Cene nafte mogle bi se popeti na trocifrenu vrednost do sledeće godine ako Rusija i Saudijska Arabija ne povuku svoje agresivne rezove isporuke, upozorio je Goldman Sachs svoje klijente.
Banka na Wall Streetu je uzela u obzir mogućnost visokih cena nafte mnogo pre nego što su Rusija i Saudijska Arabija objavile ranije ove nedelje da produžavaju smanjenje proizvodnje do kraja 2023. Ta je najava već podigla cene goriva i sirovenaftu Brent iznad 91 dolar za barel za prvi put u 10 meseci. Brent sirova je referentna svetska cena nafte i proizvodi se u Severnom moru.
Goldman Sachs je predvidio da će nafta Brent koštati 86 dolara u decembru i 93 dolara na kraju 2024. Sada, banka kaže da vidi “dva bikovska rizika” za svoje predviđanje.

Prvo, Goldman Sachs očekuje da će zalihe saudijske nafte biti 500.000 barela dnevno manje nego što se ranije očekivalo. Samo to bi trebalo dodati 2 dolara ceni nafte po barelu.
Drugo, Goldman Sachs je upozorio da bi neke od njegovih pretpostavki o proizvodnji nafte mogle biti netačne ako se produžetak smanjenja OPEC+ nastavi.

Banka je očekivala da će zemlje izvoznice u januaru vratiti polovinu od 1,7 miliona barela dnevno najavljenog u aprilu. Sada banka nudi mogućnost još dužeg produženja.
- Razmislite o bikovskom scenariju u kojem OPEC+ zadržava rezove iz 2023. u potpunosti na snazi ​​do kraja 2024. i gdje Saudijska Arabija samo postepeno povećava proizvodnju, napisali su analitičari Goldman Sachsa u izveštaju.

U tom scenariju, cene nafte tipa Brent verovatno bi se popele na 107 dolara po barelu u decembru 2024, saopštila je banka.

Preveliko podizanje cena nafte neće koristiti OPEC+
Goldman Sachs je naglasio da ovo nije “osnovni stav” banke jer bi takva strategija mogla imati povratne rezultate.

Iako bi više cene nafte pomogle Saudijskoj Arabiji da izbalansira svoj budžet, a Rusija finansira svoju ratnu mašinu, Goldman Sachs kaže da bi trocifrene cene nafte mogle uzrokovati da američki proizvođači škriljaca povećaju svoju ponudu po nižim cenama. Osim toga, više cene bi mogle dovesti do većeg ulaganja u čistu energiju.
Drugi razlog zbog kojeg OPEC+ možda ne želi naftu od 100 dolara, prema Goldman Sachsu, je zbog “političke važnosti američkih cena benzina”.

Upitan o smanjenju isporuke Rusije i Saudijske Arabije u sredu, američki savetnik za nacionalnu sigurnost Džejk Saliven rekao je novinarima da je predsednik Džo Bajden fokusiran na to da “pokuša da učini sve u okviru svog alata kako bi mogao postići niže cene za potrošače na benzinskoj pumpi”.

- Stvar za koju se na kraju zalažemo je stabilno, efikasno snabdevanje energijom na globalnim tržištima kako bismo zapravo mogli pružiti olakšanje potrošačima, rekao je Saliven.

Nakon 125 godina postojanja, preduzeću Jugoinspekt Beograd ad sledi privatizacija.

Javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanih objavljen je na sajtu Ministarstva privrede, a rok za prijavu je 5. oktobar. Iz Jugoinspekta za sada bez komentara.

Jugoinspekt Beograd, akcionarsko društvo u većinskom vlasništvu države, decenijama kontroliše kvalitet hrane, energenata, ruda, tekstila, kože i drugih proizvoda.

Poziv za privatizaciju najstarijeg preduzeća ovog tipa na Balkanu iznenadila je struku. Tvrde - ova vest je pre svega loša za potrošače, a od državnog monopola jedino je gori privatni.
- Onaj deo koji utvrđuje objektivno u nekim važnim slučajevima kvalitet nekog proizvoda kada bi bio privatizovan postojala bi mogućnost da se korupcijom ne dobije prava istina, već da on posluži za učešće u korupciji - istakao je za N1 doktor ekonomskih nauka Milan Kovačević.

- U uslovima kada imamo državnu kompaniju koja se bavi kontrolom kvaliteta mogući su pojedini uticaji interesnih grupa, ali imajući u vidu da je vlast smenjiva, te interesne grupe nikad neće moći da ostvare trajni uticaj. U slučaju da dođe do privatizacije jedne takve ustanove, vlasnici bi mogli da imaju gotovo trajni uticaj na poslovnu politiku i da dođu u situaciju da mogu da protežiraju određene proizvode - objasnio je finansijski analitičar Branislav Jorgić.
Upućeni misle da neki delovi preduzeća, zbog javnog interesa, nikako ne bi smeli biti privatizovani, dok bi laboratorijski deo kompanije mogao poslovati i u privatnom vlasništvu.

- Loše je i to što nije bilo javne rasprave oko toga da li ovakav kakav je Jugoinspekt treba privatizovati ili bi ga trebalo reorganizovati i videti koji deo može, a koji ne može da se privatizuje. Kod nas je inače veliki problem što priprema nije adekvatna - smatra Kovačević.
Podseća i na to da iz prethodnih loših iskustava država nije izvukla lekcije, pa je brzo zaboravila zahtev proizvođača mleka da se osnuje nacionalna laboratorija za proizvodnju mleka, baš zbog privatnih laboratorija koje su im zadavale brojne probleme.

BELGRADE - The National Bank of Serbia (NBS) Executive Board decided on Thursday to keep the key policy rate at 6.5 pct.

The rates on deposit and credit facilities also remained unchanged at 5.25 pct and 7.75 pct, respectively, the NBS said in a statement.

"The Board’s decision reflects a further easing of global inflationary pressures, the downward trajectory of inflation at home and its expected return within the NBS target band over the monetary policy horizon. The Board also took note of the past tightening of monetary conditions and the fact that the full effects of earlier hikes of key interest rates are yet to play out.

The pass-through of key policy rate increases so far to the rates in the markets of money, loans and savings signals the efficiency of the monetary policy transmission mechanism through the interest rate channel.

However, being determined to curb inflation, the NBS decided to withdraw a portion of high excess dinar liquidity via reserve requirements, and thus tighten monetary conditions additionally. The Board does not exclude the possibility of further monetary tightening, if necessary," it also said.