokaz poverenja u Republiku Srbiju i na tome vam se iskreno zahvaljujem.

Takođe, ulaganje od 5 mil USD od strane Philip Morris-a u StarTech, projekat za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji srpske privrede, predstavlja primer odgovornog poslovanja i načina na koji kompanija podržava viziju Vlade Srbije u tome da naša zemlja bude evropski centar za savremene tehnologije - izjavila je predsednica Vlade i dodala da je posebno raduje što je kompanija odlučila da produži projekat StarTech i u naredne tri godine.

Najavljena investicija predstavlja još jednu potvrdu poverenja kompanije Philip Morris International u fabriku u Nišu, kao i značaja koji Republika Srbija ima za kompaniju, dodaje se. Dodatno, početak proizvodnje bezdimnih proizvoda u niškoj fabrici pokazuje da se Srbija uklapa u viziju budućnosti koju je kompanija Philip Morris postavila pred sebe 2016. godine - sve cigarete zameniti boljim alternativama što je pre moguće.